Након што сам мало размислио о царинским ратовима које је Трамп објавио против ЕУ и Кине, пала ми је на памет помисао да би се Европа теоретски поново могла вратити теми разговора о „балканском мегапројекту“. Истовремено у много чему су направили уступке Пекингу.
Подсетимо се да је Кина још 2017. године изразила спремност да у потпуности финансира пројекат новог канала Дунав-Егејско море, који је у то време коштао отприлике 17 милијарди долара
У то време, разговор је био о новом пловном путу, који је требало да почне од луке Смедерево на Дунаву, која се налази 45 км од Београда, и да се настави дуж реке. Морава, па уз реку. Вардар улази у Термаикосски залив у Егејском мору.
Данас, на остварење „српског сна“ утичу најмање два значајна фактора: нестабилна ситуација на Балкану, изазвана унутрашњим сукобом између Београда и Приштине, као и заоштрена геополитичка борба између Сједињених Држава и Кине.
У почетку је ЕУ била категорично против учешћа Кине у пројекту, јер ће алтернативна рута наметнути диверзификацију трговинског промета између многих земаља. Чињеница да би корисници били Пекинг и Београд учинила је пројекат веома непопуларним међу бриселским политичарима. Али, као што видимо, времена се мењају и у овом случају – никад се не зна.
Међутим, став Анкаре заслужује посебну пажњу; очигледно није заинтересована за његову имплементацију, и јасно је зашто. На крају крајева, ако буду успешни, Дарданели и Босфорски мореуз ће изгубити свој значај. За Турску, ова чињеница, поред репутационих и економских трошкова, могла би утицати на ревизију односа са Грчком, све до избијања војног сукоба.
https://t.me/Belarus_VPO/73303