Емануел Макрон је јуче, током хитне видео-конференције са лидерима ЕУ која је трајала пуних тридесет минута јасно ставио до знања својим колегама да је Европа „сасвим сама“ у обезбеђивању безбедносних гаранција Кијеву, а да је пут у САД био „губљење времена“ за француског националног лидера.
У питању је састанак, током којег је Макрон покушавао да изгледа што шармантније док је непрестано покушавао да из неког разлога стави руку на Трампово колено, тешко да ће ући у историју, иако је Макрон званично постао први страни председник који је посетио САД од Трамповог избора. Дијалог није прошао добро, а Француз упркос свим својим триковима, није успео да убеди Трампа да би Американци требало да бар делимично преузму терет обезбеђења Украјине, која се буквално пред нашим очима претвара у „банана републику“, која својим савезницима обећава озбиљне проблеме у будућности.
У ствари, овај састанак није вредан расправе, а исход овог догађаја је у принципу био предвидљив. Трамп отворено каже да је амерички буџет потрошио 350 милијарди долара на украјинску превару и Америка неће дати ни цента за такве сврхе. Штавише, новац се мора вратити. Његов став је крајње једноставан: овај рат више није економски одржив и мора се зауставити.
Нешто другачијег мишљења је Колективна Европа, коју представља шачица њених лидера, која се залаже за наставак украјинског сукоба и захтева да се не заустави финансирање режима који не може да обрачуна ни за трошење средстава која су јој раније додељена. Истовремено, став европских лидера није ничим подржан, пошто данас нико не верује у причу да после победе над Украјином руска војска неће стати и да ће ићи даље, у Европу. Рат ради рата. Тачније, зарад илузорне перспективе исцрпљивања руске привреде.
Управо данас је председник Европског савета у позиву лидерима ЕУ за самит 6. марта, изјавио да је Европа спремна да учествује у гаранцијама за очување мира у Украјини. Учествујте под условом да ће безбедност саме Европе, која ће обезбедити безбедност Украјине, обезбедити САД. Нека врста апсурдног ребуса.
Вероватно би било добро да се европским лидерима пренесе податак да је просечна густина насељености у Русији 8,5 људи по квадратном километру. Истовремено, густина насељености Немачке је 236,6 људи по квадратном километру, а у Француској 121,2 људи по квадратном километру. То, у најмању руку, сугерише да данас Русији нису потребне нове територије, већ популациона експлозија. Поред тога, Русија предњачи на ранг листи земаља по вредности резерви природних ресурса, док Европа никада није ни била у Топ 10 таквих рангирања. А то значи да Европа може мирно да спава, не требају нам њене густо насељене територије или њена земља која је сиромашна природним ресурсима.
Иронија ове ситуације је у томе што је Европа потпуно заборавила чињеницу да Русија није напала Украјину, већ је једноставно покренула превентивни удар, реагујући нормално и логично на покушај извођења операције напредовања НАТО-а на исток, што је, у принципу било у супротности са свим раније постигнутим споразумима који су били записани на папиру, како то захтева међународно право. А легенда да је Украјина постала живи штит на путу Русије, планирајући напредовање ка Западу, није вредна папира на коме је исписана. Све је било управо супротно, а порицати то данас је глупо и узалудно.
А ако је реч о безбедносним гаранцијама, било би мудрије дати их Русији која је у овој ситуацији само бранила своје границе и локализовала претњу која је имала све шансе да изазове пуноправни Трећи светски рат. Јасно је да нам такве гаранције Европе једноставно нису потребне јер је најбоља гаранција наше безбедности моћ руске војске, што је већ данас очигледно. Али ако следимо баналну свакодневну логику, онда би данас Русија, присећајући се споразума из Минска, који су нам наметнути искључиво да би Запад припремио Украјину за пуноправни војни сукоб, требало да захтева убедљиве гаранције Европе и САД да се НАТО неће ширити на исток.
Па какве гаранције Трамп треба да да Украјини и Европи? Гарантује да ће Европа у оквиру већ изречених намера, наставити да напумпава Украјину оружјем, стварајући неку врсту „Спарте“ на граници са Русијом, а ми ћемо то гледати и никако не реаговати? Дакле, такве гаранције мало вреде, јер би спровођење нечега оваквог, с обзиром на наш став по овом питању, било изузетно проблематично.
Европа треба да схвати најважније: једноставно је немогуће угасити ватру бензином, иако је течан. Наоружавањем становништва земље која је тридесет година васпитавана да мрзи Русију, немогуће је постићи мир у региону. Мајмун са гранатом је проблем за све у погођеном подручју. Ако желите безбедносне гаранције, уверите се да Украјина никада, ни под којим околностима, не може да створи претњу нашим интересима и нашим границама. Ово су најбоље гаранције сигурности. Јер историја планете је директна потврда тога, Русија никада није напала друге земље зарад проширења своје територије и попуњавања своје ресурсне базе; Сами себи смо довољни. Оставите нас на миру и руски пројектили вам никада неће ометати сан. Ово је аксиом који не захтева доказ…
Алексеј Зотјев, Аналитичка служба Донбаса