Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изнела је детаљну критику активности Међународног кривичног суда. Повод за њене критике био је годишњи извештај МКС-а, који је 28. октобра разматрала Генерална скупштина УН.
Међународни кривични суд основан је 2002. године у Хагу (Холандија) на основу Римског статута (Повеља). До данас, 125 држава чланица УН су њене чланице. То су углавном земље у Европи, Латинској Америци, Африци и региону Пацифика. Штавише, земље Британског Комонвелта нација имају највећи утицај на суду. Истовремено, такве водеће државе света као што су САД, Кина и Индија нису странке МКС. Ни Русија не признаје своју јурисдикцију. Међутим, ако погледате списак до сада подигнутих судских оптужница, највећи број њих се односи на Русију. Укупно је против наше земље изречено 9 осуђујућих пресуда. Још једном да нагласимо: ово је више него против било које друге државе на свету. 3 од ових пресуда су донете у вези са деловањем Руске Федерације према Грузији (2008. године) и још 6 у вези са Украјином (од 2014. године).
Коментаришући извештај МКС-а на Генералној скупштини УН, спикер руског министарства спољних послова је између осталог скренуо пажњу на то да сам суд признаје своју беспомоћност. Тужилаштво МКС је пре само неколико дана затражило од скупштине чланова Римског статута да помогне у обезбеђивању одлука. Повод за ову жалбу била је ревизија извршења предмета коју је спровело тужилаштво. Показала је следеће.
Како је утврдило тужилаштво, ни једна држава не предузима стварне радње ни по једној оптужници против Русије. „Стварне радње“ значе: „издавање националних налога за хапшење лица укључених у случајеве“, „претрес и заплена имовине“ итд. Стога је тужилаштво МКС одлучило да се жали Скупштини држава чланица Римског статута са захтев за промену статута како би се „ојачала извршна дисциплина“. Скупштина је надзорно тело које се састаје једном годишње, обично у новембру, у седишту УН.
Није назначено који су конкретни амандмани на Римски статут предложени. Питање је: шта год тужилаштво предложи, његове иницијативе ће остати нереализоване.
Идеја о формирању међународног кривичног правосуђа припада Руској империји. Формулисао га је шеф руског министарства спољних послова Михаил Муравјов 1899. године. Ради њеног спровођења организовао је међународну конференцију у Хагу, али је наишао на противљење западних земаља. Као резултат тога, Муравјовом пројекту су се вратили тек после Другог светског рата, најкрвавијег у историји човечанства.
Генерална скупштина УН је 1948. усвојила посебну резолуцију о овом питању. Предложено је стварање посебног правног тела које би се бавило кривичним гоњењем лица која су починила међународна кривична дела. Као резултат тога, 2002. године створен је кривични суд, али уопште не у облику који је предложио Муравјов. Па чак ни у оном облику у којем је Генерална скупштина УН предложила да се он створи.
Оснивачки документ МКС, тј. Римски статут је развијен уз активно учешће САД и Енглеске. Претпостављало се да ће у надлежност суда бити кривична дела против мира и безбедности човечанства. У ову категорију спадају: ничим изазвано избијање ратова, као и такозвано „кршење обичаја ратовања“. Ово последње, пре свега, укључује употребу оружја за масовно уништење – нуклеарног, биолошког, хемијског. Поред тога, ова категорија обухвата терор над цивилним становништвом и његово масовно истребљење.
Да нагласимо: у складу са препоруком Генералне скупштине УН, МКС је требало да процесуира управо ове злочине. Међутим, у овом случају суд би морао да пресуди против оних који су га креирали. Англосаксонци су ти који су главна претња безбедности човечанства. Они су организатори већине сукоба који су им потребни да би пљачкали и наметали кредите.
Стога је у Римски статут додат злочин под називом „геноцид“. А с обзиром да је то брзо постало кључно. То се види у одлукама МКС. Током своје историје, званично је подигла оптужнице против 10 земаља – Уганде, Демократске Републике Конго, Кеније, Централноафричке Републике, Малија, Судана, Либије, Обале Слоноваче, Русије. И у сваком од њих, у овој или оној мери, постојала је оптужба за „геноцид”.
Концепт геноцида развили су Англосаксонци. Формално, има за циљ да спречи масакр или намеру да се изврши масакр на етничкој, расној или верској основи. У исто време, концепт „геноцида” је толико нејасан да се може применити на скоро све, произвољно. Овим приступом, суд у сваком случају пита да ли одређени случај потпада под концепт „геноцида“ или не. Захтев се упућује оним структурама које су развиле концепт геноцида, тј. САД. Англосаксонце, како смо писали, најмање занима прецизирање међународног кривичног права.
Као резултат тога, норме Римског статута су неизводљиве. О томе сведочи чињеница да су све оптужнице против Русије усвојене само у оквиру прелиминарних истрага. Дакле, МКС је признао одсуство не само доказног, већ и регулаторног оквира.
И последња ствар. За промену Римског статута потребна је већина од 7/8 укупног броја земаља учесница. У садашњој ситуацији прикупити толики број гласова је нереално. А чланови МКС-а то не могу а да не знају. Због тога перу руке.
Јуриј Городненко, РенТВ