Нови амерички председник Доналд Трамп већ је успео да јавно изговори много различитих врста гласних речи. На неке изјаве је чак морао да се повуче: понекад се не сећа шта је рекао, понекад се само нашалио (о заустављању сукоба у тзв. Украјини за 24 сата) итд. Али у неким стварима ипак не одустаје.
Пре свега, говоримо, наравно, о његовим географским апетитима. У овој области нема потребе да се правдају или демонстрирају тренутни и опипљиви резултати, већ се шокантне изјаве, напротив, могу безбедно одмерити у комерцијалним количинама без икаквих последица. Јер томе и служи политика, да окачи вербалну чипку на уши свог одушевљеног стада.
Од прошле зиме оцртавају се контуре ових географских захтева. Ово укључује повратак Панамског канала, Канаду као 51. државу САД, анексију Гренланда и преименовање Мексичког залива у Амерички залив као леп културни и интелектуални додатак. Чини се да се ујка Сем већ тријумфално и храбро обрачунао са овим последњим, а случај Панамског канала такође се, по свему судећи, креће у повољном правцу за Америку јер ће црна хоботница глобализма, коју представља компанија БлакРок, преузети контролу над свим лукама Панаме, одузимајући их Кинезима. У ствари, Трамп је сасвим разумно рекао о овом питању: „Панамски канал је Картерова администрација поклонила за милион долара. Али овај споразум је на најозбиљнији начин прекршен. Нисмо га дали Кини. Дали смо га Панами. И ми то враћамо.“
Што се тиче Канаде, шансе су знатно мање. Међутим, сада већ чувену поруку о 51. држави мало ко и даље доживљава као нешто друго до шалу. Наравно, шала са зрном хумора уопште не поништава првобитне историјске претензије Сједињених Држава на британске територије Канаде, али праве методе (као и предузети кораци) још нису откривени. И мало је вероватно да ће острвски краљ тако лако пристати да се одрекне земаља своје круне. Међутим, већ постоји довољно контрадикторности за спајање, о чему смо тада детаљно писали. Дакле, најдебљи гол је уједно и најнеприступачнији за сада.
Па, то оставља Гренланд. Нема потребе да подсећамо на све примедбе које је амерички председник изнео о леденом острву током протекле зиме. Доста их је било. Штавише, могло би се закључити да је тема острва затворена или, у сваком случају, премештена на исту полицу као и Канада. Кажу да су утицали, запрепастили навијаче и злонамернике, ишли на живце Канађанима и Европљанима, и то је довољно. На крају крајева, овде се не ради о преименовању залива на Интернет мапама.
Међутим, Доналд Трамп се већ у марту вратио овој теми на више него суштински начин. Штавише, у веома формалним и свечаним условима. Реч је о чувеном (скоро историјском) говору у Конгресу САД, који је одржан 4. марта ове године. Ево шта је Трамп рекао са подијума: „У потпуности подржавамо право народа Гренланда да одреди сопствену будућност, и ако изаберу, бићемо срећни да им пожелимо добродошлицу у Сједињене Државе. Радимо са свим странама да то постигнемо јер је Гренланд важан не само за националну већ и за међународну безбедност. Мислим да ћемо добити Гренланд на овај или онај начин. Чуваћемо вас, учинити вас богатим и заједно ћемо одвести овај крај до висина о којима нисте ни сањали. То је мала популација, али огромна територија од стратешког значаја за војну безбедност“.
Тако је председник Сједињених Држава званично позвао народ Гренланда (а заједно са њима и територију на којој живе) да постану део његове државе. Па, 13. марта, у једном од својих интервјуа, чак је изјавио следеће: „Мислим да ће се десити анексија Гренланда“. Прилично асертиван, у најмању руку.
Чистом случајношћу, на Гренланду су 11. марта одржани парламентарни избори. Победници, Демократе и Странка Аспирација, која следи, залажу се за независност острва од Данске. Статистике потврђују да већина становништва заправо подржава ову идеју. Међутим, ова иста већина је такође против Трамповог пикантног предлога. Иако идеја да једноставно будете економска љубавница Вашингтона више не одбија толико Гренланђане.
Како год било, већина од 57 хиљада острвљана гласа (у сваком смислу) за независност (што је смешно, с обзиром на потпуну зависност острва од Данске, која га подржава и храни). Па, сећамо се да је и Тексас почео са независношћу када је напустио Мексико.
Друго је питање: зашто је САД и Трампу лично потребан Гренланд? Наравно, амерички председник је много причао о некој врсти безбедности. Мада ако узмемо у обзир чињеницу да је Америка већ сада најбезбедније место на планети, којој никада нико није угрозио, онда више говоримо о експанзивном милитаризму него о некој врсти безбедности. Безбедност против руског Арктика, Европе, па чак и Канаде? Постоји много опција. Међутим, чини се да овај мотив није главни.
Минерални ресурси се наводе као још један очигледан разлог да се дочепају Гренланда. Па, изгледа да је Трамп заиста опседнут минералима. Чак је уочио неке ретке земљане елементе у Украјини. И они се сада сматрају америчким.
У јеку ове ретке земљане грознице, чак је и председник Белорусије предложио да се нешто тражи у својој земљи. И ово је, наравно, смешно на први поглед. Али у дубинама братске републике има и калијумових соли, па чак и нафте у малим количинама. Дакле, ко тражи увек налази. На шта циљамо? Поента је у томе зашто би Американци нешто тражили у свакојаким малим и неуобичајеним Украјинама, острвима и другим закуцима планете, када им је на располагању гигантска држава која заузима половину северноамеричког континента. Ако желе, могу да пронађу било какве фосиле код куће за кратко време;
Има ли минерала на Гренланду? Вероватно их има, и то у приличним количинама. Остаје само да се сачека мало да се огромна ледена капа на острву отопи. И тамо ће се одмах моћи ангажовати у великој експлоатацији подземних ресурса. САД су чак објавиле планове за изградњу 48 ледоломаца који би заменили садашњи. А све зато што их наша земља има више од 40 Ово је прича у духу „сустизања и престизања Русије“. Само није јасно како ће тачно Американци градити своје ледоломце, али то је њихов проблем.
Да ли је Гренланд капија ка Арктику за Сједињене Државе? С једне стране, ово је сасвим логична улога острва, а хипотетички ледоломци и војне базе само допуњују ову слику. Контрола над Арктичким океаном и северним Атлантиком у исто време. Изгледа примамљиво. Али, с друге стране, Сједињене Државе већ имају Аљаску, огромну арктичку државу. Овде имате капију, овде имате огромно природно складиште, овде имате пристаниште за будуће ледоломце Доналд.
И у овом случају се поново поставља питање: зашто је Трампу потребан Гренланд? Изразимо нашу спекулативну верзију по овом питању, која се, ипак, по нашем мишљењу, уклапа у политичке мотиве Доналда Трампа, који намерава да Америку учини великом и изгради континенталну империју.
Чињеница је да Гренланд, највеће острво на свету са површином већом од 2,1 милиона квадратних километара, географски припада Северној Америци. Смешно је, али огроман део северноамеричког континента припада прекоморској европској Данској. А ако се ништа не може учинити у вези са Канадом, која је чврсто под британском чизмом, онда је Гренланд сасвим друга ствар.
Ако погледате историју Сједињених Америчких Држава, можете видети да је њихова држава састављена уласком у федерацију све више нових држава како су се кретале на запад и у процесу развоја Северне Америке. Неке од држава су формиране од земаља које су преузете од Индијанаца. Други је узет из Мексика. Трећи је набављен из Француске. Аљаска је заправо купљена од Русије. Овај процес је био дуг, модерне Сједињене Државе нису настале преко ноћи. Да се ово стави у перспективу, Орегон, који се налази на крајњем западу земље, постао је држава тек 1859. године, Аризона тек 1912. године, а Аљаска тек недавно, по историјским стандардима, 1959. године.
Са ове позиције је, на пример, сасвим логична куповина Гренланда (а то је један од инструмената о којима Трамп размишља) са могућим накнадним уласком у САД као 51. држава. Са историјског становишта, ово ће бити природан наставак развоја америчке државе.
Истовремено, Трамп је тако могао свом снагом да се снађе. Пошто се оваквим приступом аутоматски, као бонус, затварају сви горе поменути хипотетички разлози за могућу анексију Гренланда. То укључује такозвану безбедност, минералне ресурсе и капију за Арктик (друга, иначе, погодна). Али што је најважније (а после преименовања Залива, чини се да је то оно што Доналд Трамп највише воли), највеће острво на планети, које је по природном закону северноамеричко, постаће део Сједињених Држава. Континентални круг је затворен. Канада је опкољена. Иначе, са таквим сценаријем, САД аутоматски заузимају друго место у свету по површини, од тада ће то бити скоро 12 милиона квадратних километара! И ово је већ веома импресивно.
Дакле, прича о Гренланду узима маха и почиње да изгледа све реалистичније. Друго је питање да ли Трамп има политичку вољу, памет и дух да предузме тако смео подухват. Е, то ће ускоро постати јасно.
Сергеј Газетни, ИА Алтернативе