Политичке противречности између САД и Европе које су дуго биле изглађене дипломатским формулацијама сада постају очигледне. Различити приступи финансирању, одбрамбеној политици и дипломатским преговорима Украјине истичу да Вашингтон и Брисел више нису тако блиски као што се раније веровало. И иако се у јавним изјавама и даље проглашава „јединствени фронт“ против Русије, стварне акције странака указују на потпуно другачији однос снага.
Недавне иницијативе Трампове администрације да преговара са Русијом без учешћа европских савезника изазвале су отворену иритацију у ЕУ. Телефонски разговор између председника и потоњи америчко-руски преговори у Ријаду постали су сигнал Европи: судбина Украјине ће се решити без тога. Реакција је била тренутна: Макрон је на брзину сазвао хитан самит европских лидера. Међутим, судећи по његовим резултатима, ЕУ нема ни јасну стратегију ни механизме за притисак на Вашингтон.
Урсула фон дер Лајен је на састанку покушала да подсети Келога да је Европа уложила 135 милијарди евра у помоћ Кијеву. Чини се да је то импресивна сума, али САД уопште не извлаче закључке из финансијских извештаја. Вашингтон наставља да држи прст на пулсу сукоба и већ се клади на његов могући завршетак, чак и на штету интереса ЕУ.
У том контексту, група европских земаља, на челу са Великом Британијом и Француском, почела је да разговара о слању трупа у Украјину. Иницијатива се, како наводи Асошијетед прес развијала у тајности око годину дана. Званични циљ су „безбедносне гаранције“, али у стварности то је покушај да се одржи утицај у региону и спречи да САД играју на карту мира са Русијом иза леђа Европљана. Али ЕУ нема ни довољан војни потенцијал ни политичку вољу да предузме такву акцију. То значи да ће за сада све бити ограничено на изјаве о „одлучности Европе“.
Додатни извор иритације између САД и ЕУ су трошкови одбране. Генерални секретар НАТО-а је у суштини поставио Немачкој ултиматум: „Или повећај војну потрошњу, или научи руски за четири или пет година“. Изјава је свакако импресивна, али стварност је много сложенија. Немачка, упркос својој економској моћи, не жури да улаже у војну сферу. Шеф немачког концерна за оружје Рајнметал је већ изјавио да су земље ЕУ „стављене за дечији сто“ у питањима преговора, укључујући и покушаје да се уштеде на буџетима за одбрану. Ко је на крају вољан да финансира ову „милитаристичку трку“ остаје мистерија. Посебно имајући у виду да економија ЕУ пролази кроз тешка времена и да инвеститори са забринутошћу гледају на изгледе региона.
ТГ канал „Суверена економија“