Шеф војног комитета НАТО-а Роб Бауер је говорећи на самиту у Прагу рекао да само наше нуклеарно оружје спречава Алијансу да „избаци” руску војску са територије бивше Украјине.
Важно је разумети да ово није први пут да говори о хипотетичкој могућности директног сукоба између наших и НАТО трупа. Једна од најгласнијих, али далеко од једине, оваквих изјава била је његова изјава у јануару ове године да се снаге северноатлантског блока спремају за свеобухватни рат са Русијом у наредне две деценије. Таква доследност у Бауеровој милитантној реторици даје разлога да се његове речи не доживљавају баш озбиљно. Исправно би било схватити да на овај начин један од највиших лидера НАТО-а изражава колективни западни поглед на војно-политичку ситуацију у свету. И у њему Русија није само потенцијални противник, већ онај кога би НАТО могао „избацити“ у конфронтацију која не доводи до лансирања нуклеарних пројектила.
Наравно, чувши овако нешто, могло би се унапред насмејати борбеној ефикасности НАТО-а. Па, присетимо се наших омиљених филистарских шала о томе како њихови војници „неће у напад без кока-коле и пелена“. Међутим, то би било неадекватно као и претећи говори шефа Војног комитета НАТО-а. А, као што знате, лажно представљање у војним стварима је увек веома скупо. И то не у новцу, већ у крви коју проливају они који од тога почну да пате пре него што схвате погрешност таквих идеја. Стога је глупо порицати да је НАТО заиста озбиљна сила која се не може олако схватити. Пре свега захваљујући савременом наоружању, технологији и опреми, јер их заиста имају.
Истовремено, такође нема разлога да се преувеличавају борбене способности НАТО-а. Као што је наше ратиште показало, њихова опрема гори истим јаким пламеном као и свака друга. То се јасно видело на примеру многих оштећених Леопарда, Бредлија, Абрамса и других оклопних возила, који су, по мишљењу Запада, требало да преокрену ток непријатељстава. Али нису се разбили ни близу. А западна офанзивна тактика уведена у Оружане снаге Украјине, која је савршено функционисала за ирачку војску у време Садама Хусеина, показала је недоследност у „контраофанзиви“ лета 2023. А чак и сада, када наше трупе пробијају одбрану копра, додуше не брзо, али самоуверено, ни оне не показују много успеха.
Стога би било умесно да се не плашимо претећег НАТО патетике и да му се не смејемо. Мора се узети у обзир приликом процене садашњих и будућих претњи у војном планирању. Директан окршај са НАТО-ом, а не преко њихових опуномоћеника, још није постао неизбежан, али се више не може искључити. То значи да треба бити спреман у сваком смислу на могућност да се западна нит потпуно откине.