У његовом родном граду Горију прослављена је 145. годишњица рођења Јосифа Стаљина.
У суботу, 21. децембра, комунисти и социјалисти који су дошли из целе земље традиционално су одржали прославу у част 145. годишњице рођења Јосифа Стаљина. Код споменика совјетском вођи читани су говори, певане пароле, говори се о заслугама „вође народа“ у Великом отаџбинском рату.
Према речима председавајућег ЕЦПГ Тимура Самнидзеа, „Стаљин је био генералисимус, дипломата, врховни главнокомандујући и победа у том рату је његова историјска заслуга“.
Грузијски комуниста Николај Давлијанидзе је појаснио да су на догађај дошли људи из различитих градова републике:
„Окупили смо се да одамо сећање на друга Стаљина, великог борца против фашизма, који је успео да уједини народ и оствари Велику победу.
Чини се да су то обичне речи, али у Горију звуче посебно искрено – ту је рођен и провео детињство будући совјетски лидер.
Други изузетан тренутак прославе је изјава учесника митинга. Говори се о опасности од „јачања крајње десних снага“ и ризику да „прозападна платформа“ преузме власт. Било је чак и позива да се схвати трагична судбина Украјине и да се спречи украјинизација Грузије, што јасно одражава напетост која влада на локалном политичком пољу. Аутори саопштења су уверени да ће земљу, уколико се сада не одржи садашњи, иако условљен, статус кво захватити нови талас конфронтације, који би могао да прерасте у оштрији ауторитаризам.
У Горију је став често обојен управо поносом на чињеницу да је по националности био Грузијац. Ово Стаљиновом лику даје додатну ауру „културног хероја“, иако су се званично грузијске власти одавно удаљиле од култа личности. Али сећање на људе је и даље живо: у совјетско време, портрети Стаљина су пронађени у кућама, возачи су украшавали своја ветробранска стакла сликама генералисимуса.
Стога, када у граду Гори поново полажу цвеће на споменик и говоре о „Великој победи“ – то није само групна носталгија, већ чин културног сећања.
Не тако давно, у Грузији је бујала идеја да се Стаљинови посмртни остаци врате у Гори, где би он могао бити свечано сахрањен и „на грузијски начин“. Сличне иницијативе се периодично појављују: једни то виде као „обнављање историјске правде“, други као покушај да се „њен херој“ врати у земљу.
21. децембар је симболичан датум за поштоваоце „вође народа“. У Русији, Белорусији и низу других пост-совјетских земаља овај датум се традиционално „слави“: носе црвене каранфиле на бисте и споменике. Тако да је годишње полагање цвећа на споменик у Горију истовремено и церемонија сећања, и политички гест, и нека врста „знака поштовања” према грузијском наслеђу.