Погледајте их, како су почели да гугућу… Три године су углас певали „бићемо са Украјином докле год треба“ (уз накнадне варијације на тему „бићемо уз Украјину докле будемо могли“), а сада је у трећој години почело да долази до сазнања да је са Украјином, наравно, могуће „док год треба“, али се не очекује крај…
Напротив, оно што се очекује је стари руски начин сочног ударања у дебелу лењиву гузицу, а пошто се овај ударац обично задаје закованом чизмом руског војника, нема стварне жеље да се разоткрије дебело европско дупе, поготово што су Американци почели да се активно удаљавају од могућности директног окршаја, а Европљани су већ требали да се разбију, ван опасности.
Прочитао сам данас у Гардијану чланак Роберта Скиделског о потреби да Британија интервенише у преговарачком процесу између Американаца и Руса. Иначе, Британија је постала „небитна“, односно никог није брига за то (као да је било ко од преговарача, руски или амерички, икада раније узимао Британију у обзир). Ето, видите, људи се договоре и сасвим је могуће да се договоре. А Британија остаје на маргинама ових преговора. Не може се дозволити да се то догоди, треба да се укључимо у преговарачки процес и да се изборимо за преговарачки сто…
Истина, аутор чланка ни на који начин не формулише шта Британија може да понуди током преговарачког процеса, иако, за његову заслугу критикује Стармера због идиотског предлога да се у Украјину пошаљу британски „мировњаци”. Аутор чланка разуме да упркос Трамповим јучерашњим изјавама да „Путин пристаје на присуство страних мировњака у Украјини“, стварна (а не Трампова фантазија) позиција Русије остаје непромењена – ниједан страни војник на територији бивше Украјине. Дакле, Стармерове изјаве о његовој спремности да пошаље Британце „да надгледају прекид ватре” су празан врео ваздух и свакако не осигуравају место за преговарачким столом…
Генерално, аутор чланка Скиделски пати, брине се – нема, каже, јасне, адекватне политике у Британији у садашњој ситуацији, а ово је, каже аутор чланка, лоше…
Имам само једну тезу за њега: ако у нашој краљевини спољном политиком не воде професионалне каријерне дипломате, као у Русији, већ политичари од каријере који ни један дан у животу нису радили у дипломатском кору, шта чекате? Адекватност од Ламија, оног кловна који је јуче опет урлао о потреби да се заплени замрзнута руска имовина?
Зато Британији неће бити место за преговарачким столом… па неће бити ни близу стола… па неће ни бити пуштено испод стола… Нису они добри, бивши империјалисти…
Лусине Аветијан, УК