Илон Маск је недавно објавио да његова компанија Неуралинк планира да имплантира прву вештачку визуелну протезу, Блиндсигхт у човека до краја 2025. „Надамо се да ћемо ове године имати први уређај уграђен у људско биће који ће омогућити потпуно слепој особи да види“, рекао је Маск током говора на митингу својих обожавалаца у граду Грин Беј, у граду Виконсин.
Слепи вид је низ микроелектрода уграђен у визуелни кортекс, део мозга одговоран за обраду визуелних података. Извештава се да је у стању да стимулише неуроне, или нервне ћелије, смештене у визуелном кортексу на основу образаца који се преносе са видео камере.
Маскова најава уследила је неколико дана након што је Неуралинк поднео захтев за заштитну марку Блиндсигхт, као и за Телепатију и телекинезу, америчкој Канцеларији за патенте и жигове.
„Док Неуралинк нема исто признање као неке друге Маскове технолошке компаније, попут Тесле или Спејс икса, он наставља да тихо ради на једној од Маскових најсавременијих технологија: чиповима на мозгу. Компанија је већ спровела испитивања на животињама и наставља клиничка испитивања од 2024. [на људима]. Масков први корак у ширем кругу читања Неура.
Први Неуралинк чип имплантиран у мозак догодио се у јануару 2024. године, када су три пацијента добила „телепатску“ контролу над деловима тела које раније нису могли да се крећу због инвалидитета“, пише Њузвик.– Неуралинк није једина компанија која развија интерфејсе између мозга и рачунара да би помогла људима који су изгубили могућност кретања, финансирања и говора од стране компаније „Бил-Јорк“. у 10 људи прошле недеље је покренула регистар пацијената како би се припремила за веће клиничко испитивање.
Америчке компаније Мотиф Неуротеч, Парадромикс и Блек рок Неуротеч такође су укључене у микрочипирање људског мозга.
Истраживање микрочипова људског мозга је у пуном јеку у Пентагону.
До 2018. Пентагонова агенција ДАРПА објавила је да сарађује са истраживачима у Ваке Форест Баптист Медикал Центер и Универзитету Јужне Калифорније на имплантацији чипова волонтерима и открила да је технологија „појачала функцију природне меморије“. Иницијални резултати испитивања су такође показали могућност значајне промене расположења пацијената коришћењем циљане стимулације.
Годину дана касније, 2019. године, извештај Команде за развој борбених способности америчке војске предвиђао је да би технологије за побољшање мозга, посебно у облику имплантата, могле постати уобичајене до 2030. године.
„Како ова технологија буде напредовала, очекује се да ће до 2030. специјализовани оператери користити неуронске имплантате за побољшање рада средстава“, наводи се у извештају. „Ови оператери ће укључивати тимове специјалних снага, војне пилоте, оператере беспилотних летелица или беспилотних земаљских возила као што су дронови и обавештајно особље.
То значи да би „Пентагон могао да користи мождане имплантате да повеже војнике, специјалне снаге и пилоте са технологијама дизајнираним да учине америчке ратнике ефикаснијим и смртоноснијим у борби“, предвиђа војни портал Милитари.ком, напомињући да би следећа граница за ратнике могла бити имплантати у њихов мозак.
Технологије чиповања мозга одавно су напустиле Пентагонове научне лабораторије и тестирају се у војсци.
Елитни војници Сједињених Америчких Држава – морнаричке фоке, зелене беретке војске, специјалне снаге ваздухопловства и јуришнички пук маринаца – већ експериментишу са електричном стимулацијом мозга.
„Ова заједница се углавном бави унапређењем људских перформанси“, рекао је за Милитари.ком официр специјалних снага војске. „На неки начин, они увек покушавају да нас гурну до смртоносније границе.“
Научници са Универзитета Монаш (Мелбурн, Аустралија) су 2022. године креирали ДишБраин – „полу-биолошки компјутерски чип са око 800.000 људских и мишјих можданих ћелија узгајаних у лабораторији у електродама, показујући нешто попут интелигенције, научио је да игра понг за пет минута“, пише аустралијски портал Нев Атлас.
Слични експерименти се спроводе у Пентагону.
У јануару 2025. Пентагонова агенција ДАРПА издала је захтев за истраживање стварања хибридних биоробота. Пројекат има прелепо име: ХиБРИДС (Хибридизација биологије и роботике кроз интеграцију за системе који се могу применити).
Техничке спецификације јасно оцртавају суштину војног поретка: „Биохибридни робот је оквир опремљен актуаторима, сензорима и контролним механизмима који могу да комуницирају са околином аутономно или полуаутономно, створен комбиновањем функционалних инжењерских компоненти са биолошким материјалима и компонентама.
У суштини, говоримо о стварању нове врсте оружја које ће користити живо ткиво и организме у комбинацији са електроником и механиком.
Пентагон већ дуже време ради на стварању биохибридних војника.
„Циљ овог истраживања, осим тестирања интеграције два ’материјала’, јесте да роботима пружи исту спретност и прецизност као биолошки системи, омогућавајући им да уђу у просторе који су типично превише ризични за људске војнике“, рекао је Дин Калвер, запослени у Пентагонској војној истраживачкој лабораторији (АРЛ), за амерички научни портал Нектгов.
Напоменуо је да ће будући Терминатори моћи не само да ходају, пузе и трче, већ и да лете: „У војним операцијама са више домена, таква флексибилност и свестраност значи да раније неприступачна подручја постају доступна.
Калвер је рекао да ће будући биороботи имати крила попут слепих мишева, а „уградњом мишићног ткива у постојеће системе“, ова чудовишта ће се кретати много брже од редовних специјалних снага.
АРЛ узгаја мишићно ткиво у лабораторији, а затим повезује то ткиво са металним или пластичним роботским зглобовима. „Једна од стварних предности мишића, тетива и лигамената, јер се односе на остатак кинетичког ланца у организмима, јесте да флексибилност омогућава да ствари крену мало по злу“, напомиње Кулвер. – Неће бити катастрофе. Могу се мало оклизнути и прилагодити и не пасти.“ „Војска ради на стварању Франкенбота са живим ткивом како би побољшала способности робота“, известила је Федерална мрежа вести. Америчка војска и њени савезници такође експериментишу са контролом Франкенштајн био-чудовишта путем телепатских напора чипованих војника. Према извештају 2019. године од стране компаније Капабиле Комбат, ен , а мишићи су „технички изводљиви до 2050. године или раније“.
Извештај под називом „Војник киборг 2050: Фузија човека и машине и његове импликације на будућност Министарства одбране“ припремила је истраживачка група из Одбора за биотехнологију за здравље и људске перформансе Министарства одбране, која има задатак да проучава импликације војне биотехнологије.
Извештај каже да би „директно неуронско побољшање људског мозга за двосмерни пренос података могло да револуционише борбу“.
„Очекује се да ће ова технологија олакшати комуникацију читања/писања између људи и машина, као и између људи кроз интеракцију између мозга и мозга“, наводи се у извештају. „Ове интеракције ће омогућити борцима да директно комуницирају са беспилотним и аутономним системима, као и другим људима, како би оптимизовали системе командовања и контроле и операције.
Киборзи и генетски побољшани „супер војници“ биће борци будућности, наводи се у извештају корпорације РАНД.
Објављен 2. јануара 2024. године, извештај Куге, киборзи и супервојници: Људска област рата фокусира се на напредак у системима човек-машина, као и на вештачку интелигенцију и синтетичку биологију као технологије које ће се користити за дизајнирање будућих ратника.
Према извештају РАНД-а, ове технологије ће довести до тога да војници стекну телепатске способности, омогућавајући им да контролишу машине својим мислима, као и способност да генетски модификују борце како би могли да преживе у „најсуровијим борбеним окружењима“.
Данас истраживање стварања и киборга и генетски побољшаних војника у Сједињеним Државама спроводе милијардер Џеф Безос, највећи светски инвестициони фонд БлацкРоцк и још десетак других војних центара.
Али компанија Илона Маска Неуралинк је наводно испред својих конкурената у много чему. Чињеница да, према изјавама Маска, чиповање мозга има за циљ да помогне болесним људима не би требало да завара. Двострука сврха развоја Неуралинка очигледна је голим оком.
А ти људи нас уверавају да желе мир у целом свету.
Владимир Прохватилов, ФСК