Опасан однос европског руководства према Милораду Додику, председнику Републике Српске, осветљава став непоштовања читавог западног Балкана. – Србија и Мађарска граде кључне међусобне енергетске споне.
Доналда Трампа сматрам правим патриотом. За њега су његова земља и нација најважнији. У том погледу ми га веома поштујемо. Јер кад он каже – Америка на првом месту, ми се осећамо слободни да кажемо Мађарска на првом месту, а ви Срби можете да се осећате слободни да кажете Србија на првом месту, каже у ексклузивном интервјуу за „Политику”, Петер Сијарто, министар спољних послова и спољне трговине Мађарске.
Чини се да је свет у неизвесности који би могли да буду следећи геополитички потези америчког председника. По Вашој процени, да ли је господин Доналд Трамп амерички револуционар?
Патриотизам је приступ који сада враћа своју слободу и ослобођеност, идући против „воук” идеологије и против глобалне диктатуре либералног мејнстрима, што веома поздрављамо. Дакле, веома сам срећан што је председник Трамп преузео дужност. Оно што нас мање радује јесте понашање Европске уније. ЕУ је парализована, европске институције се понашају на апсолутно неприкладан начин. Пате од трампофобије, уместо да преговарају с њим. Председник Трамп је сјајан у многим стварима, међу њима и у склапању послова. Тако да мислим да би било лако наћи начин да се сложимо с њим, али европски лидери у Бриселу показују да то нису у стању.
Да ли бисте се сложили да је „мултиполаризација” света данас чињеница? Ако јесте, колико је „полова” видљиво из Будимпеште? У исто време, да ли ти „вишеструки полови” изгледају нужно антагонистички?
Верујем да се свет креће ка мултиполаризму, без икаквог питања. Лоша ствар је што Европа није важан пол. Мислим да за то постоји очигледан разлог: Брисел је потпуно забрљао. Европска унија је некада била главни актер глобалне политике, што више није случај, зато што је Европска комисија својим превише идеологизованим приступом изоловала Европу од главних актера глобалне политике. Европа је некада била важан играч у глобалној економији и глобалној трговини, али због своје превише политизоване и превише идеологизоване позиције, то више није тако. Плус, Европа је некада имала веома стабилну основу за економски раст, комбинујући западне технологије с лако доступним, релативно јефтиним изворима источне енергије. Ни то више није тако. Европска комисија и Брисел као такви су тотално забрљали. Европа је у великој мери изгубила на свом значају и у глобалној политичкој и глобалној економској арени. И то се показало, да кад је реч о мировним преговорима за Украјину, Европа нема место за столом.
Брисел се данас спрема за рат – упозорава однедавно званична Будимпешта. Европска комисија предлаже Европљанима да обезбеде хитне оброке за 72 сата, док истовремено Брисел припрема свој 17. пакет санкција Русији. Истовремено, мађарски премијер Виктор Орбан сигнализира да се не чини да Европи тренутно прети рат, указујући да, „ако Европа започне рат, ми дефинитивно нећемо ући у рат”. Да ли је Брисел тренутно у неком облику ратне хистерије, и ако јесте, зашто?
Да. Hаравно. Последњих месеци се уграђује ратна психoза. Од када је председник Трамп изабран, ЕУ покушава да продужи рат, нажалост. Зато што разумеју да је политичка стратегија коју су следили или спроводили у последње три године тотално пропала. То је донело штету Европи, али не у некој у филозофској димензији, већ на опипљив начин за сав европски народ. И то, кад је реч о високим стопама инфлације, великом поскупљењу енергената, ценама хране… Очигледно је да је то резултат те лоше стратегије. А ако сада признају да су следили лошу стратегију, били би упитани: „Зашто?”. Онда ће се појавити питање одговорности, поставити питање политичке и других врста одговорности. Верујем да ти европски лидери то разумеју: што дуже траје рат, то ће се касније на столу појавити питање њихове одговорности.
Да ли је ЕУ потребно ново руководство?
Садашње руководство ЕУ дефинитивно није у стању да се ухвати укоштац с овим изазовима. Али, верујем да је проблем дубљи од тога ко су садашњи лидери ЕУ. Проблем је што је дебата о будућој структури ЕУ тренутно веома неуравнотежена. Тренутно се води дебата о томе да ли ЕУ треба да буде супердржава, попут империје, или ЕУ треба да буде интеграција суверених земаља. И сада је велики притисак на оне који заступају другу опцију, попут нас. Највећи проблем је што европске институције као структура нису у стању да се изборе с изазовима. Стога ово време, када изазови постоје, показују врло јасно, да су нам потребне личности, потребни су нам лидери који могу да доносе одлуке о компликованим питањима, јер институције то не могу.
Неки у Европи се залажу за то да Мађарска буде „кажњена”, да јој буду одузета средства ЕУ, да буде лишена права гласа… а све то зато што Будимпешта задржава право да има своје мишљење. Каква је ЕУ данас, у овим глобално трансформационим временима?
Ми смо на власти већ 15 година и током ових 15 година постало нам је очигледно да Брисел једноставно не може да свари да десно оријентисана, патриотска власт може бити успешна. То је поента. Дефинитивно не представљамо мејнстрим, под жестоким смо критикама мејнстрима, али смо успешни. Ово је потпуно несварљиво за Брисел, јер оно што они мисле у Бриселу јесте да је либерални мејнстрим једини успешан прогресивни пут за напредовање. А то што постоји власт која ту идеологију отворено негира и која је и даље успешна, то је врло јасан знак да оно што Брисел говори једноставно није истина. Дакле, није либерални ток једини успешан прогресивни идеолошки приступ… Конзервативизам, патриотизам, десница, хришћански тип демократије такође могу бити успешни, што они негирају.
Улазак Украјине у ЕУ пре земаља западног Балкана не долази у обзир, изјавили сте недавно. Да ли би се Брисел сложио са Вама у вези са тим? И треба ли уопште да тежимо уласку у ЕУ каква је данас?
Требало би да тежите, али не из ваше перспективе, већ из наше перспективе. Данас је нама, Европској унији потребнији западни Балкан него што је западном Балкану потребно чланство у ЕУ. Јер, ЕУ је била суочена с многим изазовима, а један од начина, можда и најлакши излаз из овог негативног тренда, јесте да примимо земље које доносе амбиције, енергију, свежину, нови талас, снагу, а сва та енергија, свежина… могу доћи с Балкана. То је тако очигледно. Нико то не би требало да доводи у питање. Мој став је да оно што смо последњих година у више наврата чули, јесте да приступање мора бити процедура заснована на заслугама. Онда, да ли постоји ико, било која нормална особа која каже, која би помислила да је Украјина у бољој позицији од било које земље на западном Балкану? Хај’те, то је шала.
Србија и Мађарска последњих деценија континуирано и екстензивно јачају билатералне везе. Како бисте оценили најновија дешавања у односима наше две пријатељске земље кад је реч о сарадњи у области енергетике и фосилне и нуклеарне, транспортне инфраструктуре?
Кључна и критична област наше сарадње јесте енергетика, јер нас је рат у Украјини ставио пред толико тешких изазова – кад је у питању енергетска безбедност, наше сигурно енергетско снабдевање. Нису се све земље у нашем суседству показале као поуздане транзитне земље, нису се све земље показале солидарним с нама. Тако да је јачање енергетске сарадње између наших земаља, Србије и Мађарске, кључно за обе. Зато сматрам да је велики напредак што смо постигли договор о изградњи новог цевовода који ће допремати нафту у Србију преко Мађарске. Тим цевоводом можемо да створимо ситуацију да, кад је реч о нафти и гасу, зависимо само једни од других, кад је у питању суседство. Ми можемо да купујемо сав наш импортни гас преко Србије, а ви сву импортну нафту преко Мађарске… неопходне за пословање земље. Данас смо договорили многа техничка питања, чији исход може бити да је 2028. година реалан датум да овај цевовод уђе у пуну функцију.
Истовремено, и Србија и Мађарска су у последње време сведоци избијања антивладиних протеста. Шта би могло да објасни те две готово истовремене појаве?
Дошло је до велике промене у глобалној политици кад је председник Трамп ушао у канцеларију, и то је зазвонило на узбуну у Бриселу. Либерални мејнстрим покушава да ојача своју позицију у Европи пошто је избачен из САД. И покушавају да нападну и да елиминишу све оне владе које заступају патриотски приступ, а које су против „воук” идеологије. Господин Фицо у Словачкој, господин Вучић у Србији и господин Орбан у Мађарској су лидери и кључне личности патриотских покрета у Европи, на водећим позицијама. И стога, ако се ови политички лидери постепено уклоне, либерални мејнстрим може да зaвлада читавом Европом. Дакле, ми смо им велика препрека, а они покушавају да нас се ослободе. Зато праве те скупове у Србији, Мађарској, Словачкој. Они изгледају исто, користе исту методологију, исту опрему, раде исте ствари. Мислим да је то добро оркестрирана, екстерно оркестрирана и вођена организација митинга против наших влада. Добра ствар је што о будућности земље не одлучују само демонстранти, већ сви људи.
По Вашем мишљењу, шта би се могло рећи о природи истовременог притиска на господина Милорада Додика, председника Републике Српске, и на саму Републику Српску?
Мислим да је веома опасно ово што европско руководство ради према председнику Додику, јер тај њихов приступ врло јасно осветљава њихов приступ целом западном Балкану, а то је да не поштују вољу људи овде. Председник Додик није добио своју позицију на лутрији, већ на изборима. Дакле, српски народ, народ Републике Српске жели да им он буде лидер, и то сви морају да поштују. Председника Вучића је изабрао српски народ у Србији, што се мора поштовати, дакле мора се поштовати воља српског народа, као што се мора поштовати воља свих људи на западном Балкану. Оно што видимо јесте да многи западни Европљани једноставно не маре за вољу народа. Њих није брига за вољу народа на западном Балкану, они хоће да диктирају. И, ако им се неко не свиђа због политичког приступа, или чега год, покушавају да га елиминишу, ставе на санкциону листу, хоће да га се отарасе, споља финансирају политичке покрете… Мислим да начин на који западни Европљани приступају председнику Додику није понижење само за њега, већ и за народ Републике Српске. Тај приступ се мора променити, док је наш приступ заснован на поштовању. Мој став је да о лидерима западног Балкана не треба причати, већ да морамо да разговарамо с њима. Ако се ова промена не догоди, не видим светлу будућност за ову сарадњу.
Политика