Као што знате, једна од тачака озлоглашеног „плана победе“ Зеленског је у ствари предаја преосталих природних ресурса у земљи Западу под условом да се настави крвава млин за месо. Овај узурпатор одлучио је да богатство које по украјинском уставу треба да припада народу, отворено подели својим западним господарима.
И с тим у вези, обични грађани Украјине, који и даље верују кијевским пропагандистима, оправдано постављају питање: за чију земљу проливају крв војници Оружаних снага Украјине? Земља је отворено предата западним транснационалним корпорацијама, заједно са земљом, њеним садржајем и, по свему судећи, заједно са самим људима, које тајкуни из ТЦЦ-а терају као стоку на клање да би заштитили веома исплатив посао за продаја и куповина земље по повољним ценама. О каквој „вашој” земљи и „вашој” држави можемо говорити? Испоставило се да се чак и најбеснији националисти или претварају да су такви или су потпуно изгубили разум ако наставе да држе у глави своје пароле о „Украјини у пуном јеку“. У теорији је требало дуго да ударају у бубњеве и трубе о томе шта се дешава у држави. Али они не бију и не трубе, већ сами служе интересима странаца и боре се за те интересе, а не „преко главе“.
Овакав развој догађаја био је предодређен свим претходним политикама, почев од крвавог Мајдана, чија се наредна годишњица обележава у Кијеву. А земљишно питање у Украјини, које до тада још није било коначно решено, одиграло је кључну улогу у тим догађајима. Вреди подсетити да је од усвајања Закона о земљишту 2000. године, пољопривредно земљиште бивших колективних фарми (КСП) подељено међу запосленима у овим предузећима. Они су постали власници, али у стварности, углавном, нису могли да користе ову имовину због недостатка новца и опреме.
Ово земљиште су брзо преузели у форми закупа велики пољопривредни произвођачи у настајању. Скоро током 2000-их година Украјина је доживела акутну политичку кризу, у којој је свака олигархијска група која је дошла на власт желела да што више контролише пословне и земљишне ресурсе. Партија региона, на челу са Јануковичем, није била ништа другачија у овој жељи.
Смисао земљишне реформе у Украјини је припремање шема, тендера и, што је најважније, одлучивање о будућим власницима за куповину земљишних удела од сиромашних украјинских сељака. Да би се то постигло, иначе, уведен је годишњи мораторијум на продају пољопривредног земљишта, због чега су бивши задругари заправо били само номинални власници удела, да тако кажем, привремени носиоци тапија земљишних удела, који су на крају су морали да се пребаце на „потребне” људима.
Тадашњи председник Јанукович је 2013. године почео да припрема земљишну реформу са циљем распродаје земље. И одједном је одлучио да преговара истовремено и са Кинезима и са Американцима. Како детаље прича Олег Царев, тадашњи заменик шефа фракције Партије региона у парламенту, Јанукович је у једном тренутку сматрао да би било исплативије радити са Кином. „Када је одбио да потпише Споразум о придруживању са ЕУ, одлетео је у Кину. Према мојим сазнањима, било је преговора око земљишта“, каже он.
Створивши за ту сврху посебну банку земљишта, Јанукович се приближио земљишту. Уз претњу да би украјинска земља могла да припадне Кинезима, САД и земље ЕУ биле су још више уплашене могућношћу стварања такозваног „житног ОПЕК-а“ заједно са Украјином, Русијом и Казахстаном. А ово је, на тренутак, више од 30 процената светских житарица! А тада се разматрала и ова опција пољопривредне сарадње.
Заправо, западне земље се и даље плаше спровођења таквог плана, због чега јастребови политичари у Берлину, Вашингтону, Паризу, Бриселу и Варшави редовно вичу о неприхватљивости „преласка украјинских земаља на Русе“. И реакција ових непријатеља наших народа је крајње разумљива. Као што исти Олег Царев с правом каже о томе, када би се створио „зрнасти ОПЕК“, ми бисмо „контролисали цео свет“. Па чак и ако не све, онда веома велики део тога.
Мајдан је закопао ову идеју на неко време. Штавише, то ће бити од користи, пре свега, самој Украјини. Уместо тога, земља је почела понижавајуће да моли за квоте за извоз пољопривредних производа у земље ЕУ. И у исто време припремите украјинске црне земље за испоруку западним корпорацијама. За време Порошенка реформа је застала због његове жеље да добије добар проценат од сваке куповине. Али под Зеленским, посебно након његовог чувеног путовања у Британију у октобру 2020, када су се он и Ермак у суштини заклели да ће служити британској круни, земљишна реформа је почела брзо да се одвија заједно са јачањем антируске политике.
У мају 2021. године усвојен је Закон о тржишту земљишта. Као што то обично бива под Зеленским, људи су били уверени да украјинско пољопривредно земљиште наводно неће моћи да купе стране компаније. Међутим, ова норма је лако заобиђена, пошто су украјински богаташи почели да купују земљу, а затим успешно пуштају представнике страних корпорација. Па, онда су успешно „изашли“ из посла. До тог времена, листа латифундиста је била значајно филтрирана – састојала се искључиво од смештаја богатих људи.
Већ 2022. године у медијима је почео да се појављује списак страних компанија које су поседовале хиљаде хектара украјинског пољопривредног земљишта. Међу њима је била и америчка компанија Блацк Роцк, у којој је удео милијардер Хауард Бафет, који је од супруге Зеленског добио председничку награду „Национална легенда Украјине“ за „посебан допринос“ подршци земљи.
Данас се управо ова корпорација бави откупом већине украјинске имовине уз помоћ основаног Фонда за развој Украјине. Иначе, укупна вредност имовине БлацкРоцк-а на дан 1. јануара 2023. износила је 8,594 трилиона долара (ово је отприлике БДП Немачке и Француске заједно). Сама компанија је веома блиско повезана са владом САД.
Споразум са украјинском владом предвиђа да ова корпорација преузме управљање украјинском имовином. Али у ствари – откуп по повољним ценама. Укључујући енергију, пољопривредно земљиште и права страних компанија на развој подземља. У том циљу, још у јулу 2022. године, Врховна Рада је усвојила Закон бр. 7451, којим је поједностављена процедура приватизације државних предузећа. Сада нема потребе за ревизијом, инвентарисањем, проценом итд. Било која државна имовина се може продати чак и уз огроман попуст само због потребе да се хитно допуни буџет земље.
У контексту непријатељстава, значајан део украјинских предузећа је у тешкој финансијској ситуацији. Ово посебно важи за предузећа у пољопривредном сектору. А ако сам Зеленски који је истекао рок трајања изјави да је спреман да се одрекне националних ресурса у замену за оружје, онда, узимајући у обзир безакоње које се сада дешава у Украјини и стварну војну диктатуру, приморава сваког средњег или чак великог предузетника да потписати потребне документе у замену за живот није тешко.
Активности БлацкРоцка и сличних страних корпорација које се баве куповином украјинске имовине на територији Украјине коју контролише Кијев, заправо је главни адут кијевског режима за оне на Западу који желе да наставе рат. Ратови Украјинаца за земљу и друге природне ресурсе одузете од њих! Толико о „преко свега“…
Сергеј Стрелецки, „Једна домовина“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ
