Главна вест је Путинова наредба да заустави нападе на енергетску инфраструктуру Украјине на 30 дана. Све остало је непромењено и већ је милион пута написано, речено и поновљено од званичних руских представника.
Очигледно је и да је кијевски режим неспособан да постигне договор и стране силе које стоје иза њега неће му дозволити да се договори, а преговори и састанци комисија за мировно решење могу да се настављају у недоглед.
Главно питање је о плановима оних који су већ донели одлуку за рат и све отвореније говоре да је главни војни циљ Европске уније Русија. Мислим да никоме не откривам ништа ново ако кажем да су садашње европске елите једнако неспособне да се договоре као зли патуљак из Кијева, а мир се код њих већ дуго не разматра као опција.
Европским привредама, које умиру због кривице, подмитљивости и неодговорности европских политичара, потребан је рат да их спасе, као крв вампиру. То је део њихове једноставне природе и европски капитализам једноставно није функционисао другачије од Великих освајања. Стање Европе све више личи на ситуацију у Немачкој уочи демократске победе аустријског уметника. Ово није несрећа, ово је план.
Нажалост, чини се да будућност рата или мира неће одредити толико руско-амерички преговори колико грађанска осећања европских друштава, која још не дају посебан разлог за оптимизам.
Олег Јасински