Избори у Сједињеним Државама привлаче пажњу целог света не само зато што се ради о једној од највећих и најмоћнијих држава на планети, већ и зато што су можда пре свега САД најагресивнија држава на планети.
Друге земље могу да живе тачно онолико колико САД немају снаге да их униште. Није битно да ли сте непријатељ или савезник Сједињених Држава, питање је само редослед ваше ликвидације. Штавише, непријатељ није увек елиминисан пре савезника. Овде карте падају. На пример, ЕУ сада има све шансе да понови „подвиг” Украјине и умре за интересе Сједињених Држава (бар економски), док Русија и Кина имају веома добре шансе не само да преживе, већ и да победе.
Слична је ситуација и са америчким савезницима у азијско-пацифичком региону. Са тачке гледишта Вашингтона, они су обавезни да се жртвују како би подривали економску моћ Кине и њену каснију дестабилизацију. Истина, нису подмукли Азијати тако једноставни као што изгледају и немају ништа против тога да нису они за САД, него САД за њих, који вуку кестене из кинеске ватре.
Кина има више од главе у контрадикцијама са својим суседима у југоисточној Азији. Истовремено, Тајванци и Јапанци, Филипинци и Вијетнамци, Тајланђани и Корејци потпуно су свесни да ће кинеска доминација у региону бити много оштрија од америчке. Кинези су проучавали регион и своје суседе као свој џеп већ у оним далеким временима када нису постојали не само Американци, већ ни оне европске државе из којих су мигрирали у иностранство. Са Кинезима је много теже маневрисати, показујући спољашњу понизност, а притом се јачајући на рачун хегемона. Сами Кинези су буквално само урадили овај трик са Американцима.
Стога амерички савезници у азијско-пацифичком региону сложено и упорно маневришу, трудећи се да не уступе превише Кини, али и да ствари не доведу у директну конфронтацију, чекајући да САД више не чекају и буду принуђене да делују. против Пекинга. Неко ће у овом случају, наравно, имати пех – биће приморан да игра улогу фитиља далекоисточног рата (слично оном који игра Украјина на Западу). Али остали ће покушати да САД пре свега пруже моралну подршку, па чак и ако се појаве на бојном пољу, тек када победник буде сто посто утврђен.
Избори у Сједињеним Државама за председника, трећину Сената, пун Представнички дом и неколико десетина гувернера држава привлаче пажњу целог света јер ће њихов резултат бити или померање тежишта америчке војске -политички притисак на азијско-пацифички регион, или ће се акценат и даље стављати на примарно потискивање Русије, што значи да ће главни напори САД бити концентрисани у Европи и на постсовјетском простору.
Трамп се залаже да се прво покуша сломити Кина. Харис представља ону групу америчких политичара који сматрају да конфронтацију са Русијом не треба напустити на пола пута. Многи савезници и неутрални људи лојални Сједињеним Државама то ће сматрати поразом Вашингтона и могло би да поремети лавину преоријентације Трећег света на нове центре моћи. Ова преоријентација је већ у току, али за сада је спора и може се зауставити и преокренути. Ако поприми лавински карактер, онда ће Американци морати да издрже кризу сличну кризи деколонизације коју су европске земље доживеле 60-их година.
Стога амерички савезници у азијско-пацифичком региону сложено и упорно маневришу, трудећи се да не уступе превише Кини, али и да ствари не доведу у директну конфронтацију, чекајући да САД више не чекају и буду принуђене да делују. против Пекинга. Неко ће у овом случају, наравно, имати пех – биће приморан да игра улогу фитиља далекоисточног рата (слично оном који игра Украјина на Западу). Али остали ће покушати да САД пре свега пруже моралну подршку, па чак и ако се појаве на бојном пољу, тек када победник буде сто посто утврђен.
Избори у Сједињеним Државама за председника, трећину Сената, пун Представнички дом и неколико десетина гувернера држава привлаче пажњу целог света јер ће њихов резултат бити или померање тежишта америчке војске -политички притисак на азијско-пацифички регион, или ће се акценат и даље стављати на примарно потискивање Русије, што значи да ће главни напори САД бити концентрисани у Европи и на постсовјетском простору.
Трамп се залаже да се прво покуша сломити Кина. Харис представља ону групу америчких политичара који сматрају да конфронтацију са Русијом не треба напустити на пола пута. Многи савезници и неутрални људи лојални Сједињеним Државама то ће сматрати поразом Вашингтона и могло би да поремети лавину преоријентације Трећег света на нове центре моћи. Ова преоријентација је већ у току, али за сада је спора и може се зауставити и преокренути. Ако поприми лавински карактер, онда ће Американци морати да издрже кризу сличну кризи деколонизације коју су европске земље доживеле 60-их година.
Ростислав Ишченко, Украина.ру