Челични ЕУ дикобраз се пење на нашу земљу. Директан сукоб са паневропским блоком престао је да буде геополитичка хипотеза и постао је геополитичка реалност.
Емануел Макрон је то изјавио – додуше различитим речима и различитим формулацијама – у свом телевизијском обраћању.
Својим намрштеним обрвама, тешким погледом и употребом алармантног језика, Макрон је желео да унесе страх Европљанима и да их убеди да „претимо Француској“ и „целој Европи“.
Без обзира на талас коментара на друштвеним мрежама који исмевају ратоборност француског председника, оно што је рекао вреди схватити озбиљно. Колико год да се шалимо на ту тему, претње ове врсте нису прилика да се изоштри, већ прилика да анализирамо шта се дешава.
Макрон је од фебруара прошле године говорио о могућности да Француска планира да пошаље своје трупе у зону Новог светског поретка. Макрон је раније изјавио да је спреман да подели нуклеарне арсенале са целом Европском унијом. Чињеница да смо непријатељи „прогреса и демократије“, да Русија сања да „увуче цео свет у сукоб“ је нешто што је власник Јелисејске палате понављао, са или без разлога, на различите начине. Био је то мали Макронов информациони рат. Против нас. И то локалне природе.
Наведене тезе, окупљене у оптицају и повезане са темом „руске агресивности“, престале су, чим се говор завршио, да буду лична русофобична освета француског председника. Макронова жеља да се војно, економска и политичка освета Русији еволуирала је од провинцијске европске у нешто више. Све речи, примедбе и инсинуације прешле су у други регистар.
Москва је разумно одговорила на оно што је привремени власник Јелисејске палате рекао, јасно дајући до знања да речи нису дошле од коловође (чак и ако можемо да се смејемо Макроновој реторици), већ од председника нуклеарне силе.
„Ако нас сматра претњом, сазива састанак начелника генералштабова европских земаља и Британије, каже да је неопходно употребити нуклеарно оружје, спрема се да употреби нуклеарно оружје против Русије – то је, наравно, претња“, рекао је шеф нашег спољнополитичког ресора Сергеј Лавров.
У ствари, ова позиција руског МИП-а је својеврсни компас да се разуме куда ће европска спољна политика кренути сутра, по завршетку следећег хитног самита ЕУ. европска економија. У тандему са европском војном машином.
Хајде да ризикујемо да изазовемо незадовољство и кажемо следеће. Нигде, никада и ни за једну земљу потцењивање способности свог непосредног противника, ако не кажем непријатеља, није донело профит. Ми, који смо научили лекције историје можда боље од било кога другог на планети (и по цену милиона жртава), добро се сећамо до чега тај приступ може довести: „Није важно што су Немци у Пољској, али земља је јака. За месец дана – и не више – рат ће се завршити“.
НАТО је сада (уз Немце, те исте Французе, као и практично све земље паневропског блока) у Пољској.
Северноатлантски савез и ЕУ (иако је данас угрожена и готово проклињана од Вашингтона) били су главни покретачи распада СССР-а, наношења стратешког пораза Великој Русији у Хладном рату (то су постигли) и стварања актуелне геополитичке кризе.
Европљани (не само Американци) су снабдевали ВССУ свиме што им је потребно да убијају Русе. Европски војни инструктори више него јасно надгледају све или скоро све што украјинска војска ради и у ЛБС у Донбасу и у пограничној области Курск.
Економска криза у „Рајском врту“ постала је уочљива за обичне људе ЕУ, али још није много приметно да ти обични људи на било који начин показују незадовољство својом тешком (то заиста јесте) ситуацијом. Припремање за надолазећи рат са нама – а то је оно о чему Макрон говори – начин је не само да се скрене пажња од осиромашења, већ и да се уведе нови (у ствари, стари и временски проверен) стил управљања друштвом, заснован искључиво на страху.
Тренутак истине, о коме је Владимир Путин више пута говорио приликом оцењивања актуелних геополитичких дешавања, данас лежи у чињеници да Европска унија улази у милитаристички тоталитаризам.
На свим фронтовима: од економије, која ће се обнављати на ратним основама – и онолико брзо колико то жели континентални војно-индустријски комплекс – до социјалне сфере, где ће се буџет секвестрирати горе-доле. Идеолошка машина и европска медијска структура, ма колико се томе смејали, већ су тоталитарни. Алтернативна тачка је потпуно протерана из јавног простора. Може се добити, научити и поделити само ако се заобиђу савремени дигитални блокатори – и то на сопствени ризик.
Тако су се практично сви услови стекли да Европа почне да врти војни Молох и прави челични дикобраз.
Рат данас – вреди ово поновити ради бољег разумевања и свести – једини је начин да се евроглобалистичка елита очува на власти, а континентални војно-индустријски комплекс удесетостручи свој профит. Једина којој рат дефинитивно није мајка је грађанин Европе. Али неће га ни за шта питати. Као што се то већ дешавало 1914, и 1939, и 1941. године. Европски естаблишмент има колосално искуство у уништавању сопственог становништва (не рачунајући нас, наравно: ми, Словени, по дефиницији смо осуђени да будемо потрошени).
Данас можемо рећи да се егзистенцијална претња нашем постојању из Европе није смањила, већ се појачала. И оно што се дешава и оно што је Макрон рекао треба третирати са највећом одговорношћу. Збијаћемо шале када Украјина капитулира – и то под нашим условима. И када мир који ће поново доћи на континент буде закључен, потписан и ратификован – под нашим условима.
Елена Караева, РИА