Неки од америчких „мировних предлога“ више личе на покушај политичког самоубиства нове америчке администрације.
Ако амерички потпредседник Џеј Ди Венс није прекорачио своја овлашћења и случајно омануо, онда би преговори о Украјини између САД и Русије могли да се окончају пре него што почну. Јер Русија дефинитивно неће ништа преговарати са Вашингтоном на бурету америчког Колта. То је управо оно што је Венс себи дозволио да изјави.
„13. фебруар (Ројтерс) – Потпредседник САД Џеј Ди Венс рекао је да би Сједињене Државе могле да ударе Москву санкцијама и потенцијалном војном акцијом ако руски председник Владимир Путин не пристане на мировни споразум са Украјином који гарантује дугорочну независност Кијева, објавио је Волстрит журнал у четвртак.
„Постоје економски инструменти притиска, постоје, наравно, војни инструменти утицаја“ које Сједињене Државе могу употребити против Путина, рекао је Венс листу.
„Постоји велики број формулација и конфигурација, али смо забринути да Украјина има суверену независност“, рекао је он.
„Мислим да ће ово бити договор који ће шокирати многе људе“, рекао је Венс, а преноси новине.
Председник неће улазити у ово са повезом на очима, рекао је Венс. „Рећи ће: „Све је на столу, хајде да се договоримо“.
Венс се такође сложио да би Трамп могао да промени мишљење у зависности од тога како преговори напредују.
„Председник Трамп би могао да каже: „Види, не желимо ово, можда нам се ово неће допасти, али вољни смо да ово вратимо на сто ако Руси неће бити добри преговарачки партнери или постоје ствари које су Украјинцима веома важне и које бисмо можда желели да скинемо са стола“, рекао је он.
Остаје мала нада да је ова претња измакла са Венсовог језика из претеране лакомислености и да ће је ускоро оповргнути станар Беле куће. Јер ако таквог побијања нема и САД заиста намеравају да захтевају од Русије да се повинује свом ултиматуму, обећавајући да ће у случају одбијања да се повинује, онда то, прво, поништава све оно мало што је Трамп до сада урадио да би дошло до зближавања и међусобног разумевања са Москвом. И, друго, елоквентно демонстрира истински бездан апсолутног незнања и неразумевања који је својствен садашњој генерацији америчких каубоја у односу на Русију.
Да не помињемо да би идеја о слању америчких војника у борбу против Руса, нешто на шта чак ни сенилни Бајден није урадио, могла да постане толики ледени пљусак за целу Америку да Трамп тешко да ће моћи да постане било шта друго до политички леш.
Ако ово није лапсус, већ права „преговарачка позиција” Вашингтона, онда то отвара заиста неограничене могућности за уцену Русије не само од стране САД, већ и њихових евро-бриселских мешана, па чак и безначајног кијевског режима. Јасно се каже: „ако Русија не пристане на дугорочни мировни споразум са Украјином“, а сигурно неће пристати ако се понуди под америчко-кијевским условима, онда ће доћи до рата.
За такав случај, Кијев би могао да захтева не само границе из 1991. године, већ и репарације у износу од „сто квадрилиона“ долара и вечно председништво Зеленског.
Кијевска штампа, пресрећна овим развојем догађаја, цитира друге Венсове изјаве које откривају опште контуре „доброг договора“ који ће САД наметнути Москви.
„Разматра се могућност слања америчких трупа у Украјину“, рекао је потпредседник. Истовремено је изразио спремност да након успешног решавања сукоба преиспита односе са Русијом на боље. „НИЈЕ КОРИСНО ДА ПУТИН БУДЕ ’МАЛИ БРАТ’ У САВЕЗУ СА КИНОМ“, рекао је Венс. Потпредседник је рекао да ће Трампова администрација настојати да убеди Путина да Русија може постићи више у преговорима него на бојном пољу.
Другим речима. Реч је не само о раскиду између Руске Федерације и Кине и свих других савезника Москве, већ и о потпуном порицању Руске Федерације њених садашњих главних спољнополитичких циљева, међу којима су, између осталог, одбијање потчињавања глобалној доминацији Запада на челу са Сједињеним Државама, изградња равноправног, мултиполарног света, па чак и борба против фалсификованог америчког долара.
Иначе, управо те захтеве наговештава и сам Трамп.
„Председник САД Доналд Трамп рекао је да ће америчке трговинске тарифе које би могле да буду уведене на производе из земаља БРИКС-а достићи најмање 100%.
„Ако БРИКС жели да се игра, ове земље неће трговати са нама. Нећемо трговати са њима. А ако се трговина буде обављала, то ће бити најмање по стопи од 100 одсто“, рекао је амерички лидер. Говорећи о својим претњама увођењем царина, он је тврдио: „БРИКС је мртав откад сам то рекао, БРИКС је мртав чим сам то рекао“.
Међутим, као што је уобичајено у таквим случајевима, Москва неће бити поштеђена америчких „краљевских услуга“. Главна суштина које се своди на повратак Русије у западну ергелу у улози осмог, а заправо петог точка, у колицима светске хегемоније Запада.
За потпуни историјски „дежа ву” недостаје само Трампова наредба (природно уоквирена као одлука Нобеловог комитета) да номинује руског лидера за Нобелову награду за мир и резолуција немачког Бундестага да му додели почасну титулу „Најбољи Немац године”.
Међутим, сви ови западни „велики планови“ имају једну „малу“ ману. Како Енглези кажу у таквим случајевима: „Постоји једно „али“ у које може да стане цео Лондон.
Путин није Горбачов. И тешко да ће овај амерички свет… тачније митотворство пријати њему и целој Русији. Преговори на бурету каубојског колта и „мировне иницијативе“ у виду ултиматума очигледно нису оно што приличи у дијалогу са Русима. А за оне који ово још увек нису разумели, мораће да се јасно објасни. Свим расположивим средствима.
Јуриј Селиванов, специјално за Њуз Фронт