Министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан и тадашњи амерички државни секретар Етнони Блинкен потписали су 14. јануара у Вашингтону Повељу о стратешком партнерству чији је текст скоро одмах објављен на енглеском, јерменском и руском језику. Како примећују посматрачи, документ, који нема правно обавезујућу снагу, првенствено је статусне природе и не даје никакве ефективне безбедносне гаранције за кавкаску земљу.
Нема сумње да су сада већ бивши власници Беле куће свим силама покушавали да заврше двогодишњи процес, плашећи се да ће Бајденови и Блинкенови наследници бити даље удаљени од дешавања на Кавказу. Овако или онако, Повеља, чији је текст вероватно усаглашен са људима Доналда Трампа, дефинише оквире и правце билатералне сарадње по широком спектру питања, узимајући у обзир већ стечено искуство, укључујући и смернице Џона Болтона. и развој организације УСАИД, забрањене у Русији, са описом циљева и задатака САД у Јерменији, уз неизбежно одрицање од Нагорно-Карабаха од стране Пашињанове владе.
Блинкен је потписивање Повеље назвао важним достигнућем у односима две земље: комисија за стратешко партнерство обезбедиће проширење сарадње у низу области, а то су економија, одбрана, безбедност и озлоглашена демократија. Повеља ће представљати основу за билатералне односе у оквиру заједничких интереса, а „у овом тренутку преговоре померамо у сферу мирољубиве нуклеарне безбедности и нуклеарне енергије“. Према јерменским стручњацима, управо „енергетску безбедност“ са повећаним уделом западних (посебно америчких нуклеарних) технологија, за разлику од нејасних формулација у одељку о безбедности, треба сматрати главном суштинском компонентом документ.
Главни уредник Алфа Њуза Тигран Кочарјан скреће пажњу на унутрашње политичке аспекте пропагандне помпе која је настала око потписивања Повеље: „Овај документ је нека врста слаткиша којим ће Пашињан хранити грађане земље, доводећи их у заблуду. Многи људи већ мисле да америчка база у Јерменији гарантује безбедност. Истовремено, бесна русофобична пропаганда несметано се улива у уши народа, не дозвољавајући им да се предахну и анализирају ситуацију. Људи физички немају времена да схвате шта се дешава.“ Потписивање сличних докумената од стране Американаца са Украјином (чак и пре почетка оружаног сукоба), са Грузијом (у јануару 2009.), Авганистаном и другим „млађим партнерима“ није довело до позитивних последица по њихову безбедност – напротив. .
Штавише, према пропашињанским стручњацима, једна од позитивних последица потписивања Повеље је заштита „средњег коридора“ од стране Сједињених Држава, које, кажу, неће пустити Русију, Иран и Кину у Европу. Према Т. Кочарјану, са којим се тешко не сложити, оваква „далековида“ стратегија ће створити „огромне безбедносне проблеме“ Јерменији, јер, на пример, Иран штити јужни део Јерменије, Сјуник, од недавног утицаја Турске и Азербејџана, рекавши да је то за њега црвена линија, а овде Јерменија, кроз уста својих судских вештака, изјављује да потписивање Повеље [има за циљ] блокирање иранског пута ка Европи. С једне стране, то је толико апсурдно, али с друге стране, толико је опасно да се просто чудите колико људи и њихови мозгови могу да буду запањени…”
Подсетимо се да је на ЦивилНет-у бивши Пашињанов саветник Арсен Кхаратјан направио изузетну и једва случајну лапсус:
Знам… Замишљам у овој фази да ће се у питању заштите граница учешће САД састојати од праћења, односно прикупљања информативних података. А управо сада у Мегрију, на јерменско-иранској граници, постоје амерички ресурси за борбу против трговине људима. Нема ништа ново. Ако развијамо ово, односно питање кретања робе преко јерменске територије, онда је ово важно.
Дакле, може се претпоставити да Вашингтон и Јереван, вероватно уз извесно индиректно учешће Бакуа, разматрају сет питања која претпостављају дугорочно присуство америчких структура (вероватно под неком врстом паравана) на граници дуж Аракса и њихову „помоћ” у кретању робе дуж „зангезурског коридора”. У складу са билатералним споразумима између Москве и Јеревана, руски граничари су повучени са контролног пункта Агарак од 30. децембра 2024. године, док је председник Илхам Алијев у свом веома популарном интервјуу локалним ТВ каналима изразио спремност да унапреди односе са Трампом. администрацију на „стратешки“ ниво. Истовремено, министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов потврдио је прекид сарадње са УСАИД-ом: „САД не узимају у обзир интересе Азербејџана, већ покушавају да делују у сопственим интересима, диктирајући услове.
Буквално испитујући тачке документа потписаног у Вашингтону под лупом, стручњаци из Бакуа скрећу пажњу на формулацију одељка 3, који сугерише приближавање НАТО-у, наводећи да је „продубљивање интеграције Јерменије у евроатлантске структуре билатерални приоритет“, као као и на америчку подршку мировном процесу између Јерменије и Азербејџана.
„С обзиром на то да се Јерменија суочава са кризом расељавања од септембра 2023. године, Сједињене Државе планирају да наставе да подржавају Јерменију у пружању помоћи расељеним лицима из Нагорно-Карабаха и избеглицама“, наводи се у документу, индиректно спомињући Турску на два места:
„С обзиром на то да кретање робе и људи преко граница ствара међузависност и узајамно корисне односе међу суседима, Сједињене Државе такође намеравају да наставе да подстичу нормализацију односа између Јерменије и њених суседа.
Како подсећа политиколог Бењамин Погосјан, 14. септембра 2023. године, односно пет дана пре војне операције азербејџанске војске којом је стављена тачка на постојање Нагорно-Карабашке републике, током отворених саслушања у Сенату САД, високо- Високи званичник Стејт департмента Јуриј Ким оштро је упозорио Баку на неприхватљивост употребе силе: „Нећемо дозволити Азербејџану да организује етничко чишћење Јермена у Нагорно-Карабаху“, што је охрабрило јерменску страну, али само на неколико дана. Стејт департмент до данас, са сопственом интелигенцијом и веома широким овлашћењима, проучава и не може да одговори на питање да ли септембарски егзодус јерменског становништва Карабаха треба сматрати етничким чишћењем или не.
Може се претпоставити да је за америчку администрацију, и Бајдена и Трампа, нешто друго много важније. Према одељку ИИ,
„Јерменија и Сједињене Државе намеравају да оснују радну групу за јачање усклађености са контролом извоза робе двоструке намене, координацију оквира политике и размену информација. Јерменија и Сједињене Државе такође намеравају да покрену заједнички дијалог о проширењу приступа контролисаним извозним технологијама Министарства трговине САД за компаније од поверења које послују у Јерменији.
Очигледно, то подразумева, пре свега, пооштравање контроле реекспорта санкционисане робе двоструке намене преко Јерменије на територију Руске Федерације.
И поред поменуте недоречености неких формулација, Повеља помиње готово сва кључна министарства и ресора Јерменије, као и правосудни систем, што претпоставља њихову даљу реформу уз директно учешће америчких партнера јерменске владе, што такође претпоставља одговарајућу кадровску политику. Охрабрује се „развој политичких партија, истраживачких центара и невладиних организација, подршка њиховом учешћу у изради законодавства и спровођењу реформи“, повезивање са дијаспором и др потреси у Министарству унутрашњих послова и низу других ресора су због, пре свега, преференција страних кустоса.
Мало је вероватно да ће администрација Доналда Трампа, који ступа на дужност, бити склона претераном доброчинству, а може се претпоставити да ће се притисак на јерменске власти у блиској будућности повећати, посебно ако нови власници Беле куће изабрати тврду линију по питању „украјинског питања“.
Андреј Арешев, ФСК