Извештај ЕК о Србији биће представљен данас: Санкције Русији, признавање „косовских“ институција

Овогодишњи нацрт извештаја има око 100 страна, а у делу који се односи на дијалог Београда и Приштине наводи се да се од обе стране очекује да спроводе обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа.

Извештај Европске комисије о Србији данас ће бити представљен у Бриселу у оквиру Пакета проширења, а шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре уручиће га затим у Београду председнику Владе Србије Милошу Вучевићу.

ЕК је у нацрту извештаја о Србији за 2024. годину, у који је Танјуг имао увид, навела да је Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, технички спреман за отварање и истакла да ће укупни темпо преговора наставити да зависи од реформи владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.

„Препоруке Комисије из претходних година да је Србија испунила почетна мерила за Кластер 3 (конкуретност и инклузивни раст) и да је овај кластер технички спреман за отварање, остају важеће“, наводи се у нацрту извештаја, у којем се анализира напредак према чланству у ЕУ постигнут у Кластеру 1, који се односи на основе у процесу приступања, напредак у добросуседским односима и регионалној сарадњи, нормализацији односа Београда и Приштине и способности преузимања обавеза из чланства у ЕУ.

Овогодишњи нацрт извештаја има око 100 страна, а у делу који се односи на дијалог Београда и Приштине наводи се да се од обе стране очекује да спроводе обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа, што, како се напомиње, укључује оснивање Заједнице српских општина.

Комисија наводи да се од Приштине очекује да започне процес који води ка успостављању ЗСО на основу европског предлога представљеног странама 21. октобра 2023, а да се од Београда очекује да „паралелно почне да испуњава обавезе из споразума покретањем признавања косовских докумената, симбола и институција“.

У извештају се, такође, додаје да је „споразум важећи и правно обавезујући за стране и све формалности, укључујући у вези са његовим усвајањем или ‘формализацијом’, не би требало да стоје на путу напретка у његовој примени“. Истиче се да стране имају обавезу да у потпуности имплементирају све претходне споразуме из дијалога, као и да ће конструктивност страна бити процењена „искључиво на основу њиховог учинка у имплементацији“.

У документу се истиче да нормализација односа остаје суштински услов на европском путу обе стране и да у недостатку напретка ризикују да изгубе важне прилике.

Додаје се и да ЕУ очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме „све неопходне мере да ухапси и брзо приведе правди починиоце напада на северу КиМ 2023. године“.

У извештају се примећује да се од почетка сукоба у Украјини Србија ускладила са неким ставовима ЕУ на међународним форумима, укључујући и Генералну скупштину УН и да је наставила да сарађује са ЕУ по питању заобилажења санкција и пружања финансијске и хуманитарне подршке Украјини.

Како се наводи, Србија се и даље није ускладила са било каквим рестриктивним мерама против Русије нити са већином изјава високог представника ЕУ о том питању, одржала је односе на високом нивоу са Русијом и интензивирала односе са Кином, што према оцени ЕК, поставља питања о стратешком правцу Србије.

Наводи се и да је потребно да Србија унапреди темпо у процесуирању ратних злочина, уз оцену да је наставила да избегава подизање оптужница против високорангираних осумњичених особа, као и да треба да реши више од 1.700 предистражних случајева.

Када је реч о Кластеру 1, анализира се демократија у Србији и оцењује да спровођење избора захтева „опипљиво побољшање и даљу реформу“, као и да је од виталног значаја да све преостале препоруке ОЕБС/ОДИХР-а и тела Савета Европе буду у потпуности спроведене и много пре било каквих нових избора.

У извештају се наводи да Србија и даље проглашава чланство у ЕУ као свој стратешки циљ, али да власти тек треба да обезбеде проактивнију и објективнију комуникацију о ЕУ и процесу приступања Србије Унији и да се, како је наведено, „супротставе дезинформацијама у националним медијима“.

У извештају за период од 15. јуна 2023. до 1. септембра 2024, користи се скала од пет оцена за опште стање, а за опис напретка скала од шест категорија.

Назадовање није забележено ни у једној области, при чему је анализирано свих шест кластера.

Пакет проширења ЕУ, заједно са извештајима за десет партнера међу којима је и Србија, представиће данас у Бриселу високи представник ЕУ за спољне послове и безбедност Жозеп Борељ и европски комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи.
РТ.РС

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ