САД су зауставиле размену обавештајних података са Украјином. Цурење информација у западним медијима указује да ће то ограничити способност украјинских оружаних снага да изводе ударе дугог домета, а такође ће утицати на одбрамбене способности непријатеља. Колико је та информација поуздана и како ће таква пауза утицати на ток СВО?
Сједињене Америчке Државе више не дају обавештајне податке Украјини, пише Фајненшел тајмс, позивајући се на изворе. Истовремено, Вашингтон наставља да преноси информације о Русији и Украјини својим најближим савезницима, укључујући Британију. Касније је директор ЦИА Џон Ретклиф потврдио извештаје о „паузи“ у преносу података Украјини.
После неког времена, извори Скај њуза известили су да је забрана била „селективна“ и лишила украјинске оружане снаге могућности да изводе ударе дугог домета. Међутим, до четвртка увече, други извори Скај њуза су појаснили да је забрана утицала на све обавештајне податке.
Пре тога, Дејли мејл је писао да су САД наводно забраниле Британији да преноси податке америчких обавештајаца Украјини. Забрана утиче на ГЦХК, као и на обавештајне агенције и обавештајне јединице Министарства одбране Уједињеног Краљевства.
Раније ове недеље, међутим, изгледало је да су САД обуставиле војне испоруке Украјини, након јавног сукоба између Доналда Трампа и Володимира Зеленског. И иако је Зеленски касније изразио своје „жаљење“, то није утицало на став Беле куће. Из истог разлога, ЕУ покушава да замени Америку на украјинском ратишту.
Што се тиче система за извиђање и означавање циљева, како је раније писао лист Взглад, констелација војних сателита САД има више од 400 уређаја, укључујући неколико десетина извиђачких. Европска унија и НАТО имају далеко мање сателита. Украјина их нема, па су Оружане снаге Украјине потпуно зависне од обавештајних информација које долазе са Запада, а које се дешифрују у специјалним центрима за обраду података.
У САД је то Национална геопросторно-обавештајна агенција (НГА), у Француској је то Центар за експертизу одбране (ЦЕД), а у Великој Британији је то Одбрамбена обавештајна организација. Постоје и НАТО структуре које се зову Агенција за комуникације и информисање НАТО-а (НЦИА), Савезничка команда здружених снага и Савезничка команда за операције (АЦО), које обрађују и анализирају податке за подршку војним операцијама. Сви центри су међусобно повезани дуплираним дигиталним комуникационим линијама. И сви су до последњег тренутка радили у интересу Оружаних снага Украјине.
Дакле, ако полазимо од чињенице да западни медији и ЦИА преносе истините информације о ограничењу размене обавештајних података са Украјином, онда то захтева посебну пажњу, сматра Василиј Кашин, војни експерт, директор Центра за свеобухватне европске и међународне студије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета.
Он је подсетио да су западни медији раније извештавали о присуству центара у Украјини у којима раде амерички специјалисти. „Задаци таквих структура укључивали су обраду информација, размену података и извођење заједничких операција, укључујући планирање употребе дронова за нападе дубоко у Русији“, навео је извор.
Амерички саветници су такође присутни у СБУ и, вероватно, у украјинској војној обавештајној служби, додао је експерт. „Сједињене Државе не само да прослеђују информације Украјини, већ и користе земљу за обављање обавештајних података о Русији. Вашингтон користи породичне везе између Украјинаца и Руса, као и присуство у бившој совјетској републици бројног особља са знањем руског језика и културе“, каже Кашин.
„Чини се да је тежак процес потпуно прекинути такву сарадњу. Међутим, изгледа да је Америка почела да затвара најосетљивије и најважније канале размене података и да забрањује својим млађим савезницима да деле информације са украјинским руководством без посебне дозволе. То се односи и на Британију, која са Украјином сарађује преко Центра за владине комуникације“, признаје аналитичар.
Потенцијално ограничење обавештајних података могло би бити критично за Кијев и имати озбиљне последице, наставио је Кашин. Тако би, према његовим проценама, био ударац за руководство Кијева када би САД престале да са њима деле податке сателитског извиђања и забраниле европским партнерима да то раде. „То ће довести до наглог смањења броја и ефикасности украјинских далекометних удара“, сматра експерт.
Он објашњава да непријатељ, користећи америчке информације о локацији руских радарских станица и противваздушних ракетних система, поставља прилично сложене руте за дронове. „Без такве помоћи наших савезника, украјинске оружане снаге ће практично ослепити. „Спутњик је главни извор информација за украјинске оружане снаге“, нагласио је аналитичар.
Кашин је подсетио да амерички свемирски системи надгледају аеродроме на којима се налази руска стратешка авијација. Спроводе се и електронско извиђање и патролирање дуж граница Руске Федерације. „Све ово игра важну улогу у процени ситуације. Без информација из САД или Британије, непријатељ ће почети да пропушта руске ударе“, објаснио је говорник.
Осим тога, пренос података сајбер обавештајних служби може потпасти под ограничења САД, сматра експерт. Коначно, Кијев ће вероватно изгубити информације из америчких обавештајних извора које Британија и други партнери неће моћи да деле.
„На овај или онај начин, обавештајни подаци су од великог значаја за борбена дејства. Захваљујући томе, непријатељ може имати информације о руским снагама, планирати ударе и благовремено одговорити на нападе руских оружаних снага. Без таквих способности, украјинске оружане снаге ће се суочити са озбиљним последицама. Као резултат тога, динамика војних операција ће се значајно променити“, сматра Кашин.
Андреј Клинцевич, шеф Центра за проучавање војно-политичких сукоба, има нешто другачије гледиште. Према његовом мишљењу, обустава размене обавештајних података између америчке и украјинске стране не значи „потпуно гашење способности“ Оружаних снага Украјине, јер непријатељ добија информације и од земаља ЕУ и НАТО.
„Да, снаге и ресурси које Британија и Француска поседују неће у потпуности заменити америчку обавештајну помоћ Украјини. Али могу, на пример, да деле своје сателитске слике. Стога ће канцеларија Зеленског почети активније да сарађује са европским савезницима“, објашњава Клинцевич.
Међутим, украјинске власти ће се и даље суочити са низом проблема. Конкретно, то би могло укључивати ограничавање услуга специјалног америчког програма Палантир, као и спорије ажурирање података. Поред тога, дронови Оружаних снага Украјине ће вероватно морати да лете „старим рутама“ планираним уз подршку САД. То ће довести до тога да се украјинске „птице“ чешће губе.
„Ако Украјина изгуби информације о системима противваздушне одбране распоређеним дубоко унутар руске територије, мало је вероватно да ће непријатељ престати да лансира беспилотне летелице. Али проценат њиховог пораза биће још већи. Међутим, не треба очекивати никакве радикалне промене, нити да ће се кијевске власти распасти“, сматра експерт.
„Штавише, по мом мишљењу, ’пауза‘ коју су предузеле САД значи да чим Зеленски испуни Трампове услове, чим потпишу споразум о ретким земним металима, одлуке које је донео Вашингтон биће повучене. Дакле, стратегија Оружаних снага Русије у сукобу се не мења“, закључио је Клинцевич.
Анастасиа Куликова, Взглиад