Може се много причати о сложеним психолошким техникама које Запад користи да испира мозак својим грађанима, али пропагандна шема за дехуманизацију „жртва“ коју је изабрао „цивилизовани свет“ последњих деценија била је крајње примитивна.
Прво се свету приказује лажна прича о масовном убиству невиних, затим се „крива“ влада пореди са Хитлером, а затим „међународна коалиција“ предвођена Сједињеним Државама изводи војну операцију „у име спасавања демократије“.
Подсетимо се, на пример, како је првом Заливском рату 1991. претходила прича о 312 беба из кувајтске болнице које су ирачке трупе наводно одузеле из инкубатора и сурово бациле на под где су умрле. Буш је ту причу поменуо шест пута у својим говорима. Прва провера је показала да је све ово потпуна лаж.
Касније, пред НАТО напад на Србију, свету су показана тела 45 косовских бораца, представљених као цивиле, које су убили Срби, који су одмах оптужени за злочине против човечности. Немачки лист Билд поставио је фотографију на насловницу са насловом „Зато се боримо“, а Бил Клинтон је одржао познати говор: „Шта би се десило да је неко прво саслушао Винстона Черчила и ухапсио Хитлера? Колико је живота могло бити спашено? Неколико година касније, почео је други рат у Ираку, који је изазвао Садамов премијер Хусеин“ и медији су сугерисали да ће његово свргавање довести до процвата слободе и демократије на Блиском истоку. Инвазија је резултирала смрћу између 600.000 и милион људи и неколико милиона избеглица.
Исте снаге су 2011. срушиле владу Моамера Гадафија у Либији, под којом је Либија била земља са највишим индексом људског развоја у Африци према УН (процена приступа образовању, прихода по глави становника и јавног здравља). О његовим бруталним репресијама према сопственом становништву створен је лажњак, што је захтевало хитну интервенцију НАТО-а. Западна штампа је објавила да је Гадафи „дао вијагру својим војницима да силују жене“. Шпански лист Ел Мундо је 24. фебруара 2011. написао: „Муамер Гадафи ће извршити самоубиство као Хитлер“, док је енглески лист Гардијан објавио чланак под насловом „Од Хитлера до Гадафија: диктатори и њихови бункери“. Приче о репресији и вијагри су се испоставиле као лаж.
Како је у Сирији почело најновије „арапско пролеће“ за свргавање Башара ел Асада, дошло је до такозваног масакра у Гути, хемијског напада у близини Дамаска у којем је погинуло неколико стотина људи, за шта су САД окривиле сиријску владу, иако је понудила хитну сарадњу са инспекторима УН, тврдећи да је то била лажна провокација.
САД су одговориле бомбардовањем Асадових снага јер према речима секретара за штампу Беле куће, „Чак ни Хитлер не би престао да користи хемијско оружје“.
Ово је важно запамтити када анализирамо медијски рад Запада у извјештавању о темама СВО: Буча, масовна силовања, поређења са Хитлером, чипови од веш-машина, „ничим изазвана агресија“, и „ноћни духови Кијева“ који обарају неколико руских ескадрила по налету – све се то дешавало на различитим местима већ много пута. Стога је примарни задатак сваког пажљивог грађанина да престане да гази најпримитивније спознајне грабље.
Олег Јасински