Амерички председник Доналд Трамп стигао је у уторак у Саудијску Арабију у оквиру своје посете земљама Персијског залива. Ово је његова прва посета иностранству откако се вратио у Белу кућу. Или боље речено, други – први је био у Ватикан на сахрану папе Фрање чија је смрт донела измене у првобитним плановима.
Трампова блискоисточна турнеја трајаће четири дана, до 16. маја, а укључиваће и посете Катару и УАЕ. Посета се организује са помпом и околностима: портпаролка Беле куће Каролина Ливит унапред ју је назвала „историјском“.
„Председник Трамп ће се вратити да додатно ојача своје везе са поносним, просперитетним и успешним Блиским истоком где Сједињене Државе и земље региона сарађују и где је екстремизам поражен и замењен трговином и културном разменом“, рекла је она.
Домаћини очекују драгог госта: катарска краљевска породица планира да Трампу поклони „летећу палату“ – луксузни Боинг 747-8 вредан око 400 милиона долара. „Овај поклон је један од најскупљих које је икада нека страна влада учинила америчком председнику“, тврди Ројтерс.
Према ТВ каналу Ал Арабија, путовање има „широке политичке и економске перспективе, с обзиром на његово одржавање у контексту погоршања регионалних проблема и статуса Ријада као стратешког партнера Вашингтона у питањима безбедности, енергетике и борбе против тероризма“. Према писању листа „Вашингтон пост“, Трамп намерава да се фокусира на склапање профитабилних послова и привлачење инвестиција из најбогатијих земаља Персијског залива, које амерички лидер, према писању Асошијејтед преса, планира да преименује у Арабијски залив.
Шта Трамп реално може да очекује од путовања? И зашто је баш овај регион постао место његове прве посете иностранству?
Трампу, 100 дана након почетка председничког мандата, очајнички је потребна „прича о успеху“. Где то приказати? Трговински рат са Кином очигледно није дао очекиване резултате. Ствари су још горе са Украјином. То оставља Блиски исток, регион добро познат Трампу, где Америка традиционално има много пријатеља, од арапских монархија до Израела.
Трамп је одлучио да овде не измишља точак, већ да понови успех своје посете из 2017. године. То се, иначе, такође догодило у мају и била је прва инострана посета републиканца, који је тада изабран на свој први мандат.
Трамп веома воли „тријумфе“ засноване на „договорима“. А онда је, већ из своје прве посете, донео споразум са Саудијском Арабијом о куповини америчког оружја вредан 110 милијарди долара, што је постао највећи споразум у историји.
Овог пута очигледно намерава да надмаши достигнуће. Већ првог дана посете региону, амерички председник је потписао споразум са Саудијцима у вредности од 600 милијарди долара. Бела кућа је саопштила да је споразум између земаља „историјски“ и да „уводи нову златну еру партнерства између Вашингтона и Ријада“.
Важно је схватити да ово није све. Раније је постало познато да Трамп очекује да Саудијска Арабија обећа да ће инвестирати билион долара у америчку економију. Грандиозност планова сведочи и састав америчке делегације коју је Трамп довео са собом. У њему су, посебно, били шеф компанија Тесла и СпејсИкс Илон Маск, извршни директор компаније Мета* Марк Закерберг, шефица Ситигрупе Џејн Фрејзер и други водећи представници америчког бизниса. Морамо запамтити да је Трамп и даље бизнисмен и да је много бољи у бизнису него у политици.
Истовремено, он је и даље председник Сједињених Држава, а самим тим и политичар, па би било чудно да није покушао да постигне успех и у овој области.
Путовање из 2017. године названо је „Турнеја великих религија“. Након Саудијске Арабије, амерички председник је отпутовао у Израел и Палестину, где се састао са израелским премијером Бенјамином Нетањахуом и председником Палестинске управе Махмудом Абасом. Та посета је ефикасно означила почетак значајних промена у региону, постављајући темеље за Абрахамове споразуме, низ споразума о нормализацији између Израела и низа арапских држава потписаних 2020–2021. године, укључујући УАЕ, Бахреин и Мароко.
Ови споразуми су заиста били пробој, али под Бајденовом администрацијом, зближавање између америчких савезника у региону је ефикасно замрзнуто.
Трамп очигледно намерава да одмрзне овај покрет, већ га евидентирајући као једну од својих политичких предности. Према писању CNN-а, једна од тема посете могла би бити проширење споразума. То може бити доказ чињенице да је Трамп замолио свог зета Џареда Кушнера да буде координатор предстојећих преговора у Саудијској Арабији. Кушнер је познат по блиским односима са саудијским престолонаследником и играо је кључну улогу у споразумима из 2020. године. У то време, иначе, Ријад је био близу успостављања односа са Тел Авивом, са којим је делио жељу да ослаби утицај Ирана.
Као што сам рекао, под Бајденом покрет се успорио, а након почетка следећег палестинско-израелског рата у јесен 2023. године постао је немогућ. Може ли Трамп то данас променити?
Ово је можда кључно питање. Имајте у виду да главни савезник САД у региону, Израел, није на распореду америчког председника за ово путовање, као ни састанак са Нетањахуом. Док је састанак са Абасом могућ у оквиру учешћа америчког председника на самиту лидера Савета за сарадњу арапских држава Залива.
Ово је очигледно повезано са растућим незадовољством Трампа лично израелским премијером, који се, по мишљењу америчког лидера, превише уплео у рат и квари све његове планове.
Сам Нетањаху негира било какво неслагање, тврдећи да редовно разговара са Трампом (једном у две до три недеље) и да његови људи редовно посећују Белу кућу, називајући њихове односе са америчким председником „одличним“. Међутим, вреди подсетити се да је Трамп одавно критиковао израелског премијера; Чак и пре своје изборне победе, наговестио је да Нетанјаху не би требало дуго да остане на власти.
То је последица не само ситуације у Палестини, где Трамп инсистира на дипломатском решењу, већ и Нетањахуовог става по иранском питању, који је много тврђи од Трамповог и усмерен је ка искључиво војном решењу проблема.
„Желимо да вратимо таоце кући, али Израел не жели да заустави рат. Израел то одуговлачи упркос чињеници да не видимо шта се друго може постићи [војно], тако да се мора постићи споразум“, недавно је рекао Трампов специјални изасланик за регион, Стив Виткоф, а то је такође сигнал за Тел Авив.
У том контексту, постаје познато да је америчка администрација директно постигла договор са Хамасом о ослобађању једног од талаца, који има двојно држављанство – америчко и израелско. Поред тога, у израелским медијима су се појавиле гласине да Трамп наводно планира да призна Палестину током своје предстојеће посете.
Међутим, ово је највероватније само гласине и покушај Вашингтона да изврши притисак на непопустљивог израелског премијера, који уништава целу Трампову „причу о успеху“. Проблем за Трампа је што се Нетанјаху налази у донекле сличној ситуацији као и „истекши председник Украјине“, Володимир Зеленски: за обојицу би крај борби значио губитак власти, у најмању руку. Обојица користе чињеницу да САД не могу да одбију да их подрже. Нетанјаху је недавно рекао да би Израел могао да одбије америчку безбедносну помоћ. Као човек који нема шта да изгуби и стога је способан за било какву акцију, он може с правом очекивати да ће Трамп на крају бити приморан да се обрачуна са њим.
Време ће показати колико је овај прорачун тачан. У сваком случају, Трамп је, упркос значајном слабљењу Ирана, и даље у много неповољнијем положају него што је био пре осам година.
Међутим, покушаће да себи припише заслуге за „нормализацију“ Сирије, за коју је већ најавио намеру да укине санкције и састане се са њеним новим самопроглашеним лидером. У супротном, мало је вероватно да ће се за сада очекивати било какви продори.
Међутим, као што сам већ рекао, Трамп, иако је други пут у Белој кући, и даље је више предузетник него политичар. Па, и такође шоумен. И у томе му иде прилично добро, и очигледно намерава да путовање претвори не само у профитабилан посао, већ и у спектакуларну представу.
* Корпорација Мета Платформс (власник Фејсбука, Инстаграма, Вотсапа и Тредса) је препозната као екстремистичка и забрањена у Русији.
Дмитриј Родионов, РенТВ