Инвеститоре и владе обрадовао је најновији потез америчког председника, али неизвесност и даље остаје.
Доналд Трамп је у среду најавио 90-дневну паузу у свеобухватним царинама које је прошле недеље увео на све главне америчке трговинске партнере, што је изазвало тренутно олакшање на Волстриту пошто је одустао од политике која је претила да угрози глобалну трговину.
Истовремено, Трамп је повећао царине за Кину на 125 одсто, ескалиравши његов трговински рат са другом по величини светском економијом.
Зашто је Трамп паузирао царине?
Обим и величина америчких царина на њене главне трговинске партнере покренуле су глобалну распродају акција и изазвале ретке критике републиканаца на рачун Трампа.
Више финансијера милијардера такође је оштро критиковало намете, укључујући неке од највећих поборника Републиканске странке.
Објашњавајући своју одлуку, Трамп је рекао: „Морате бити флексибилни.“
Које царине су остале?
САД сада имају основну тарифу од 10 одсто на увоз из свих земаља, укључујући ЕУ, уз изузетке за чипове, бакар, дрвну грађу, фармацеутске производе, полуге, енергенте и минерале који се не налазе у САД.
Аутомобили и ауто-делови су такође избегли дажбину од 10 одсто – али и даље подлежу посебној царини од 25 одсто коју је Трамп увео прошлог месеца.
Мексико и Канада су избегли најгори режим реципрочних царина, али је Вашингтон прошлог месеца применио царине од 25 одсто на сав увоз из суседних земаља. Бела кућа је у среду потврдила да ће мера остати на снази.
Намет од 25 одсто на сав увоз челика и алуминијума у САД ће остати, а могуће је и да ће бити уведене царине на бакар и дрво.
Председник би такође могао да испуни своја обећања да ће увести царине на чипове и фармацеутске производе.
Хоће ли се вратити „реципрочне“ царине?
Трамп је рекао да више од 70 земаља жели да склопи споразуме са Вашингтоном.
Да би се избегао сценарио у којем се намети поново појављују за 90 дана, Бела кућа ће настојати да брзо постигне уговоре о паузираним „реципрочним“ царинама са земљама интензивних производних капацитета као што су Јапан, Јужна Кореја, Вијетнам и Камбоџа.
Зашто Трамп није смањио царине Кини?
Трамп је подигао намете за Кину са 104 на 125 одсто, иако их је смањио за друге земље. Тај потез уследио је након што је Пекинг раније у среду увео узвратне обавезе према САД као одговор на раније повећање Вашингтона.
Министар финансија Скот Бесент окривио је Кину за узвратне царине. „Као што сам рекао свима пре недељу дана на овом месту: ‘Не узвраћајте и бићете награђени'“, рекао је он.
Док су многе земље затражиле трговинске преговоре са САД, Кина то није учинила.
Трамп је рекао да не очекује даље повећање царина за Кину, додајући да очекује да ће две земље у једном тренутку постићи договор.
Међутим, Пекинг је поручио да на Трампове царине гледа као на тактику малтретирања и да их се не боји.
Док је Трамп наговестио да ће председник Си Ђинпинг у неком тренутку пристати да разговара са њим, мало је вероватно да ће кинески лидер пристати на позив — а камоли на састанак — осим ако званичници прво не одреде контуре споразума који би разговоре учинио политички изводљивијим.
Да ли је глобални трговински рат готов?
Економисти упозоравају да ће преокрет који је већ изазвао Трампов ратоборни приступ царинама имати негативне последице у виду неизвесности и неповерења који виси над америчким трговинским односима.
Николо Тамбери из Центра за инклузивну трговинску политику на Универзитету у Сасексу у Великој Британији рекао је да је неизвесност одвратила инвестиције јер су корпорације усвојиле политику чекања пре него што одлуче како да прилагоде своје ланце снабдевања.
„Стручна литература сугерише да ефекти неизвесности могу бити једнако лоши као и царине, а овде постоји огромна количина неизвесности. Па чак и ако Трамп постигне договоре да избегне утицај царина данас, можда ће се предомислити сутра“, рекао је он.
Стивен Ејбрахамс, шеф инвестиционе стратегије у „Сантандер УС капитал маркетсу“ упозорио је да би без више јасноће инвеститори могли да одлуче да сачекају да прође тих 90 дана поштеде па да се тек онда, можда, врате на тржиште.
„Видели смо први ‘дан ослобођења’. Без јасноће, неки ће можда инвестирати упркос могућности другог ‘дана ослобођења’, али многи неће“, рекао је он.
РТ.РС