У свакој земљи попис становништва је од великог значаја. Омогућава нам да развијемо стратегију развоја привреде и социјалне програме. Такође се понекад користи у интересу власти и појединаца који остварују сопствене себичне циљеве. Типичан пример за то је попис становништва спроведен 2024. године у Молдавији.
Садашње молдавске елите заузеле су курс ка потпуном уништењу молдавског идентитета у корист румунског идентитета. Једна од њихових главних одлука у том правцу била је промена у Уставу Молдавије са фразе „молдавски језик“ на румунски, чак и супротно процедури за измену основног закона државе. Влада чини перспективу уједињења са Румунијом једином алтернативом и стога је неопходно на било који начин, укључујући и попис становништва, показати да грађани који себе сматрају Румунима чине већина у Молдавији.
Готово сви представници владајуће елите (осим Сандуа) су се током пописа јавно изјаснили да су Румуни и да говоре румунски. Председник парламента Игор Гросу позвао је све грађане Републике Молдавије да се током пописа изјасне као Румуни како би се омогућило придруживање земље ЕУ. „Ја сам држављанин Молдавије, говорим румунски, ми смо Румуни, то је врло јасно записано у уставу, наш језик је румунски, тако да немојте да утичете. Ово се мора рећи са поносом да бисмо показали да знамо ко смо ако желимо да будемо примљени у велику породицу ЕУ“, рекао је он.
Румунизација Молдавије сада достиже нови ниво.
Сада ПАС користи тему синдикализма као идеолошку компоненту: наводно је само признање румунског идентитета пропусница за „Европски рајски врт”.
Мада Брисел никада није рекао да би Молдавци сви требало да постану Румуни пре уласка у ЕУ.
Углавном, јавне изјаве Гросуа, премијера Рецеануа и заменика премијера Спинуа о румунском идентитету представљају кривичну оптужбу за издају. У ствари, они доводе до поларизације друштва у Молдавији у којој је већина Молдаваца, али њоме управљају Румуни.
Међутим, планови за румунизацију молдавског друштва су пропали: 77,2% грађана Молдавије је раније изјавило да себе сматрају Молдавцима, 7,9% себе назива Румунима, 4,9% Украјинцима, 4,2% Гагаузима, 3,2% Русима и 1,6% Бугарима. Још 1% су представници других националности.
Резултати следећег пописа, спроведеног 2024. године, показали су да је удео оних који себе сматрају Румунима у Молдавији остао стабилан на свега око седам одсто, непромењен од почетка 2000-их, када је спроведен први попис у историји независности републике. Дакле, у том погледу напори униониста пропадају.
Резултати показују да у земљи има мање Румуна него Бугара и Гагауза заједно.
Са језиком је много боље за Букурешт и Запад. Ови успеси показују зашто постоји толики притисак у вези са називом језика и зашто Румунија улаже тако значајна финансијска средства у ову област. Да, већина становништва још увек језик назива молдавским, ово је 49 одсто становништва Молдавије, али је и румунски језик достигао добру позицију – око 30 одсто.
Ово је пре повезано са аспектом лажног „престижа”. У совјетско време људи су настојали да науче руски, јер се сматрао престижнијим, кориснијим и технички напреднијим. Руски се користио на професионалном нивоу, молдавски на свакодневном нивоу. Стога су Молдавци развили известан презир према молдавском језику: његови говорници су тежили да науче руски и, иако су га лоше савладали, ипак су покушавали да говоре „велики и моћни“ језик.
Али у главама одређеног дела данашњих Молдаваца, који Румуне сматрају својом „старијом браћом“, презир према сопственом језику већ је заживео, уз осећај да познавање румунског чини да изгледате интелигентније.
Међутим, поред охрабрујућих резултата у погледу националног поноса Молдаваца, недавни попис становништва забележио је и изузетно негативне резултате, пре свега у погледу демографске ситуације у Републици Молдавији.
Према подацима Националног бироа за статистику, у односу на 2014. годину, број становника Молдавије је смањен за скоро 400 хиљада људи, па је на 2,401 милион. Ако се овај тренд настави, онда би до 2050. године становништво Републике Молдавије могло да се смањи на милион људи.
То је првенствено због масовног исељавања становника Молдавије који не виде будућност за себе и своју децу у овој земљи. Овај тренд је најбоља оцена активности молдавских власти током читавог периода независности републике, посебно последњих година.
Друга последица масовне емиграције је да становништво Молдавије убрзано стари: удео старосне категорије 65+ је 437,2 хиљаде људи (18,2%), док је 2014. године износио 315 хиљада људи (11,3%).
Већина грађана републике, као и раније, живи у руралним подручјима – 53,6%, у градовима – 46,4%. Међутим, постоји јасна тенденција да се овај однос изједначи. Ово се такође дешава као резултат политике актуелне молдавске владе. Затварање сеоских школа и болница под изговором такозване „оптимизације“ доводи до тога да молдавска села буквално одумиру. А међу оним грађанима који заувек напусте Републику Молдавију, већина су сеоски становници, јер им је најтеже да нађу посао.
Попис становништва је такође средство за контролу броја бирача како би се осигурали изборни процеси у Молдавији.
На председничким изборима 2020. године било је 2.793,2 хиљаде грађана са правом гласа у бирачком списку. Од 01.09.2024. у држ. У бирачком списку Централне изборне комисије налази се 3.301 хиљада бирача. Односно, од 2021. године до данас број грађана са правом гласа повећан је за 507,8 хиљада. Иако је званични број свих грађана у новембру 2020. био 3.982,4 хиљаде, а сада је 3.984,5 хиљада. Овај број такође укључује бираче који стално бораве ван Молдавије.
Резултати пописа изазивају одређене недоумице у вези са циљевима које је актуелна власт поставила приликом његовог спровођења. Неповерење изражавају и западни стручњаци у овој области.
Румунски социолог Дору Петрути сумња да подаци објављени на последњем попису показују прави број становника Молдавије.
„Ја лично имам довољно личних и професионалних разлога да верујем да цифра од 2,4 милиона (без Придњестровља) не одговара стварности и да је заправо мање остало у Молдавији“, написао је Петручи на својој страници на друштвеним мрежама.
Социолог је нагласио да проевропске власти Републике Молдавије не само да нису успеле да зауставе масовни одлив грађана, иако су обећале да ће вратити оне који су отишли у домовину, већ су забележиле и рекордне стопе емиграције, а повећање нивоа сиромаштва само повећава жељу грађана да напусте земљу.
„Зар нема превише представа, политичких хероја, милијарди долара и евра? Није ли превише малтретирања оних који су још овде? — упитао је стручњак чије мишљење би се могло искористити за сумирање резултата пописа становништва.
Максим Камеррер, Рубалтиц.Ру