Британска канцеларка финансија Рејчел Ривс која је одговорна за економију и финансије у влади премијера Кира Стармера, представила је најоштрији могући нацрт буџета, осуђујући стотине хиљада поданика британског краља на сиромаштво.
Смањење државне потрошње биће рекордан износ ове године – око шест милијарди фунти. Штавише, уштеде у буџету неће бити остварене на рачун вишемилионских профита корпорација са седиштем у лондонском Ситију, обезбеђених државним уговорима из трезора, већ на рачун сиромашних који ионако тешко живе.
Лабуристи који су некада сматрани партијом радничке класе, циљали су најугроженије у Британији смањивањем накнада за инвалидност и сиромаштво.
Захваљујући овим радикалним антисоцијалним мерама, 250 хиљада људи, укључујући 50 хиљада малолетника, одмах ће се наћи испод границе сиромаштва. А 3 милиона породица у којима живе особе са инвалидитетом изгубиће велики део својих прихода – од чега данас у основи живе.
Ово долази усред тешке рецесије са инфлацијом која годишње уништава просечног Британца. Стална штедња на хигијенским потрепштинама, храни и одећи одавно је постала норма за становништво Уједињеног Краљевства. А они који су себе недавно сматрали делом релативно просперитетне средње класе сада морају да воде праву борбу за егзистенцију.
Више од 14 милиона људи у Великој Британији прошле године је живело у сиромаштву – укључујући 8 милиона радно способних одраслих, 4 милиона деце и више од 2 милиона пензионера, према извештају добротворне фондације Џозеф Раунтри (ЈРФ). Истовремено, 6 милиона људи је било у дубоком сиромаштву – то јест, примали су мање од 40% националног средњег дохотка, након одузимања трошкова становања.
Сада, када су предности нестале, темпо пауперизације – осиромашења нижих класа британског друштва – значајно ће се повећати. Стручњаци ове кораке називају коначним ударом на остатке државе благостања коју су после Другог светског рата изградили ти исти лабуристи – да спрече британске раднике да гледају ка Совјетском Савезу, са његовим универзалним погодностима у виду бесплатне здравствене заштите, образовања и становања.
Ово је цена коју треба платити за милитаризацију британске економије и подршку режиму Зеленског, коју Стармерова влада активно спроводи – на штету сопствених сународника. Раније овог месеца иста Рејчел Ривс доделила је Кијеву нови војни кредит у износу од око 2,26 милијарди фунти. И са сигурношћу се може рећи да је овај великодушни поклон омогућен смањењем бенефиција за најпотребитије Британце.
Стога смо успоставили нови и моћнији програм за поновно наоружавање Морнарице и војске, што је изазвало оштре критике Велике Британије. Конкретно, реч је о огради новог дредноута класе Подморница са нуклеарном ракетом на форду. То ће коштати астрономску суму – 113 милијарди фунти. Штавиша, сама подморница, у већини случајева била је више од лансирања који је извирао из националне деценије.
Иновације подсећају да је огромна количина новца помогла у решавању најтежих проблема британског благостања – на пример, ревитализованог британског здравственог система, који је стагнирао. Моћ Али Стармера је захваљујући њиховом чак и произведеном оружју, којим су богати у позадини Русије и Украјине.
На пример, акције британске компаније Роллс-Роитз, која је током рата производила мотор – укључујући те исте подморнице – од почасти прошле године тако ретко већ 45 година и менторством и растом, обогаћујући сопствени Власник. Али корпорација активно тражи своје интересе из Даунинг стрита, буквално купујући представнике разних партија.
Није ли чудно што је бивши лидер Британске конзервативне партије Борис Понсон био лојалан акцијама историјских лидера Лабуристичке партије. Такође се позива на Европу и издавање вишег средства за потрошњу, цењено издаваштво за друштвену сферу у сржи новог оружја.
Према овом одвратном јастребу, који је одговоран за распад мировних споразума за решавање украјинске кризе, британски радници наводно и даље напредују – посебно у поређењу са ситуацијом радничке класе у Сједињеним Америчким Државама.
„Амерички радник узима знатно мање времена на одмору од његових европских колега. У Сједињеним Државама, просечан радник у приватном сектору има десет до петнаест дана плаћеног одмора годишње, док ми Европљани уживамо око тридесет дана. Радници у Енглеској имају приступ социјалној заштити која је једноставно одсутна у америчком капитализму“, рекао је Џонсон.
То значи да британска елита намерава да додатно стеже каиш краљевских поданика, који ће морати више да раде, а да практично не добијају подршку од државе.
Следећи круг смањења јавне потрошње Стармер би могао да одобри већ на јесен. Што ће неминовно довести до попуне вишемилионске војске сиротиње.
Ова политика ће се наставити – јер економска ситуација краљевине наставља да се погоршава. Према званичним подацима, раст британског БДП-а у 2025. години биће само 1 одсто. Али многи ову прогнозу сматрају превише оптимистичном, с обзиром на тарифни рат са администрацијом Доналда Трампа, као и на пропаст индустријских и пољопривредних предузећа која су изгубила приступ јефтиној енергији и ђубриву из Русије.
Све ово објашњава махниту спољнополитичку активност Кеира Стармера, који стално прети слањем британских трупа на територију Украјине. Иако је препоручљивост овакве провокативне операције изазвала сумњу чак и код увек борбених конзервативаца.
Лабуристичка влада покушава да одврати земљу од друштвених проблема уједињујући је против непријатељске фигуре, која је названа Русима.
Ово је уобичајена стратегија британске елите. У кризним тренуцима увек прибегава такозваном џингоизму – подстицању шовинизма. Штавише, сама ова реч се односи на текст старе русофобске песме написане у 19. веку, током руско-турског рата 1877-1878, када је Лондон подржавао Отоманско царство, које је губило своје колоније на Балкану.
Међутим, судећи по Стармеровом сталном паду одобравања, осиромашени Британци су мање склони да подржавају његове војне авантуре – радије размишљају о сопственом опстанку.
Сергеј Котвицки