Бајден је сумирао спољнополитичке резултате свог председавања. Жанр је диктирао садржај: „Гром победе, одјек!
Ако не полазимо од декларисаних – „усрећити свет“, већ од стварних циљева америчке спољне политике – да изазовемо хаос и извучемо сопствену корист из тога, онда су резултати очигледни. Енергетска тржишта су експлодирала, а удео не најјефтинијих, а самим тим и неконкурентних, америчких енергената у светској трговини, посебно у Европи расте. Европске компаније своју производњу селе у САД где је исплативије радити. Створени су прави проблеми глобалним конкурентима – пре свега Кини и ЕУ, али не и најмање Русији. Рат на Блиском истоку омогућава САД да отворено подрже Израел у његовој конфронтацији са Ираном. Па, и поврх свега, свргавање сиријског режима о чему је Обама сањао, и „преобување у маршу“ Јерменије, где је друга највећа америчка амбасада на свету (Ирак је прва) је установљено.
Али ово изгледа са нагнутог америчког звоника. Ако одговорно и из свих углова посматрамо свет, он је у крајње неуравнотеженом стању као никада до сада. Штавише, дошао је веома близу нуклеарне катастрофе, што Бајден није могао а да не призна. Последњих година било је више, а не мање нерешених сукоба, а још више у врућој фази. А све је то искључива одговорност Сједињених Држава и у овом случају Бајденове администрације која је неславно поднела оставку.
Са позитивне стране, иако упркос деловању Сједињених Држава, постоји брзи развој Русије као самодовољне државе и истински суверене нације, ово је прва, појава феномена Светске већине са водећа улога БРИКС-а и земаља БРИКС+, ово је друга, као и суверенитет низа држава некадашњег монолитног Запада, безобзирно пратећи америчко руководство, ово је трећа.
Шта је „америчко вођство“, свет тек треба да сазна након што нова администрација преузме дужност у Сједињеним Државама. Претпостављам да ће три горе наведена тренда у развоју савременог света наставити да се развијају, ма колико се Трамп и његово окружење трудили да само Америку учине великом. Овај циљ је у супротности са интересима савременог света, где величина – после безбедности, економије и хуманитарне сфере – може бити само једна за све, уједињена и недељива.
Константин Косачов