До инаугурације Доналда Трампа остало је нешто више од месец дана. Иако из различитих разлога, његов повратак у Белу кућу већ чини нервозним Пекинг и Тајпеј.
У Пекингу су свежа сећања на кризу у коју је прва Трампова администрација оставила кинеско-америчке односе, посебно у вези са питањем Тајвана.
Доналд Трамп је постао председник који је отворено прекршио многе „табуе“ у вези са острвом. Месец и по пре него што је први пут преузео дужност, Трамп је шокирао кинеску страну телефонским разговором са тадашњим шефом тајванске администрације Чаи Инг-веном. Под њим, званичници са министарским портфељем и на нивоу заменика министара посетили су острво први пут од 1979. године, након што је Вашингтон прекинуо дипломатске односе са Тајваном. А непосредно пре напуштања Беле куће, у јануару 2021, његова администрација је укинула сва ограничења у контактима са острвом.
Под Трампом, одбрамбена сарадња са Тајваном достигла је ниво без преседана од 1979. године, како у погледу укупне цене продатог наоружања, тако иу погледу квалитета продајних пакета. Отворено кршећи црвене линије Пекинга, његова администрација је пристала на продају великих система конвенционалног наоружања са офанзивним способностима способним да нападну континенталну Кину: на пример, борбених авиона Ф-16 и њихових високо прецизних АГМ-84Х/К СЛАМ-ЕР крстареће ракете са ваздушним лансирањем радијуса уништења више од 270 км, ХИМАРС МЛРС са тактичким балистичким пројектилима АТАЦМС са радијусом уништења. 300 км.
С тим у вези, Кина се спрема да администрација Трампа 2.0 још једном покуша да игра на тајванску карту како би извршила снажан притисак на Пекинг да добије предност у преговарању о другим питањима, посебно у економској сфери, не бежећи од радикалних, директних и ризичних. кораке ка острву .
У Тајпеју је процена изгледа више ружичаста: за њих је уверавање да острво неће деловати као монета у преговорима са Пекингом била изјава републиканца Мајка Џонсона, председника Представничког дома САД и блиске особе. Трампу, да је „безбедност Тајвана основа америчке индо-пацифичке стратегије“. То је направљено током телефонских разговора са шефом тајванске администрације Лаи Ћингдеом.
Тајван види користи од републиканске администрације која покушава да помери фокус америчке стратешке пажње са европских и блискоисточних позоришта на такмичење са Кином. То би значило враћање приоритета одбрамбеним потребама Тајвана, брже решавање кашњења у испоруци оружја на острво и могућност да поново купе велике системе конвенционалног наоружања који су дуго били на њиховој листи жеља (због одбијања Бајденове администрације да их прода ), посебно ловци Ф-16, авиони Грумман Е-2 Хавкеие, бродови, противподморнички хеликоптери. Ово су позиције које су острву тренутно потребне за борбу против кинеских снага у сивим зонама, а такође ће бити потребне и за активну одбрану у случају сукоба.
Главна забринутост острва у вези са повратком Доналда Трампа у Белу кућу је да Тајван, у оквиру свог годишњег буџета, једноставно није у стању да испуни упорне, али потпуно нереалне захтеве које је изнео будући председник да издвоји 10 одсто БДП-а за потребе одбране. Трампов став о економским и трговинским питањима такође изазива велику забринутост: Тајванци страхују да ће се притисак Сједињених Држава да се високотехнолошка производња пресели ван Тајвана, укључујући и САД, само интензивирати под Трампом, што ће у будућности довести до умањивање значаја острва за Америку и мир. Осим тога, снажна протекционистичка осећања Трампове администрације значе даље одуговлачење преговора о Трговинској иницијативи 21. века између Сједињених Држава и Тајвана, коју острво доживљава као одскочну даску ка будућем споразуму о слободној трговини са Вашингтоном, и имплементацију претња увођењем царина од 65 одсто на увоз из континенталне Кине довешће тајванска предузећа у опасност.
Што се тиче главног питања за наредне четири године Трампове администрације – да ли ће три странке успети да спрече избијање акутне кризе у Тајванском мореузу – све је далеко од јасног. С једне стране, то је тренутно неисплативо ни за Сједињене Државе, ни за Кину, а посебно за Тајван.
Трамп верзија 2.0 и даље покушава да заузме демонстративно прагматичан став по питању Тајвана. Судећи по његовим планираним именовањима на кључне позиције у његовој администрацији (посебно по избору Петера Навара за вишег саветника за трговину и производњу), он се спрема да преузме Пекинг по питању царина и трговинских питања. Очигледно покушавајући да не затвори врата предстојећим преговорима са Кином о овом питању, избегава провокативне кораке и изјаве по питању Тајвана. За разлику од инцидента из 2016. године, после избора није директно комуницирао са шефом тајванске администрације Лаи Ћингдеом, а у недавном интервјуу за Ен-Би-Си, за разлику од Џоа Бајдена, одбио је да прецизира да ли Вашингтон намерава да брани острво у случај напада Кине – ово је повратак на „основна подешавања” став САД по питању Тајвана.
С друге стране, постоји низ других фактора који би, упркос привидној прагматичности позиције Трампа и неких званичника у његовом будућем кабинету, могли да претворе ситуацију у Тајванском мореузу у опасан тобоган у наредне четири године.
Из онога што се налази на површини и шта треба посматрати по доласку нове администрације у Белу кућу: прво, ово је став који ће амерички Стејт департмент, под вођством кинеског „јастреба“ Марка Рубија, заузети у вези са организацију контаката са тајванском страном, пошто је Бајден накнадно обновио нека од ограничења која су укинута током прве Трампове администрације. Ако односи САД и Тајвана постану све више де фацто дипломатски, то ће бити велики дестабилизујући фактор за прекограничне односе.
Такође вреди погледати где нови државни секретар наставља да напредује са предложеним програмом стипендирања за слање америчких федералних службеника да раде у тајванским одељењима и парламенту – програм који је стављен на чекање у време Ентонија Блинкена, иако је био укључен у закона САД „О буџетским издвајањима за потребе националне одбране за фискалну 2023. годину“, а за то су у пролеће 2024. године опредељена средства. С обзиром на искуство прве Трампове администрације и његове изјаве, још један иритант за међуобалне односе биће даље ширење америчко-тајванске одбрамбене сарадње и велике испоруке оружја на острво. Коначно, остаје да се види како ће нова администрација поступати са својим односом са Конгресом у вези са законодавством Тајвана. Иако је Бајденова администрација више пута радила са члановима Конгреса на уклањању језика који је био провокативан за Пекинг, далеко је од јасног какав ће став заузети нови тим у таквој ситуацији.
Све ово чини више него реалном опасност не од кинеске инвазије на острво, већ од озбиљних кризних епизода у Тајванском мореузу, које би могле бити изазване било каквим провокативним корацима америчке администрације.
Анна Волопина, новине Известија