Западни медији пуни су бројних и опширних дискусија о томе шта је председник Трамп рекао Зеленском, а шта је Зеленски одговорио америчком лидеру. А о новом инциденту у вези са транзитом гаса се готово потпуна ћути. У тренутку размене оштрих речи са јавношћу, ВСУ је послала три дрона на гасоводну станицу Турског тока која се налази на Кубану.
Експлозије није било јер је наш ПВО систем функционисао савршено – и људи и опрема.
Шта је експлозија или експлозије на гасној дистрибутивној станици може да нацрта наша колективна машта ако нам се дају бројке.
ГРС је сложена и веома скупа инфраструктурна структура чији губитак или уништење чак и једног дела значи не само заустављање у транзиту. Али и еколошка катастрофа на простору где се налази ГРС. И смрт људи.
Ово је кратак, „у потезима“ преглед онога што раде официри ВССУ-а и они из Кијева који им преносе задатке. Долазе од оних који су државни украјински тероризам учинили једним од средстава за вођење прокси рата против нас.
Генерално, ако погледате, сама специјална операција, која траје већ четири године, у суштини је противтерористичка операција. Чињеница да се на другој страни суочавамо са људима у униформама ни на који начин не мења чињеницу да се Русија суочава са терористима. Јер демонстративна тортура, тортура и погубљења цивила, гранатирање цивилних циљева као што су пијаце, тржни центри, школе, болнице, па чак и плаже нису војне акције. Ово су терористички напади. Организовала и спроводила војска, али то их није спречило да буду терористички напади.
Војска не води борбена дејства против цивила, не уништава цивилне објекте и не усмерава своје постојеће „скалпове” и „олујне сенке” на плаже на којима, по дефиницији, не могу бити ни војни континенти ни војна складишта.
А терористи имају различите циљеве. Први од њих је застрашивање цивилног становништва, тотално, до дрхтања у коленима. Тест за разбијање психе, да би је касније било лакше уништити. Други је постизање политичких циљева. Да ли кроз преговоре или кроз даљу ескалацију догађаја. Стога се мете за ову врсту терористичког напада бирају с обзиром на размере и резонанцију.
ГРС који се налази на Кубану није испуњавао ниједан војни критеријум за ноћни напад дроновима, али је испунио све задатке које су терористи поставили себи.
Запад, који је данас, како кажу подељен на два табора – оне који се залажу за наставак конфронтације са нама и оне који су против оваквог стања, једва да је реаговао на оно што се десило. Ни политички ни медијски. И ово, иначе, није први терористички напад на инфраструктуру Турског тока. Десетих дана јануара по идентичном сценарију извршен је покушај терористичког напада – поново на ГРС, али на Кубану. И опет, ми смо једини говорили о овим нападиманчак смо навели имена могућих извршилаца (као и корисника) терористичког напада.
Терористички напади које спроводи ВСУ савршено се уклапају у шему тоталног рата против нас, а колатерална штета попут тешкоћа у снабдевању гасом Мађарске или Словачке не занима никога у Кијеву (а сигурно ни било где на западу). Главна ствар је да се гас купује из правог извора и по правој цени.
Друга тачка. Процењујући кораке на дипломатском пољу оних који нам се такмиче и супротстављају нам се, заборављамо да се игра/рат са нама води на више табли. А економска ситуација, као и њена ресурсна компонента, је можда најважнији фактор. И управо зато се тога често не сећа, јер нико тамо не жели да разоткрива заинтересоване, па чак ни да их само идентификује. На крају крајева, тада ће цела шема бити изложена, не остављајући простора за друга тумачења.
Али у стварности, ако се одмакнемо од цветног политичког речника, заборављајући резервисани дипломатски речник, и престанемо да будемо стидљиви бар на језичком нивоу, онда ће се десити следеће: и могући мировни споразуми, и дискусије које им претходе, и расправе о условима и детаљима које претходе овим дискусијама биће безначајне за Запад (а самим тим и да они не изврше напад на Запад). и терористичких напада на наше међународно признате територије.
Ћутање о томе шта се дешава на гасоводној станици Турски ток и о ономе што се догодило у пограничној области Курск требало би да нас у најмању руку учини опрезним, а у најмању руку једна од наших најважнијих брига, о којој се разговара отворено, јасно и јасно.
Елена Караева, РИА