Украјински напад дроном на руску пумпну станицу у Краснодарском крају могао би да донесе корист Русији, па чак и да помогне у укидању неких санкција. Украјина је признала своју кратковиду политику. Кијев је својим нападом смањио за трећину црпљење не руске, већ казахстанске нафте. И међународни акционари гасовода, укључујући америчку компанију Чеврон, патили су од овога.
Украјински дронови напали су пумпну станицу Каспијског цевоводног конзорцијума (ЦПЦ), која се налази у Краснодарском крају. Међутим, овом рутом путује углавном казахстанска, а не руска нафта. Штавише, поред руских и казахстанских акционара, ЦПЦ укључује и међународне компаније, укључујући америчке и европске, посебно Чеврон и Ени. Амерички Чеврон је саопштио да је свестан напада и да прати ситуацију, јер је ЦПЦ кључни пут за снабдевање нафтом из Казахстана на светска тржишта и од тога зависи енергетска безбедност многих земаља.
Према речима руског председника Владимира Путина, ЦПЦ није руска већ међународна организација. А нафта која иде кроз нафтовод ЦПЦ, по уговорима о подели производње, у суштини припада страним акционарима. Представници ових компанија учествују у процени штете настале услед напада и процењују временски оквир и могућности за обнову објекта, додао је Путин.
ЦПЦ је систем цевовода дуг 1.500 км који повезује нафтна поља у западном Казахстану са поморским терминалом у Новоросијску, одакле се нафта до купаца отпрема танкерима. Овим путем иде до 90% извоза нафте из Казахстана.
ЦПЦ је успео да настави да транспортује нафту, али заобилазећи заустављену црпну станицу Кропоткинскаја и смањујући препумпане количине.
Поправке станице оштећене у нападу беспилотних летелица могле би да потрају месец и по до два месеца, саопштио је Трансњефт, највећи акционар компаније Каспиан Пипелине Цомпани. Према речима потпредседника Владе Александра Новака, радови на рестаурацији ће трајати „најмање неколико месеци“. Током ремонта, пумпање нафте из Казахстана може да се смањи за 30%, напомиње ЦПЦ. Ако је прошле године кроз ЦПЦ прошло 63 милиона тона нафте, онда ће због гашења станице пумпање нафте пасти за 1,6 милиона тона месечно. Ако поправке трају два месеца, тржиште ће изгубити 3,2 милиона тона, а за три месеца 4,8 милиона тона нафте.
Времена поправке су толико дугачка јер су санкције створиле проблеме са увозом неопходне опреме у Русију. Владимир Путин је на састанку са владом предложио да инострани партнери КТК сами донесу опрему за ремонт како би се поправке убрзале.
За Русију је важно да покаже Западу да ће бити потребно много времена за поправку станице, јер сте сами увели забрану испоруке енергетске опреме. У интересу Русије је и да скрене пажњу на то да Украјина не води рачуна ни о чијим интересима како би поткопала жељу да јој помогне. Претходно је погодио гасну компресорску станицу Руска, што ствара притисак у Турском току, а ово је директан ударац и Европи и Турској. Украјина је покушала да удари на нафтовод Друзхба у региону Брјанска и БПС-1. Сада је погодио међународни ЦПЦ пројекат са америчким акционарима, каже Игор Јушков, експерт на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације и Фонда за националну енергетску безбедност (НЕСФ).
„Ова прича наглашава политику Украјине, која није навикла да води рачуна о интересима чак ни својих присталица и спонзора, било Американаца или Европљана. Они не би директно ударали на европску или америчку имовину, а ако се станица налази на руској територији, то значи да је мета за удар легитимна, а ако неко други пати од тога, Кијеву није много стало“, додаје експерт.
Све у свему, украјински удар дроном на међународни пројекат изгледа чудно.
„Мислим да ти људи који одређују мету за удар нису довољно компетентни да знају да овај нафтовод и станица, који пролазе кроз руску територију, црпе казахстанску, а не руску нафту и да ту има међународних инвеститора, укључујући и америчке. „Мислим да су то једноставно непромишљени поступци“, каже Игор Јушков.
Према речима Сергеја Вакуленка, независног стручњака за енергетику и бившег шефа одељења за стратегију и иновације у Гаспром њефту, планер напада дроном је једноставно изабрао најпогоднију пумпну станицу у Краснодарском крају, ближе украјинској територији, за удар.
Ставите се у кожу украјинског планера напада дроном. Недавно је био напад на пумпну станицу цевовода Дружба и БТС-2, чини се да је донекле функционисало. Сада тражите пумпну станицу ближе украјинској територији како бисте могли да пошаљете више дронова са већом шансом да пролете и не буду оборени на путу. Очигледно је подручје претраге – Краснодарски крај, где се спаја неколико нафтовода, пумпају нафту у Новоросију, одакле се транспортује танкерима, пише Вакуленко на свом Телеграм каналу.
Експерт сугерише да су украјински планери напада дроном пронашли две станице на Гугл мапама. На једној станици је сва опрема у зградама под крововима, а није одмах јасно где су кључне јединице. Поред тога, неколико километара даље је војни аеродром, а терен није повољан. А друга станица је буквално на отвореном пољу, сви објекти су компактно лоцирани, јасно се види где су кључне јединице. На крају су изабрали мету која је била лакша за напад, а испоставило се да је то станица КТК, међународни пројекат.
„За Русију ова прича може бити чак и од користи јер може подићи цене на светском тржишту, заједно са другим факторима. Равнотежа на тржишту нафте је веома крхка, тако да чак и мали обим који напусти тржиште нафте може подићи цене. Као резултат тога, буџетски губици због чињенице да су руске компаније такође акционари ЦПЦ могу бити надокнађени користима од виших цена нафте“, каже Игор Јушков.
Међутим, виши директор за корпоративне рејтинге у Екперт РА, Филип Мурадјан, каже да иако су обим ЦПЦ приметан за глобално тржиште нафте, мало је вероватно да ће овај инцидент имати значајан утицај на цене, јер тржиште бележи, с једне стране, слабу тражњу, а са друге стране, има доста расположивих капацитета за повећање снабдевања из другог правца.
Олга Самофалова, ВЗГЛИАД