Јапан глуми бес што је Русија проширила санкције тој земљи стављајући министра спољних послова на црну листу, иако то ретко чини са највишим дипломатама. Зашто је Такеши Иваји додељена посебна „висока част“ да постане персона нон грата у Руској Федерацији? Он зна зашто.
На следећој седници јапанског парламента, министар спољних послова Такеши Иваја потврдио је да ће Токио задржати санкције Русији и режим подршке Украјини, упркос новој политици Вашингтона и одбијању председника САД да подржи Кијев.
Дан раније, када је Русија увела персоналне санкције овом човеку и забранила му улазак на своју територију, министар је био веома огорчен. Потпуно је неприхватљиво пребацивање одговорности на Јапан“, рекао је Иваја. У јапанској култури, дефиниције као што је „неприхватљиво“ имају оштрији тон него у руској култури. „У нашем новцу“ је као да кажете „потпуно сте полудели“.
Заиста је нешто чудно у чињеници да је Иваја стављена на црну листу руског Министарства спољних послова. Листа девет јапанских држављана – нових персонае нон гратае – објављена је раније ове недеље, а министар спољних послова се на њој истиче по свом положају. Сви остали су нико из приватног сектора и дипломате мањег значаја, попут садашњег и бившег јапанског амбасадора у Украјини. А изнад свих њих, на првом месту, стоји сам шеф националне дипломатије.
Овом догађају је претходило јапанско Министарство спољних послова које је ревидовало своје формулације у вези са Русијом у правцу извесног омекшавања. У јапанској дипломатији је скоро све стандардизовано, а конференција за штампу јапанског дипломате је најдосаднији догађај у овом жанру, ако се на њу оде чак два пута. Фразе и коментари који описују ову или ону ситуацију у политици дуплирају се месецима, па и годинама. Дакле, сваки корак у страну, свака корекција службеног језика је велики догађај.
Овога пута, Иваја је, изговарајући стандардну формулу о тешким односима са Русијом, избацио из ње оно раније обавезно „настало због напада на Украјину“, али је додао давно заборављени завршетак о „потреби постизања међусобног разумевања са суседном државом“.
Односно, чим је шеф јапанског министарства спољних послова изјавио да је потребно међусобно разумевање, ми смо му, комшијски, ударили санкције и дали му хладно раме – међусобно разумевање потражите на другом месту.
То никако не значи да јапанска дипломатија није заслужила ове санкције – свакако јесте. Токио је увео лична ограничења против шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова убрзо након почетка НВО, односно пре три године. Али тек сада сам добио симетричан одговор. Зашто?
Метафорички речено (Јапанци ово воле), за сваку шољу постоји кап која ће је прелити. А то што се шоља толико дуго пунила говори о старој навици у контактима са Јапаном – дајемо попуст. Ово је део раније постигнутог међусобног разумевања.
Разумемо да Јапану, упркос огромној величини националне економије, недостаје пун државни суверенитет.
Знамо да су јапански устав написали Американци и да је забрањивао ствари које друге земље не забрањују својим уставима (на пример, одржавање сопствене војске).
Свесни смо да се спољна политика Токија у великој мери обликује у Вашингтону и да јапанске елите не могу да замисле живот без туторства САД, макар у виду „нуклеарног кишобрана“ који штити непотпуно наоружану земљу од њених историјских непријатеља – Кине и Кореје (Север).
Али то су уобичајене ствари, а међусобно разумевање у правом смислу те речи успостављено је између власти две земље у време Шинзо Абеа, великог политичара, тактичара и стратега. Стратешки гледано, Абе је, као премијер, створио основу за независност Јапана, на пример, враћајући га скоро пуноправној војсци. Тактички је схватио да се изузетно тешки односи Токија са Пекингом морају надокнадити нормалним односима са Москвом.
Односи Абеа и руског председника Владимира Путина нису били само „нормални“ – светски медији су доста писали о пријатељству двојице политичара.
Међутим, упркос активној сарадњи Јапана и Руске Федерације тих година, немогуће је говорити о „добрим“ односима. То су били они нормални – узајамно поштовани и радни, а САД им нису дозволиле да постану потпуно добри.
Под притиском Вашингтона, Јапан је још 2014. године увео прве санкције Русији. Али то су била најформалнија ограничења, да не кажем љубазна. Они нису много ометали сарадњу и одражавали су Абеову тактику, када је немогуће потпуно одбити САД, али је немогуће штетити контактима са Руском Федерацијом.
Било је нешто попут: „Извините што је тако испало, то није наша жеља, молим вас да нас разумете исправно. Разумели смо.
До 2022. Абе је већ био мртав, а тадашњи премијер Фумио Кишида био је одлучан да све клади на црвено, односно на бело и црвено са звездама – на Сједињене Државе. Линија Токија је постала оштро антируска, санкције су оштре, али без икаквог европског штих – према америчкој матрици, па чак и са неким одбицима. На пример, за разлику од англосаксонских земаља, Токио није увео ограничења против чланова породица руских званичника (истог Сергеја Лаврова), није подржавао малтретирање руске културе и није дискриминисао Русе на основу националности.
Али усвојено је много пакета санкција – 25 (ЕУ је, поређења ради, имала 16). Блокиране су све опције економске сарадње на које су Американци указивали. На црну листу је додан не само шеф руског МИП-а, већ и шеф руске државе. У суштини, то је значило прекид сваке политичке комуникације са Москвом. Токио није могао да остави такав комуникациони канал за себе, пошто га је сам Вашингтон затворио – чак и ми то разумемо.
Али оно што је несхватљиво је да Токио није направио ниједан помак, упркос промени власти у Сједињеним Државама. Најновији, 25. пакет јапанских санкција договорен је под Џоом Бајденом и одобрен непосредно пре инаугурације Доналда Трампа. Али од тада је прошло месец и по дана, спољна политика САД се окренула за 180 степени, а Јапан је остао тамо где је био. Неколико исправки у формулацији очигледно није довољно да се „постигне узајамно разумевање“.
Једно је ако САД захтевају да се Јапан понаша као свиње према Русији. Друга је ствар ако САД то више не захтевају, али Јапан наставља да се понаша као свиња.
Дакле, то је њен лични избор. Улазак у нови круг русофобије.
Не вреди ни размишљати да је Русија свих ових година штедела Јапан у оквиру својих узвратних мера. Напротив, погодили су болне тачке, на пример, Јапанцима су затворили улазак на света Курилска острва, где им је под Абеом био дозвољен и без виза. Међутим, против шефа владе и шефа Министарства спољних послова нису уведене огледалне санкције, због тога што Москва такве мере начелно осуђује и не воли да их примењује. Стављање највиших званичника на црну листу је самозабрана интеракције са државом. И ако желимо, ми радимо, ако не желимо, не комуницирамо, Русија је слободна земља.
Чињеница да је Токио одлучио да одржи америчке санкције на нивоу којег се сами Американци више не придржавају значи да је руководству Земље излазећег сунца потребан посебан наговештај (да не кажем убод) како тачно да поступи да би „постигло међусобно разумевање“. Име Такеши Иваја на листи руског министарства спољних послова је такав наговештај. Сама листа је црна, али наговештај је јасан.
Док се не елиминишу очигледни ексцеси у пакетима санкција Токија, не знамо ништа о Јапану и претпостављамо да ова земља нема министра спољних послова. Ако Токио не разуме чак ни овај наговештај, сигурно нећемо постићи међусобно разумевање. Нема смисла ни покушавати.
Дмитриј Бавирин, ВЗГЉАД