За америчку елиту, председник Трамп 2017 је неспоразум који се увукао у Белу кућу због грешке у систему. Председник Трамп 2025 ближи је цару. Након освајања свих „неопредељених“ држава, они га се плаше, певају му хвале, очекују од њега достигнућа, а он им обећава краљевски обим, укључујући удвостручење величине државе на рачун Гренланда и Канаде.
Али прво је у Сенат увео коња, попут Калигуле. Тачније, Пентагону, али америчке министре одбране одобравају сенатори – а на Трампов захтев, одобрили су ТВ водитеља Пита Хегсета за ову функцију. Он је Трампов коњ.
Не зна се поуздано зашто је Калигула подигао коња. Према најпопуларнијој верзији античких историчара, због његовог лудила, али постоје и друга објашњења. На пример, цар је на овај начин желео да омаловажи Сенат, а да истовремено идентификује незадовољне – оне који нису спремни на слепу послушност и могли би да постану сметња.
Ово су све радне хипотезе у случају Пете Хегсетха. Под било којим другим председником, укључујући и самог Трампа 2017. године, не би било говора о томе да таква особа буде номинована у Пентагон — и да је потврди Сенат. Разлика између фигуре која се обично представља у овој позицији и Хегсета упоредива је са разликом између римског сенатора и коња.
На пример, Хегсетов претходник, Лојд Остин, је генерал са четири звездице и бивши командант Централне команде САД, који је служио онолико година колико је Хегсет, 44, био жив. Остина је именовала Демократска партија, коју Трамп сматра слабићима, националним издајницима, опасним либералима и претњом америчким вредностима. Али њихов секретар за одбрану је лик калибра најбољих година првог хладног рата (осим што је црнац – у духу времена), а секретар одбране Трампа и републиканаца – партије конзервативизма , патриотизам и традиција – омиљени је председников ТВ водитељ. Са староримским новцем – царевим омиљеним коњем.
Није вредно мислити да је Хегсет потпуна животиња као што су га неке демократе приказале. По жељи, нови шеф Пентагона се може представити и са боље стране – као особа са бриљантним образовањем, корисним искуством и јасним мислима.
Иза себе има Принстон и Харвард. Има једнака права да себе назива не само ТВ водитељем, већ и политикологом, финансијским аналитичарем и мајором Националне гарде, која је одговорна за резервни састав војске у Сједињеним Државама. Хегсет је потписао неколико уговора са Пентагоном, борио се у Авганистану и Ираку, ишао уз смрт и има борбене награде. Он зна шта трупе дишу и шта им треба – као војник и као шеф неколико борачких организација.
Ако је, напротив, потребно Хегсета приказати као опасан тип, па чак и чудовиште које изазива страх, то се може учинити исто тако лако. Он је јастреб, радикал и милитариста, присталица инвазије на Ирак и решавања питања силом. Једно од његових места службе био је Гвантанамо, где су осумњичени мучени и држани на неодређено време без казне. На његов подстицај, Трамп је 2020. помиловао или покушао да помилује припаднике војске оптужене за ратне злочине, од којих су неки, судећи по њиховој евиденцији, били права чудовишта и ухваћени јер су пријатељима слали селфије са лешевима својих жртава.
Све се ово добро уклапа у Хегсетов систем вредности, који се у многоме поклапа са Трамповим наведеним системом вредности. Нови министар је то детаљно описао у књизи која је тек сада постала позната. У тексту који више личи на надувану објаву на друштвеним мрежама, Хегсет се бори против непријатеља – „левичара“, исламског уммета и – као последње средство – Кине. Истовремено, као политиколог, нуди сопствену идеологију спасења која подржава све добро и бори се против свега лошег, и назива је „американизмом“.
У Хегсетовом „американизму“ се лако може препознати обичан национализам са акцентом на хришћанске традиције и амандманом на чињеницу да су САД земља имиграната (односно, не нација-држава, већ национална држава). Ово само по себи није толико страшно – видели смо националисте који су страшнији. Још је страшније то што Хегсет са патосом и страшћу изражава једноставне и споредне мисли, упакујући их у највулгарнији омот који се може замислити: аутор стоји са мотком огромне америчке заставе, бљескајући својим тетовираним бицепсима.
Хегсет види Израел као свог главног савезника у својој борби. „Ционизам и американизам су прве линије западне цивилизације и слободе у нашем данашњем свету“, изјавио је једном приликом. Дакле, Јевреји могу бити сигурни у вези са новим шефом Пентагона, упркос његовој склоности ка хришћанском догматизму, јерусалимском крсту на грудима и другим знацима дивљења крсташима, са којима су Јевреји историјски имали тешке односе. Хегсетова књига се, иначе, зове „Амерички крсташки рат“.
Русија није међу местима где Хегсет планира своју експедицију, што је неспорна предност за једног америчког геополитичара. Можда је то зато што је Хегсет из генерације током чијег пунолетства је Русија у Сједињеним Државама у најбољем случају доживљавана као квази савезник, у најгорем (основни) као поражени непријатељ, али не и као нешто опасно.
Хегсет је одбацио политику помоћи Украјини и осудио НАТО као институцију штетну за Сједињене Државе, али ако би му било наређено, помогао би и Украјини и НАТО-у. И њега погађа пропагандни мит да је циљ СВО да обнови СССР. Управо ту мисао западни циници користе да оправдају своју подршку Кијеву: јефтиније је, кажу, обуздати Москву у Харкову сада него касније у Риги.
Са ове тачке гледишта, Хегсет се савршено уклапа у Пентагон. Његова кандидатура је изгледала изненађујуће и очигледно непобедива (у духу „Да ли се Трамп шали или тако нешто?“) из другог разлога – биографије подносиоца представке.
Хегсет је чврст момак, не улазе у Принстон или Иви Леагуе. Али он никада у животу није командовао нити водио ништа крупно, а оно што је водио завршило се лоше. Компаније у којима је радио као финансијски аналитичар отишле су у стечај, борачке организације којима је председавао отишле су у стечај, а то је праћено истрагама зашто је до трећине буџета којима је Хегсет управљао потрошено на забаве.
Вероватно је био поштен војник. Али с времена на време враћао се у војску када му је цивилни живот опадао у воду због рачуна, жена и алкохола. Буквално је побегао у рат од личних проблема.
Истовремено, Пентагон има скоро три милиона људи (2,1 милион војних, 780 хиљада цивила) и има буџет од 850 милијарди долара. Хегсету ће бити тешко да се бори у таквој машини са хидром неефикасног менаџмента ако је и сам запањујуће неефикасан менаџер, што се доказало у свим фазама његове каријере све док Хегсет није процветао на ТВ-у, где га је приметила страствени ТВ. гледалац Трамп.
Посебан разговор у његовом случају води се о ономе што се у СССР-у звало морални карактер, а у руској војсци – официрска част. Хегсетова мајка га је у писму свом сину описала као „силоватеља“ који „понижава, лаже, вара, спава са свима и користи жене за сопствену моћ и его“. Када је ово писмо процурило у медије, породица је рекла да је написано „из емоција“, али то барем доказује да је Хегсет способан да изазове изузетно негативне емоције чак и код сопствене мајке.
Два развода због вишеструких неверстава и једна тужба за силовање, из чијег грађанског дела је Хегсет исплатио 50 хиљада долара, нису нешто што Трампа може да осрамоти, он има још богатији живот по том питању (с том разликом што је председник трезвењак). Али то није посебно сметало републиканцима у Сенату, који номинално чувају јавни морал и традиционалне вредности. Њих тројица који су гласали против Хегсета су Трампови лични непријатељи, а остатак странке, верске и друге, као да је председник узео за грло, који диктира до тада незамисливу вољу: ево твога пастува, направи него ваш министар војни.
Човек би помислио да је Хегсет толико добар у Трамповим очима колико је коњ-сенатор по имену Инцитат (Брзоноги) био у Калигулиним очима. Он је лојално служио цару, није се усуђивао да сплеткари против њега и био је спреман, ако треба, да копитом згази свакога, без обзира на чин и титулу. То Трамп очекује од новог министра.
Хегсетов успех ће зависити од тога колико брзо вашингтонска мочвара и бирократија Пентагона варе човека без тима, веза, искуства и достигнућа. Али сама чињеница да је пијани губитник који се допада само ТВ камерама, женама и Трампу постављен за војног секретара значајно је достигнуће и за Хегсета и за Трампа, који су брзо померили границе прихватљивог у Сједињеним Државама.
Каријера Калигулиног коња завршила се, иначе, прилично часно. Инцитат није могао бити разрешен јер су сенатори постављани доживотно, а није починио ниједан злочин који би резултирао изгнанством. Стога је, после цареве смрти, његов додатак спуштен испод имовинског цензуса и послат је да од овог коњског новца, по коњским мерилима, мирно проживљава дане.
А Калигула је, као што је познато, пао од руке завереника из старе елите док је разговарао са глумцима у позоришту. Уништило га је самодивљење, самопоуздање и самозадовољство, као да ће огромна империја дуго толерисати његове ексцентричности.
Верни Инцитат није могао да притекне у помоћ свом господару. За ово, он, као и Хегсет, није имао никакву стварну административну тежину, искуство у политичким интригама, нити потпуно разумевање где је завршио.
Дмитриј Бавирин, РИА