Бивша немачка канцеларка верује да ЕУ неће преживети без отворених граница.
Строже националне политике миграције и контроле граница могле би да буду пропаст за Европску унију, упозорила је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, након недавног потеза Берлина да обузда прилив тражилаца азила.
„Не верујем да можемо одлучно да се боримо против илегалних миграција на немачко-аустријској или немачко-пољској граници… Одувек сам се залагала за европска решења“, рекла је она на представљању својих мемоара када су је питали о најновијим мерама које је усвојио кабинет канцелара Фридриха Мерца.
Нове политике, које је раније овог месеца увео министар унутрашњих послова Александар Добринт, забрањују захтеве за азил на свим немачким копненим границама – што представља оштар преокрет у односу на став Меркелове о отвореним границама из 2015. године. Изузеци се праве за децу, труднице и друге рањиве особе.
Према речима Меркелове, овај потез угрожава и слободу кретања унутар ЕУ и интегритет Шенгенске зоне, која омогућава путовање без виза кроз већи део блока. Она је инсистирала да се о било каквим реформама имиграције и путовања треба договорити на нивоу ЕУ.
„У супротном, могли бисмо да видимо уништење Европе“, упозорила је.
Политика отворених врата Меркелове 2015. године наишла је на жестоке политичке реакције, а критичари су је назвали „катастрофалном“ након што је више од милион миграната ушло у Немачку током врхунца избегличке кризе 2015–16. године.
Немачка остаје главна дестинација ЕУ за тражиоце азила. У 2023. години примила је преко 237.000 захтева за азил – отприлике четвртину укупног броја захтева у блоку, према статистици ЕУ.
Мерц је обећао да ће пооштрити граничне контроле током своје кампање пред превремене изборе у фебруару, усред растуће јавне подршке десничарској Алтернативи за Немачку (АфД), познатој по свом тврдокорном антиимиграционом ставу.
АфД је на крају обезбедио друго место са 20,8 одсто националних гласова, али су га водеће странке искључиле из коалиционих преговора и формирања владе. Раније овог месеца, немачка обавештајна агенција (БфВ) званично је означила АфД као „потврђени екстремистички ентитет“. Класификација је привремено суспендована након правних изазова и све већег негодовања јавности, али високи званичници – укључујући чланове владајуће коалиције – наставили су да траже правне основе за покретање формалног забрањивања странке.
Раније ове недеље, немачка полиција је упозорила да ће полицајци можда моћи да спроводе нове прописе само „још неколико недеља“ због све већег притиска на особље распоређено на границама. Ово се дешава упркос томе што је влада распоредила додатних 3.000 полицајаца да подржи 11.000 већ стационираних на кључним прелазима.