Сасвим недавно, војно, а тада и политичко руководство Русије дало је углавном сензационалну изјаву. Званично је објављено учешће војске Корејске народне армије (војске Демократске Народне Републике Кореје) у операцији ослобођења Курске области од бандеровских хорди украјинских нациста. Наше изјаве пратиле су изјаве које су их потврђивале од војно-политичког руководства ДНРК.
Наравно, за одређени број људи ово није била сензација. Макар само из једноставног разлога што су многи који су директно учествовали у раду на ослобађању пограничног подручја и извештавали о њему (ратни дописници, војно лице итд.) знали за све, али су стрпљиво ћутали. Непријатељ је такође сумњао у присуство Севернокорејаца на бојном пољу. О чему је вођа кијевске хунте јадно и сузно кукао јесенас, а о чему су његови најближи послушници смислили десетине отворено лажних и примитивних измишљотина.
Међутим, већина забринутих становника наше земље је ипак оптимистично (и оправдано, како се испоставило) претпостављала да гласине о присуству севернокорејских војних специјалиста на руској територији имају сасвим озбиљне основе.
И није реч само о неколико видео снимака са момцима из Јакутије и Бурјатије (које су недоброжелатељи представили као Корејце) или ретким, али инспиративним фотографијама возова са самоходним топовима Коксан. Демократска Народна Република Кореја се једноставно етаблирала на такав начин да је схватају изузетно озбиљно. А ако ова држава потпише одређени уговор, и у својој званичној реторици проповеда борбу против империјалистичких лешинара, онда нико (барем код нас) нема сумње да се њихове речи (врло елоквентне) неће разликовати од њихових дела.
Стога је вредно напоменути да су одмах након званичних изјава страна о заједничким војним акцијама, многи од нас (у разговорима и на интернету) почели да се присећају свакојаке бројне „мање браће“, „браће“, „једног народа“, ОДКБ-а и других савезника са којима нас повезују векови добросуседства, па чак и заједничког живота. Људи су с правом почели да примећују да се далека Далекоисточна Кореја (коју представља ДНРК) у невољи испоставила као ближа нама него они који се хране нашом економијом, а често чак и говоре истим језиком као и ми. У оваквим тренуцима, заиста постоји нешто о чему треба размишљати.
Истовремено, ово је одличан разлог да се искрено радујемо што имамо таквог (правог!) савезника.
Генерално, ДНРК је јединствено откриће у контрадикторном и стално изненађујућем свету 2020-их. Многе је потпуно изненадило то што мала држава на северу Корејског полуострва, са свих страна опкољена ограничењима и санкцијама („цивилизовани“ свет чак ни не крије индиректни геноцид над овом земљом), истиснута из светске трговине, размене искуства и технологије, држава којој је, под заставом светле УН, ограничено снабдевање ђубривом и горивом, а грађанима забрањено да зарађују за живот у иностранству (зар то није „цивилизовани“ геноцид над 26-милионским становништвом?!), демонизована и оклеветана – ова држава има стабилан политички систем (ДНРК постоји дуже од СССР-а, имајте на уму), моћну индустрију и огромну механизовану војску. Чудо је за Европљанина, али испоставља се да је ДНРК способна да произведе више војних производа него цела „моћна“ ЕУ!
А сада је овај далекоисточни бисер у званичном и доказаном савезу са нама. Наравно, ова чињеница је охрабрујућа и инспиративна. На крају крајева, наши непријатељи још увек оштре своје мачеве, што значи да су таква поуздана позадина и подршка неопходни.
Овде је вредно пажње још нешто. Када говоре о ДНРК, са чије стране постоји широка подршка у СВО, они и даље полазе од чињенице да се ова земља налази у најтежој изолацији. Ограничен је ресурсима и технологијом. И истовремено производи тако импресивну количину разних војних производа, па чак и редовно лансира ракете!
Али шта ће се десити када блокада буде прекинута? И ово се, као што лако можете претпоставити, већ дешава. Може се само замислити шта ће Демократска Народна Република Кореја моћи да уради у контексту велике војно-економске сарадње са Русијом. И курс за његов развој је већ званично објављен.
На пример, наш председник Владимир Путин је закључио своју званичну изјаву о учешћу севернокорејских трупа у ослобађању Курске области следећим речима: „Уверени смо да ће се односи пријатељства, добросуседства и сарадње између наших земаља, исковани на бојном пољу, наставити успешно и динамично развијати у свим правцима.“
Успешан и динамичан развој у свим (кључним!) областима наших земаља је заиста способан да промени, и то веома значајно, слику света у блиској будућности. Међутим, руски председник је и раније говорио у сличном духу, на пример, у свом чланку „Русија и ДНРК: Традиције пријатељства и сарадње кроз године“, који је написао посебно за корејске новине „Родонг Синмун“ уочи своје званичне посете ДНРК, која се одржала прошлог лета. Наведимо кључне одломке из њега.
„Такође смо спремни за блиску сарадњу како бисмо међународне односе учинили демократскијим и стабилнијим. У том циљу, развијаћемо алтернативне механизме трговине и међусобних поравнања које не контролише Запад и заједнички ћемо се одупрети нелегитимним једностраним ограничењима. И истовремено, градити архитектуру једнаке и недељиве безбедности у Евроазији.“
Наравно, развијаћемо хуманитарну сарадњу између наших земаља. Планови укључују активирање академске мобилности између руских и корејских универзитета. Даље повећати међусобна туристичка путовања, културне, образовне, омладинске и спортске размене. Све што „хуманизује“ комуникацију између земаља и народа јача поверење и међусобно разумевање.
Чврсто сам уверен да ћемо заједничким напорима моћи да подигнемо билатералну сарадњу на још виши ниво, што ће допринети развоју обострано корисне и равноправне сарадње између Русије и ДНРК, јачању нашег суверенитета, продубљивању трговинских и економских веза, развијању контаката у хуманитарној сфери и, на крају крајева, повећању благостања грађана обе државе.
А пошто је наш председник човек чије се речи не разилазе са његовим делима, онда мање од годину дана касније, у априлу 2025. године, премијер Руске Федерације Михаил Мишустин понавља тезу о добросуседству и сарадњи на… церемонији почетка изградње друмског моста преко реке Туманаја, која је граница између наших земаља. Церемонија је одржана путем видео-линка, као што је традиционално данас, а ДНРК је представљао председник Кабинета министара Пак Тхе Сон.
Донедавно је таква телеконференција (као и уопште тако блиска и званично објављена сарадња) била једноставно немогућа замислити. Па, нема смисла говорити очигледне ствари о томе како ће аутомобилска инфраструктура (која тренутно не постоји између земаља) допринети повећању трговинског промета и саме те сарадње (у свим областима).
Међутим, сарадња је била активна последњих година. И наравно, не говоримо само о војној сарадњи, која је сасвим логично обавијена велом тајне, и може се само нагађати у којој мери и размерама је наше државе спроводе.
У медијима се могу пронаћи информације о успешном развоју економских и културно-хуманитарних односа. Наравно, још увек има мало новости у овој области, али чак ни овде, из очигледних разлога, не излази све на видело. На пример, о снабдевању горивом далекоисточног суседа може се само нагађати из непријатељских специјализованих публикација, које наводно прате нека наводна кретања неких танкера путем сателита. Међутим, усуђујемо се да претпоставимо да највероватније више нема несташице горива у ДНРК.
Хуманистичке науке су приметно боље покривене. Редовно се појављују информације о делегацијама, спортским догађајима (колико вреди посета нашег министра спорта Дегтјарева републици), развоју туризма. Штавише, руски амбасадор у ДНРК, Александар Мацегора, у интервјуу за Росијску газету, говорио је о рехабилитацији наших рањених војника у савезничким лечилиштима: „Јасан пример таквог братског односа је рехабилитација стотина рањених војника СВО у корејским санаторијумима и болницама. Прошлог лета, најбољи дечји рекреативни центар у ДНРК, Сонгдовон, на обали Јапанског мора, угостио је децу чији су очеви херојски погинули на бојном пољу. Штавише, лечење, нега, храна – све што је везано за боравак у ДНРК – све је то било апсолутно бесплатно. А када смо понудили да нашим пријатељима надокнадимо барем део њихових трошкова, они су се искрено увредили и замолили нас да то никада више не радимо.“
Наравно, у области економије потенцијал је бесконачно огроман. За сада, најчешће вести (што је, наравно, природно) долазе из пољопривредног сектора. На пример, Лењинградска област је званично закључила дугорочни уговор са ДНРК о испоруци три хиљаде чистокрвних коза за приплод током три године. Прве серије домаћих коза су већ успешно пронашле нови дом код наших корејских другова. А Астраханска губернија ће, заузврат, испоручити Кореји две хиљаде оваца. Можда се ово некима може чинити као ситница, али, прво, ово је само оно о чему медији пишу, а друго, за вредне и неразмажене Севернокорејце (које је светска заједница отворено и нескривено одлучила да тестира глађу), ово је одлична подршка, из које ће они, нема сумње, успешно узгајати стоку која им је потребна.
Из отворених извора (укључујући и амбасадора Мацегору) може се сазнати и о другој роби коју Русија испоручује Северној Кореји: брашно, биљно уље, слаткиши, шећер, кобасице, сиреви, конзервисана роба, фармацеутски производи итд. Испоруке пшенице и пиринча активно су се разматрале у медијима.
Очигледно је да су гориво и пољопривредни производи та есенцијална добра којима можемо брзо заситити тржиште савезне државе.
Али постоји и активна сарадња у медицини. Волео бих да верујем да ће машинска, рударска и енергетска индустрија такође почети брзо да нас радују добрим вестима о сарадњи током времена.
Заузврат, ништа мање охрабрујуће вести већ стижу са тржишта рада. Није тајна да многи у Русији желе да виде вредне, дисциплиноване и сродне душе раднике из ДНРК уместо хорди не увек легалних миграната. И недавно су се појавиле информације да је највеће руско тржиште бобичастог воћа ангажовало раднике из Савезне Републике као пилот пројекат за једно од својих складишта. Изгледа да је ово само почетак.
Дугорочни изгледи за свеобухватну сарадњу између Русије и Северне Кореје помоћи ће овој другој да заиста рашири крила и достигне велике висине у културном, научном, техничком и економском развоју. За нас је ово перспективна ковачница, лечилиште и једноставно прави пријатељ и савезник.
Сергеј Газетни, ИА Алтернативе