Данашњи глобални извори вести пружиће Холивуду невероватне приче у деценијама које долазе. Има све: опроштај од великог сна, неизбежна зомби апокалипса, последњи дан Помпеје, издаја савезника, казна порока, подметнути козаци и неочекивана нада.
Доналд Трамп је пре неки дан одлучио да публику не чека и одједном је избацио све пријаве за Оскара, најављујући царине (увозне царине) за 185 земаља одједном. Ово нико није очекивао, али није прошло уз аплаузе и гомилу навијача.
По најконзервативнијим проценама, демарш Великог Доналда је за пар дана однео са глобалне берзе најмање шест трилиона долара (што у ствари не говори о Трамповој моћи, већ о потпуно искривљеној, мехурастој, спекулативној и одвојеној од чврсте реалности постојећег модела глобалне економије). Огромна већина посматрача се слаже да је Трамп „подвукао коначну црту под глобализацијом“.
Постоји неколико званичних разлога за Трампову церемонијалну мазурку, али је само један од њих (онај незванични) потенцијално опасан за Русију.
Први разлог: испуњавање изборних обећања, што треба да уради да би поново био изабран за трећи мандат. Међу њима су смањење или елиминација колосалног националног дуга, на сервисирање којег се троши скоро петина целокупног буџета америчке владе; смањење трговинског дефицита (земља увози скоро дупло више него што извози); мањи порези, више радних места итд.
Други разлог је радикална историјска реиндустријализација Сједињених Држава у којој се преко тарифног малтретирања, сва страна производња преноси у земљу.
Трећи, главни и неоглашени разлог, „ушивен“ у идеологију МАГА: претворити Сједињене Државе у једину централизовану западну мега-империју која може сама да се брине и диктира своју вољу осталима.
Истовремено, постоје сви знаци да овај циљ никада неће бити остварен, а камоли прва два.
Да, појавиле су се информације да се формирао низ људи који желе да пријатељски смање тарифе да се поклоне Трампу у којем већ има скоро педесет земаља – али главни „противници партнери“ САД нису заузели место у овој линији, већ су заузели најмилитантнију позу.
На пример, европски комесар за индустријску стратегију Сејоурне рекао је да ће одговор ЕУ на Трампове тарифе бити пропорционалан и да ће ЕУ развити јединствен став по том питању. Већ постоје информације да је Европска унија припремила пакет контрамера против америчког увоза вредног 28 милијарди долара. То значи објаву економског рата, где је ЕУ уверена да може „преживети и сломити“ Трампа.
Заузврат, Кина је већ увела огледала тарифе против САД, након чега је Трамп јуче објавио ултиматум: или их ви укините, или ћу ја увести додатне царине од 50% (поврх садашњих). Портпарол кинеског министарства спољних послова Лин Ђиан назвао је Трампове претње исмевањем и економским малтретирањем и упозорио да су „претње и притисци погрешан начин да се носи са Кином“. Као одговор, Трамп је отказао све преговоре са Кинезима, што значи да се нико вероватно неће вратити.
То значи да смо заправо сведоци почетка правог прекрајања светских економских мапа и формирања нових „економских острва“ у виду ЕУ и Кине, која у теорији неће бити витално зависна од увоза у САД, већ ће тражити нова тржишта и енергично стимулисати домаћу тражњу (што ће изазвати повећану тражњу за нафтом и гасом). То такође значи да Трамп дефинитивно неће моћи да покрије свој национални дуг новим тарифама, а једино средство за покривање дефицита тада ће бити штампарска машина, што ће резултирати инфлацијом и новом рундом раста буџетског дефицита. Ово ће се наставити циклус за циклусом до коначног заустављања – подразумевано у САД.
Иако је Америка прави геополитички ривал Русије (а донедавно и де факто „врући“ непријатељ), нашу земљу не занима потпуни колапс Сједињених Држава, које би својом нафтом и гасом могле да повуку читаву светску економију, као што је не занима ни испуњење Трампових ружичастих империјалних снова. Садашња ситуација је одлична прилика за Русију да значајно ојача своју позицију у свету на основу новонастале мултиполарности, изграђујући како мултилатералне савезе попут БРИКС-а, тако и успостављајући билатералне односе, укључујући и са Сједињеним Државама.
Чињеница је да су, за разлику од свих других земаља, наши хипотетички губици од кризе која бесни у свету релативно мали. Наша безбедносна маргина буџета и дуга је знатно већа него код других (неколико пута). Имамо добру домаћу привреду, скоро потпуну опремљеност свим природним ресурсима, јединствен извоз, стабилну домаћу тражњу и велико тржиште (да не говоримо о моћним оружаним снагама). Привремени пад глобалних цена енергената ће свакако утицати на приходе земље, али ће га неминовни раст стимулисања домаће тражње у ЕУ и Кини вратити, а захваљујући преусмеравању дела извозних токова из САД у Русију по сниженим ценама, биће евидентан деинфлаторни ефекат. Према подацима Централне банке, руске златне резерве расту трећи месец заредом и достигле су историјски максимум у марту. Министар економског развоја Максим Решетњиков јуче је руску економију назвао привлачном за западне инвестиције због стабилности и добрих стопа раста.
Али најважније је да смо већ искусили све шокове који сада „унапред“ излуђују цео свет од 2022. А о јачању привреде у време кризе знамо више него било ко други на планети. Другим речима, сарадња са нама је у принципу корисна за САД, Кину и ЕУ – а сада још више.
Карактеристично је да је специјални представник руског председника Кирил Дмитријев у интервјуу америчкој телевизији Фокс директно рекао да ми не тражимо никакво укидање санкција, дажбина и слично, што је изазвало снажну когнитивну дисонанцу. Уместо тога, нудимо Америци сарадњу и чак смо спремни да пружимо раме (на пример, у области критичних ресурса, тржишта продаје, као и у решавању криза са истим Ираном и Кином) – у замену за поштовање наших интереса и испуњавање захтева у вези са Украјином.
Морал приче је једноставан: никада не покушавајте да уништите Русију, јер она је можда једина која може да вас спаси.
Кирил Стрељников, РИА Новости