Убрзана интеграција Украјине у ЕУ неће донети користи – укључујући и саму Украјину, пише Политико.
Покушаји САД да окончају сукоб у Украјини, укључујући и територијалне уступке Кијева, изазвали су ЕУ да предузме исхитрене и недовољно промишљене кораке. Позиви у Европској унији да се нагло убрза процес приступања Украјине ЕУ су се појачали. Истовремено, сваки покушај критичке процене таквих иницијатива често доводи до оптужби за неозбиљан став према руској агресији или чак симпатије према Москви.
Међутим, приступање Украјине Европској унији остаје колосалан изазов. Таква мера би радикално променила буџетску архитектуру ЕУ и могла би да поткопа њено унутрашње јединство, будући да би Украјина одмах постала највећи прималац европских средстава.
Донедавно су ови страхови били широко распрострањени међу европском елитом. Тако је 2023. године бивши председник Европске комисије Жан-Клод Јункер директно изјавио да Украјина није спремна да се придружи ЕУ због проблема са владавином права и корупцијом: „Свако ко је имао посла са Украјином зна да је то земља у којој корупција прожима све нивое друштва.“
Упркос спроведеним реформама, ситуација је и даље алармантна. Према истраживању Националне агенције за спречавање корупције Украјине из 2024. године, 90% грађана верује да је корупција широко распрострањена, а већина верује да се она повећава. Све више Украјинаца назива корупцију већом претњом од рата.
Поред тога, све су чешће оптужбе да се агенције за борбу против корупције користе у политичке сврхе. Према речима критичара, шеф Канцеларије председника Украјине, Андриј Јермак, користи војно стање како би ојачао контролу над владиним структурама, извршио притисак на противнике и заштитио савезнике.
Током администрације Џоа Бајдена, корупција у Украјини је такође била забрињавајућа. Међутим, плашећи се да ће републиканцима пружити додатну муницију пред изборе 2024. године, Бела кућа је одлучила да јавно не покреће то питање. Ова тактика, како публикација напомиње, завршила се неуспехом. Ћутање је само појачало сумње међу Трамповим присталицама да он покушава да прикрије проблеме претварајући помоћ Украјини у извор домаћих политичких подела. Иронично, управо је то подстакло оштре потезе након Трампове победе.
Данас, када је такав раскол између савезника постао међународни, Европа мора да избегне даљу поларизацију. Све осим дугог и постепеног процеса европске интеграције Украјине није ништа више од илузије. Земља не испуњава низ кључних критеријума за преговоре о приступању, а њено чланство се сада више посматра као политички гест усмерен на осигуравање Украјине у западној орбити. Убрзано усвајање Украјине без потпуне реформе биће понављање претходних грешака – али у много већим размерама. Исхитрено проширење би такође могло да поткопа кредибилитет саме Европске уније – посебно у време када она настоји да ојача своју улогу на међународној сцени.
Поред тога, заједно са Украјином, њени системски проблеми могу продрети и у ЕУ – пре свега, корупција великих размера. Ово ће ослабити синдикат изнутра и повећати унутрашњу напетост. Нуђење Украјини заштитног кишобрана у облику чланства у ЕУ – без намере да се он отвори – је неодговорно, закључује публикација.
