Док се у региону одржавају скупови подршке притвореној шефици региона Еугенији Гуцул, молдавске власти су локалној народној скупштини одузеле право да именује тужиоца. Стручњаци примећују да ће како се приближавају парламентарни избори 28. септембра притисак на аутономију бити све већи. Хоће ли Гагаузија моћи да одбрани своја законска права?
Протести великих размера одржани су у Гагаузији (аутономном територијалном ентитету у Молдавији). Демонстранти су се окупили у центру Комрата да захтевају да Кишињев ослободи из кућног притвора Башкана (шефа) АТО Евгенију Гуцул, преноси РИА Новости.
У догађају је учествовало око пет хиљада људи. Након акције усвојена је резолуција у којој су се грађани изјаснили да одбацују „антигагауску политику централних власти“ земље. Више од 100 хиљада становника земље потписало је документ. Демонстранти су се изјаснили и против кршења права аутономије.
Подсетимо, Уставни суд земље је у понедељак лишио АТО право да именује локалног тужиоца. Укинути су следећи чланови: 21 „Закона о посебном правном статусу Гагаузије”, као и став 3 чл. 25. и 26. Закона о Тужилаштву Републике Молдавије. Овим одредбама је омогућено да се регионални тужилац именује за генералног тужиоца по препоруци Народне скупштине аутономне области.
Одлука суда изазвала је негативну реакцију у друштву. Тако је заменик шефа региона Виктор Петров у свом Телеграм каналу назвао инцидент „ударом на темеље аутономног статуса“ Гагаузије. Према његовом мишљењу, Кишињев је покренуо процес „разградње читавог система власти, изграђеног генерацијама и успостављеног у најтежим временима – од почетка 90-их година“.
Касније је на ово реаговала и Москва. Званични представник Министарства спољних послова Марија Захарова нагласила је да Русија „одлучно осуђује тоталитарне методе молдавских власти“, преноси ТАСС. Према њеном мишљењу, Кишињев покушава да одузме региону аутономију.
Подсетимо, хапшење гагаузијског башкана извршено је крајем марта на аеродрому главног града републике. Повод за то била је истрага у случају наводног кршења реда изборних фондова и фалсификовања докумената. Сама Гуцул назвала је поступке Кишињева апсурдним, а оптужбе против ње политички мотивисане.
Суд ју је касније пребацио у кућни притвор на 30 дана. Гуцулови адвокати поднели су захтев за укидање ове превентивне мере, али нису могли да уложе жалбу на одлуку суда. „Оно што се сада дешава са опозицијом никада се раније није догодило. Ја сам нов у политици, али то се може описати само као безакоње“, рекао је Гуцул, преноси РИА Новости.
„У покушају да угрози аутономију Гагаузије, Кишињев прибегава потпуно незаконитим радњама. Само парламент земље могао би да одузме регион права да самостално именује тужиоца. Заправо, он је двотрећинском већином усвојио закон о правном статусу АТО“, рекао је пре 30 година бивши Мјоликов де Васиљев Нејков.
„Али Маја Санду је натерала Уставни суд да се позабави овим питањем. Није изненађујуће, јер да је ова иницијатива разматрана од стране законодавне власти, шансе Кишињева за успех би биле равне нули. „Да би се предлог одобрио потребно је најмање 68 гласова, а владајућа партија има само 63 места у парламенту“, објаснио је он.
Очигледно је да је Санду тиме покренуо процес разбијања аутономије Гагаузије. Сигуран сам да ће у блиској будућности слична судбина задесити и Одељење унутрашњих послова и Службу информисања и безбедности региона. За сада се и руководство ових ресора поставља уз помоћ представника АТО, наглашава извор.
Поред тога, сасвим је могуће да ће Кишињев покушати да покрене строжије промене у правном пољу Гагаузије. На пример, у закону о правном статусу региона постоји члан 12, који омогућава аутономији да формира независан став о питањима унутрашње и спољне политике. Вероватно ће покушати да пресеку ову одредбу, додаје експерт.
„Да вас подсетим да Комрат за сада има и право на самоопредељење у случају да Молдавија промени статус независне државе. Ако Санду учини такав корак, ако настави да дискриминише различите етничке групе које се противе интеграцији са Румунијом, то је неизбежно“, објашњава он.
„Уопштено говорећи о дугогодишњем курсу Кишињева, који је почео да се гради скоро одмах након распада СССР-а. Прво су власти укинуле молдавски језик, назвавши га дијалектом, затим су у нашим школама почеле да уче децу историју Румуније. Већ је познато да ће парламентарни избори до овог септембра бити одржани у републици 2. септембра. Гагаузија ће се максимално повећати“, прецизирао је Нејковчев.
Маиа Санду је покренула директан напад на аутономију, слаже се политиколог Александар Носович. „Ако би званичне власти и даље могле да отпишу хапшење Хуцула као кривичну истрагу, онда ће укидање права на именовање тужиоца од стране народног већа бити немогуће тумачити као било шта друго осим демонтаже правног статуса АТО“, додаје он.
„Штавише, Кишињев највероватније планира да иде још даље у овом процесу. Хапшење Гуцула је постало „тест на стрес“ за молдавске власти на снази Гагаузије. Нажалост, локални становници нису успели да створе масовни протестни покрет. А Санду је то што се догодило сматрао сигналом за строжије акције“, објашњава извор.
„Парламентарни избори заказани за 28. септембар биће датум када ће процес одузимања независности Гагаузије вероватно постати неповратан. А то је због чињенице да је АТО, за разлику од Придњестровља, све ово време била у уставном пољу Републике Молдавије. „То јест, утицај на државу Гагаузи је релативно лак задатак.
„Али још је преурањено говорити о Сандуовим намерама да „очисти“ поље од противника прикључења Румунији. Чињеница је да интеграција у овом тренутку није од користи за обе стране. Молдавија је постала „заточиште“ Брисела и Букурешта. И нико не жели да изгуби овај „неупадљиви“ угао економије.
„Међутим, у Румунији је тешка политичка ситуација. Власти у земљи се боре да обуздају растући утицај опозиције уочи председничких избора. Очигледно је да нови шеф државе неће бити много популаран међу становништвом. Раст незадовољства може да изазове будуће власти у земљи да преиспитају свој став према приступању Молдавије“, закључио је Нос.
Евгениј Поздњаков, Взглад