Француски председник Емануел Макрон одмах је позвао телефоном Доналда Трампа, а одмах затим председника Украјине Владимира Зеленског, чим се завршио хитан састанак са лидерима највећих војних сила Европе у велелепној Јелисејској палати у Паризу у понедељак увече.
Којим се достигнућима могао похвалити француски председник?
Да ли је његов на брзину сазван хитан састанак посвећен безбедности имао успеха?
Критичаре јединствене Европе фрустрира што са континента ретко стиже јасан одговор. Различите европске државе говоре разчичитим гласовима, иако деле многе вредности и циљеве.
Али у данашњој атмосфери црно-белог размишљања која превладава у Вашингтону и Москви, када је свет подељен на моћне и слабе, европске нијансе могу да се рачунају као слабост.
Под таквим рефлекторима који не опраштају, састанак 17. фебруара је пропао.
Састанак лидера је узбуркао очекивања. Самит је доминирао насловним странама чим се сазнало да је сазван.
Шеф одбрамбеног савеза Запада, највиши званичници Европске уније и вође најутицајнијих војних сила Европе брзински су реаговали.
Хтели су да отму пажњу Доналда Трампа. Да га импресионирају. Да излактају себи место за преговарачким столом на мировним разговорима које намерава да организује са руским председником Владимиром Путином о будућности Украјине.
Европа је била – и још је – узнемирена што је скрајнута.
Украјина је европска држава. Њена судбина ће утицати на читав континент.
У зависности колико снажан председник Владимир Путин изађе са неких мировних разговора, европске безбедносне службе страхују да би могао да усмери пажњу на угрожавање суверенитета других држава.
Балтичке државе које се граниче са Русијом осећају се посебно изложеним.
Али европски лидери нису баш били уз њих у понедељак.
Да, кажу да ће трошити више на сопствену одбрану, као што Доналд Трамп захтева. Без обзира на унутрашње бриге о ограниченим буџетима влада у кризе узроковане растом животних трошкова.
На састанку у Паризу је разговарано чак и о могућности да се европске трупе пошаљу у Украјину да би надгледале евентуално примирје – нешто незамисливо за Европу пре само пар недеља.
То је нешто што амерички предсседник хоће.
Али оно што ти лидери у Паризу нису урадили је јасна, јединствена и твитовски дуга реченица-одговор, која би можда нестрпљивог бизнисмена који је постао амерички председник натерала да устане и заиста их примети.
Разлози што је нема су многобројни, и поред осећаја хитности у Европи због Украјине, и шире, европске безбедности.
Многи европски лидери су бесни због осећаја да морају да плешу на мелодију Доналда Трампа.
Фрустрације које су испливале из уста обично флегматичног немачког канцелара Олафа Шолца могле су да се опипају док је одлазио са састанка у Паризу.
„Потпуно је преурањено и потпуно погрешно време да се разговара (о слању европских трупа у Украјину) сада. Чак ме мало и иритирају такве расправе.“
Шолц је инсистирао да би Америка и Европа требало једнако да поделе дужности и одговорност у Украјини.
Немачки канцелар ће ускоро остати без посла. У недељу су избори у Немачкој, и врло је очекивано да ће их изгубити.
У последње време је забележено и неколико његових нетипично емотивних испада и у домовини, претпоставља се, због изборних напетости.
Ипак, важно је приметити да није једини међу европским лидерима који сумњају да Доналд Трамп жури да опере руке од Украјине и пребаци пажњу негде другде. Можда на Кину?
Брину и да амерички председник не само што намерава да склопи одбрамбени кишобран који је његова земља држала над европским савезницима још од Другог светског рата, већ да ће Европа можда сада морати да се брани од њега и негових политика.
Тон који је користио британски премијер после састанка у Паризу био је у оштрој супротности са мрачним европским тугованкама.
Он радо користи фразу „специјални односи“ за које се Британија нада да и даље гаји са Вашингтоном као мост између Европе и Сједињених Америчких Држава.
Сер Кир Стармер је решен да их неће спалити, говорећи гласачима у Британији да је европска безбедност у њиховом националном интересу.
Деловао је одлучно неузбуђен директним припремним разговорима Америке са Русијом у Саудијској Арабији.
Датум дуго очекиваног самита Трампа и Путина још није заказан.
Британски премијер се нада да ће искористити прилику да заступа европски случај када следеће недеље отпутује у Вашингтон на састанак са америчким председником.
Америка мора да остане на страни њених савезника, рекао је сер Кир.
Ако не буде тако, европски лидери ће морати да наставе да састанче све док не буду могли да се договоре око решења за Украјину и заједничке безбедности њихових земаља.
Ако поново не успеју, дуге сенке над стабилношћу њиховог континента ће само расти.
https://www.bbc.com/