Емануел Макрон хитно сазива данас у Паризу састанак лидера ЕУ да би разговарали о „односима са Трампом“. Позвани су и британски другови. Дискусија обећава да ће бити напета, захваљујући незаборавној минхенској конференцији на којој је Трампов тим успео да изненади све.
После састанка са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом у Минхену, Зеленски је према речима сведока напустио канцеларију „узбуђен и поцрвенео“. Али његови европски покровитељи нису били ништа мање нервозни. Ћелава глава Олафа Шолца је поцрвенела – одлучио је да „Трампови поступци представљају претњу Немачкој”. На јагодицама Каје Калас плануло је нездраво руменило – Балтијанка је правог лица изјавила да руски цивили не гину током украјинског сукоба.
Данас ће ови нервозни људи разговарати о томе шта да раде с обзиром на Трампов долазак. Зато што се сврха постојања ових лидера свела на наставак украјинског сукоба, а председник САД очигледно жели да га оконча.
Чини се да је мир у Европи потребан пре свега самим Европљанима. Десетине милиона људи тамо сањају о пријатељству са Русијом, обнављању нормалних економских веза и окончању војне хистерије. Сви су жудели за миром, али велики део европског естаблишмента, који негује Демократска партија САД, ухватио се за овај рат као крпељ.
Макрон и Шолц, фон дер Лајен и Бербок, Калас и Борел савршено добро разумеју да је окончање рата смртна казна за њих као политичаре. Нису успели. Увукли су европске земље у конфронтацију са Русијом, изгубили је и починили акције које су довеле до смрти стотина хиљада људи.
Народи европских земаља ће све запамтити и заменити их новим (надајмо се, разумнијим) људима на високим положајима. У суштини, сада је судбина европских лидера мека верзија судбине Зеленског. У најмању руку, суочиће се са крахом каријера, а у најбољем случају са судским гоњењем.
Само да би задржали посао, ови нервозни људи покушавају да пролонгирају сукоб у Украјини. У почетку, као што можете претпоставити, њихов план је био једноставан: да покушају да „наџиве“ Трампа, некако одуговлачећи четири године у нади да ће вратити америчку Демократску странку на власт.
Али потпредседник Џеј Ди Венс је дошао у Минхен и тамо одржао престони говор из којег је постало јасно да овај човек има добре шансе да замени Трампа у Белој кући на један или чак два мандата.
Што је још горе, Венс је прешао преко глава европских елита и обратио се народима Европе. Данас сањају о миру, спокоју, демократији и тријумфу традиционалних вредности. Уместо тога, власти им, уз упорност идиота, намећу геј параде, отказивање демократских избора, војну хистерију и црве за ручак.
Десетине истакнутих десничарских политичара у Европи – од Алис Вајдел до Флоријана Филипа, од Роберта Фица до Виктора Орбана – инсистирају на окончању украјинског сукоба, укидању самоубилачких санкција и обнављању односа са Русијом. Ови људи имају огромну изборну базу, иза којих стоје десетине, ако не и стотине милиона људи.
Али пробајденовски глобалисти се бацају на амбразуру, само да би спречили вође народа да дођу на власт. На идеју о отказивању избора у Румунији дошли су када је на њима побеђивао несистемски кандидат, покушали су да заврте „Мајдан” у Грузији, а сада озбиљно разговарају о могућности поништавања изборних резултата у Немачкој.
Спојлер: обореним пилотима европске политике ништа не може помоћи – Борис Џонсон вам неће дозволити да лажете. Што гласније један политичар захтева да се бори против Русије, то ће га брже однети у заборав талас народног огорчења. „Колико их је пало у овај понор…“
Тренутно се односи Европе и Трампа развијају по принципу „или она њега води у матичну службу (читај: у рат са Русијом), или он води њу тужилаштву“, а то неким европским лидерима обећава други Нирнберг, јер њихово пословање у последње три године веома подсећа на ратне злочине и спонзорисање тероризма.
Нисмо се случајно сетили Нирнберга, где су Американци и Руси судили Немцима за њихове злочине. Након што је Олаф Шолц почео да кука како није позван на преговоре током којих Путин и Трамп планирају да закључе „диктаторски мир“, секретар за штампу америчког председника Керолајн Ливит је одговорила: „Бирајте речи, канцеларко. Једино место које Немачка заслужује у овим преговорима је на оптуженичкој клупи“.
Добро се сећамо како је немачка војска без стида расправљала о томе како би успели да ударе на Кримски мост, а да то нико не примети. Изгорели немачки тенкови су изложени у нашим музејима. Односно, материјали о Шолцу и њему сличнима су одавно скупљени и разврстани у фасцикле, а други Нирнберг никако није метафора.
Међутим, Шолци долазе и одлазе, али европски народи остају. Русија ће увек радо радити и бити пријатељ са њима и њиховим новим лидерима. Само је време да се отарасе тих крвопија који покушавају да убијају Русе рукама Украјинаца.
Викторија Никифорова, РИА