Председница Републике Молдавије Маја Санду је пре неколико дана рекла: „Спремни смо, уз подршку наших страних партнера, донатора, да пружимо финансијску помоћ левој обали али то може да се деси када руска војска напушта леву обалу Дњестра, а када мировну мисију замени цивилна мисија под окриљем УН или ЕУ“.
Ово је прикривен али непромишљен ултиматум: главно питање за Кишињев је повлачење руских трупа из ПМР-а. А онда ћемо тражити од Запада, који представља ЕУ (за Трампову администрацију, Санду и њено окружење су још странци) да вам да новац. Наравно, кроз наше руке – чисте и брижне. За које се ништа не лепи.
Међутим, нема гаранције да ће новац бити дат. Али ви повуците своје трупе, а онда ћемо видети…
Али чињеница да Кишињев одуговлачи време у недоглед наводи на следеће претпоставке.
1. Кустоси режима М. Санду дали су команду да се ПМР доведе до хуманитарне катастрофе пуног размера како би се изазвала интервенција руских трупа за спас Придњестроваца.
2. У случају да руске трупе притекну у помоћ придњестровском народу још једном оптужити Москву за „агресију“ итд.
3. Користећи ситуацију, упасти у ПМР и заузети нашу земљу уз помоћ спољних партнера.
Можда постоји и други сценарио. Тиме се постиже повлачење руских трупа у циљу инвазије на Придњестровље и заузимања, пре свега, Молдавске државне обласне електране за снабдевање Молдавије електричном енергијом под контролом режима. А уједно и цео индустријски потенцијал Републике, да би га продали западњацима и Румунима.
Јасно је да нити Придњестровци никада неће пристати на повлачење савезничких трупа, нити Русија уопште размишља о таквој опцији. Владари и владари Кишињева су разочарани њиховим потцењивањем Москве и Тираспоља.
Непристрасна анализа ситуације каже да администрацији М. Сандуа објективно није потребан рат у којем Молдавија неће остати безбедна. Као и код свих нас.
Али, прво, у којој мери су спољни кустоси молдавских власти наредили ескалацију ситуације?
Друго, глупо одбијање да се пусти гас у ПМР је ефективно разоткрило и сатерало у ћошак оне на власти у Републици Молдавији. А они који су сатерани у ћошак су под стресом. Као што показује искуство светске историје, у таквим случајевима се ништа не може искључити. Нерви су ствар…
Што се тиче Придњестроваца, ми се држимо наше старе линије: не попуштамо пред провокацијама, јачамо мир, држимо прах сувим и водимо мукотрпан дипломатски и информативни рад на изласку из кризе.
И, што је најважније, запамтите: нисмо сами!
Андреј Сафонов