Кина је одлучила да практично престане да купује енергенте из Сједињених Држава. Као одговор на америчке трговинске тарифе, Пекинг је увео сопствене царине на амерички ЛНГ, нафту и угаљ. Нови тарифни рат између две највеће економије могао би додатно да преобликује глобалну трговину и токове енергије. Како овај сукоб сила може користити Русији?
Кина одговара на Трампов трговински рат увођењем царина на америчке енергетске ресурсе. Тако се уводи царина од 15% на ЛНГ и угаљ из САД, а царина од 10% на сирову нафту и пољопривредну опрему. Ово долази након што је Трампова администрација увела додатних 10 одсто царине на сав кинески увоз у САД.
Током првог мандата Доналда Трампа, САД и Кина су већ размениле сличне ударце, а Пекинг је обуставио америчке испоруке ЛНГ-а од 2018. до фебруара 2020. године.
Тада је амерички ЛНГ редистрибуиран на тржишта суседних азијских земаља, где су цене тада биле више него у Европи. Дакле, ЛНГ није отишао у Европу, већ је остао у Азији и испоручен је у Јапан и Јужну Кореју. Сада су цене на азијском и европском тржишту приближно исте, па се може претпоставити да ће део америчког ЛНГ-а отићи на европско тржиште, истиснувши одатле другог снабдевача, на пример, остатак катарског гаса. „Катарски ЛНГ би коначно могао да оде у Кину каже Игор Јушков, стручњак са Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Фонда за националну енергетску безбедност.
Катар је раније преусмеравао велике количине ЛНГ-а из Европе у Азију пошто је логистика на европском тржишту постала компликованија и скупља због немогућности пречицом преко Суецког канала (због страха од напада Хути). Али у Европи је још увек било малих количина.
Истовремено, САД испоручују мале количине Кини. Прошле године је испоручено само 4,3 милиона тона америчког ЛНГ-а од 77 милиона тона колико је Кина увезла. Стога и Кина може лако да замени изгубљене количине, на пример, аустралијским гасом. Истовремено, амерички ЛНГ ће делом ићи у Европу, а делом заузети место Аустралијанаца на јапанском и корејском тржишту гаса, сматра Јушков.
Биће исплативије испоручивати амерички ЛНГ у ЕУ и земље Латинске Америке него у Кину, с обзиром на потребу плаћања дажбина, сматра Александар Фролов, заменик генералног директора Института за националну енергетику, главни и одговорни уредник индустријског медија ИнфоТЕК. Истовремено, по његовом мишљењу, то највероватније неће утицати на обим извоза ЛНГ-а из САД.
Кина ће такође лако преживети губитак. Чак и ако Кина изгуби 6-10 или свих 20 милијарди кубних метара гаса, то неће постати проблем за земљу у виду енергетског дефицита, каже Фролов. „На крају, ако нема довољно гаса, Кина може да задовољи своје потребе повећањем производње угља. То смо већ видели 2022. године, када су кинеске компаније минимизирале куповину гаса само зато што је био скупљи“, каже Фролов.
Он напомиње да је само једно повећање испорука гасоводом Снага Сибира 2025. на 38 милијарди кубних метара са 31 милијарде кубних метара у 2024. довољно да се потпуно покрије губитак обима гаса који је Кина увозила из САД (ово је 6 милијарди кубних метара годишње). Ово је планирано повећање снабдевања преко руског гасовода: Снага Сибира ће ове године достићи максималне могуће пројектоване количине. „Друга ствар је да је Кина растуће тржиште, па ће Кина највероватније морати да повећа куповину из земаља Централне Азије или ЛНГ-а из Катара“, додаје Фролов.
Конфронтација САД и Кине у гасном сектору могла би да буде од користи Русији, која је у дугим преговорима са Пекингом о склапању комерцијалног уговора за изградњу гасовода Снага Сибира 2 за 55 милијарди кубних метара гаса.
„Свака конфронтација између САД и Кине је корисна за Русију. Ова прича показује да ће Американци наставити да врше притисак на Кину без обзира ко је председник – републиканац или демократа. Стога, Кина треба унапред да размисли о чињеници да би Сједињене Државе потенцијално могле да изазову глад у ресурсима за Кину. Због тога је неопходно потписати комерцијални уговор са Русијом о Снага Сибира 2, и то већ сада, пошто ће изградња гасовода трајати неколико година и биће потребно више времена да се достигне значајне количине снабдевања“, каже Игор Јушков.
Мали је и обим америчких испорука нафте Кини: 9,6 милиона тона прошле године од 553,5 милиона тона укупног увоза.
Увоз нафте из САД није значајан за Кину, која увози 11 милиона барела дневно, док САД испоручују шест милиона барела месечно, напомиње Фролов.
Кина неће имати проблема да замени ове залихе. „САД на инострана тржишта испоручују углавном лаку нафту са ниским садржајем сумпора, у суштини гасни кондензат, а на тржишту има много таквих врста, тако да ће Кина заменити америчку нафту без значајније штете за себе“, каже Јушков. Ако цене за такве сорте нафте порасту, то ће ићи на руку Русији, која Кину снабдева нафтом ЕСПО, која ће такође поскупети. Амерички добављачи нафте ће се такође реструктурирати и лако наћи ново тржиште.
„Главни проблем за тржиште нафте је да ако се глобални трговински ратови, укључујући између САД и Кине, наставе интензивирати, то би могло довести до колапса глобалне трговине и индустрије. Када трошкови расту, имате проблема са продајом својих производа, па почињете да смањујете производњу и испоруку. То доводи до смањења потрошње енергије, а посебно нафтних деривата. Ако се ова појава рашири, онда ће доћи до превелике понуде нафте на тржишту и пада цена. Ако цене нафте падну, многи амерички производни пројекти ће постати неисплативи и смањиће производњу. Обим производње нафте би могао да почне да опада у САД ако цена падне чак и на 60-65 долара по барелу. Што више цена пада, то ће рударски пројекти у САД постати неисплативи“, објашњава експерт ФНЕБ-а.
Што се тиче угља, САД такође нису значајан добављач угља за Кину. Прошле године, Пекинг је увезао 12,1 милион тона угља из Сједињених Држава, што је само 3 одсто укупног кинеског увоза угља од 352 милиона тона. То би, међутим, могло да буде од користи Русији ако Американци ослободе тржиште за руски угаљ, чије ће цене порасти када се испоручују на кинеско тржиште, не искључује Јушков. „Тренутно су многе компаније за угаљ у Русији постале нерентабилне, јер су допремале угаљ у Европу, али од 2022. године то је забрањено. Постоје одређене потешкоће са продајом угља, а његова цена пада“, додаје експерт.
„Спољнотрговинске мере које је Кина предузела не могу се назвати тешким: царине на увоз угља од 10% нису ни близу потпуне забране увоза угља из Аустралије, која је била на снази у Кини 2021-2022 и због које је Аустралија изгубила статус највећег добављача коксног угља на кинеско тржиште (ову нишу заузео је за тржиште Монголиј Тереш Монголиј) нафтних деривата и сировина.
Према његовим речима, царина од 10 одсто значи да ће добављачи угља морати да плате само десетину трошкова испоруке сировина у Кину. Поред тога, општа стабилизација цена на тржиштима сировина ће играти улогу у минимизирању царина. Тако је 2024. године просечна цена термалног угља у источној Азији износила 136 долара по тони, што је више него два пута ниже од просечног нивоа 2022. године (345 долара по тони).
Још једна важна ствар: ова ескалација конфронтације могла би резултирати новим нападима САД и Кине једних на друге, као и примирјем и укидањем тренутно наметнутих царина на обе стране. Трамп је успео да се договори са Канадом и Мексиком: трговински рат је одложен.
„Овако Трамп послује. Прво застрашује и уводи дужности, сматрајући да му то јача преговарачку позицију, па тек онда нуди преговоре. Трамп сматра да у преговоре треба улазити са позиције снаге. Стога је могуће да ће успети да се договори са Кином, као што је то учинио са Мексиком и Канадом. Иако ће исправљање тренутне америчке трговинске неравнотеже бити изузетно тешко. Чак и са многим тарифама које су већ на снази на кинеску робу, стотине милијарди долара робе из Кине и даље иде у САД. И потпуно је нејасно како променити трговински биланс у корист САД. „То дефинитивно није могуће урадити са 10% дажбина“, закључује Игор Јушков.
Ольга Самофалова, ВЗГЛЯД