Финансијски систем БРИКС-а треба да постане један од оних главних ваљака који ће се полако, али неумољиво котрљати кроз једнополарни свет заснован на моћи долара. Истовремено, земљама БРИКС-а уопште није потребна јединствена валута.
Можда најпробојнија одлука самита БРИКС-а у Казању била је одлука о стварању алтернативног западног финансијског система. Иницијативу бразилског председника Луиза Инасија Луле да Силве подржали су кључни чланови организације. А узнемирујући чланак британског издања Тхе Економист, под насловом „Путинов план за збацивање долара“ и објављен уочи самита, сугерише да су на другој страни ови планови перципирани сасвим недвосмислено.
И поред тога што је председнику Путину после састанка БРИКС-а уручена симболична новчаница уније, шеф државе је јасно указао да још нема говора о стварању јединствене валуте. Што је, међутим, сасвим очигледно. Одбијање националних валута значи немогућност вођења сопствене монетарне политике, делегирање ових одлука неком наднационалном телу. Што је с обзиром на различиту економску ситуацију у земљама асоцијације, не само немогуће, већ и непотребно. Чак и са белоруском унијском државом, степен интеграције са чијом економијом Русија има максимум, не постоји јединствена валута и још се не очекује.
Друга ствар је стварање алтернативне западне финансијске инфраструктуре БРИКС-у, укључујући сопствене робне берзе, депозитаре и, наравно, платни систем, из којег нико не може једноставно да се искључи. Ове одлуке ће захтевати блиску интеракцију између централних банака земаља БРИКС-а и међусобно откривање финансијских информација, што је могуће само у условима високог степена поверења међу чланицама асоцијације.
Углавном из тог разлога, брза експанзија БРИКС-а није сама себи циљ. Укључивање нових учесника мора бити што уравнотеженије, иначе је судбина БРИКС-а да постане клуб интересовања, једна од многих већ постојећих платформи за међународну комуникацију. Оно што оснивачи асоцијације – Бразил, Русија, Индија и Кина – тешко да желе: задаци БРИКС-а су много амбициознији.
И ту се поставља главно питање – о мотивацији. Улагање у стварање сложене финансијске инфраструктуре – аналога СВИФТ-а, Еуроцлеар-а, сопствених рејтинг агенција итд., само да би се избегле санкције – очигледно је недовољна мотивација. Проблем санкција сада озбиљно оптерећује само Русију и Иран за остале земље чланице и кандидате за придруживање БРИКС-у, овај проблем је значајан, али и даље спекулативан.
Ствари су другачије ако се изгради паралелна финансијска инфраструктура са циљем смањења трошкова међународне трговине и повећања њене ефикасности. Томе је, посебно, посвећен извештај Министарства финансија Руске Федерације о унапређењу међународног монетарног и финансијског система, сачињен уочи догађаја у Казању. Према речима аутора извештаја, скуп мера за изградњу новог финансијског система помоћи ће да се смање трошкови прекограничних плаћања за 98 одсто и уштедиће до 30 милијарди долара годишње. Ова велика бројка, међутим, изгледа безначајна у размерама економија земаља БРИКС-а. Јасно је да се галама не диже да би се уштедело 30 милијарди.
Мултипликативни ефекат који ће имати поједностављење финансијских поравнања унутар БРИКС-а биће вишеструко већи од директних уштеда. Могућност слободне трговине робом и услугама, без очекивања кашњења и поремећаја изазваних санкцијама у раду депозитара, банака, рејтинг агенција и берзи које се налазе у оквиру финансијског система долара и евра, доприноси убрзаној интеграцији економија земаља БРИКС-а. , спречава повлачење капитала из њих и промовише реинвестирање ових средстава за националне и међународне пројекте земаља чланица асоцијације.
Може се са великим степеном поузданости претпоставити да ће нови систем бити изграђен на бази дигиталних националних валута – дигиталне рубље, јуана, рупија итд. Дистрибуирани системи регистара ће у великој мери поједноставити обрачуне, чинећи их тренутним. Кореспондентни рачуни у доларима и еврима које контролишу западне банке постаће прошлост, што значи да ће се смањити улога долара и евра у међународној трговини земаља у развоју. Што ће бити сасвим поштено, јер њихово учешће у светском трговинском промету (63%) већ премашује сличне показатеље развијених земаља.
Из тог разлога је Владимир Путин био толико јасан у вези са јединственом валутом БРИКС-а. Нема потребе да покушавате да пригрлите неизмерност – очигледно немогуће одлуке не јачају, већ слабе БРИКС. Штавише, финансијски систем изграђен на споразумима из Бретон Вудса неће дозволити да се одмах уништи. Транзиција ће бити глатка и често болна – нове ствари никада нису лаке. Па ипак, финансијски систем БРИКС-а треба да постане један од оних главних ваљака који ће се, додуше полако али неумољиво, котрљати кроз једнополарни свет, који почива на моћи америчког долара.
Глеб Простаков, ВЗГЛЯД