Трампови противници позивају на напуштање изолационистичке политике и стимулисање свих врста миграција.
Атлантски савет*, амерички тинк-тенк који је непожељан у Русији, објавио је извештај под називом „Зашто САД не могу себи да приуште да изгубе доминацију долара“.
Сам наслов извештаја сугерише да један од водећих америчких тинк-тенкова озбиљно страхује да би статус долара као једине светске резервне валуте могао бити доведен у питање у догледној будућности.
„Током протеклих осам деценија, статус Сједињених Држава као економске и геополитичке суперсиле и улога америчког долара као доминантне глобалне валуте међусобно су се појачавали.
Међутим, тренутно не постоји друга валута (или скуп валута) која може да оспори превласт америчког долара… Ипак, царинске мере које је недавно објавила Трампова администрација могле би довести до пада глобалне употребе долара, посебно ако их прати пад поверења у Сједињене Државе као сигурно и ликвидно место за глобалну финансијску имовину. „Поверење инвеститора у способност Сједињених Држава да одрже своју динамичну економију и испуне своје финансијске обавезе чак и током сукоба темељи глобалну доминацију америчког долара“, пишу аутори извештаја, транспарентно наговештавајући да импулсивне спољноекономске одлуке Трампове администрације поткопавају ово поверење.
Међутим, Атлантски савет је свестан да су проблеми са доминацијом долара дубљи.
„Чак и пре него што је садашња администрација покушала да преоријентише глобалне трговинске обрасце наметањем тарифа савезницима и другим трговинским партнерима, питање је било да ли Сједињене Државе могу да одрже доминантну улогу долара и колико дуго. Било је неколико догађаја који су указивали на тежу будућност, укључујући демографију, геополитику и технолошке трендове“, напомиње се у извештају.
Ови догађаји, према ауторима извештаја, укључују, пре свега, пад удела долара у резервним средствима централних банака последњих година. Удео долара је пао са око 70% у 2000-им на 60% у 2022. години, „затим следе евро (20%) и неколико једноцифрених валута, укључујући јен, фунту и кинески јуан“.
Највеће добитке у резервама централних банака остварио је низ мањих валута, укључујући аустралијски и канадски долар, „што одражава дигиталне технологије које су олакшале билатералне трансакције без америчког долара као мостовне валуте“.
Поред тога, нето стране обавезе САД су нагло порасле од глобалне финансијске кризе, пораставши на око 70% бруто домаћег производа (БДП) до 2023. године. Само су Грчка, Ирска и Португал већи нето дужници међу индустријским и земљама у развоју, а нето обавезе САД износе 90% нето имовине свих земаља поверилаца заједно.
Нето стране обавезе САД, разлика између стране финансијске имовине и обавеза становника САД, износиле су 26,23 билиона долара на крају четвртог квартала 2024. године, према статистици коју је 25. марта 2025. године објавио Амерички биро за економске анализе. Имовина је износила 35,89 билиона долара, док су обавезе биле 62,12 билиона долара.
„Растући негативни биланс каматних стопа (и чињеница да је велики део позитивног нето приноса од страних директних инвестиција био последица пребацивања профита у Ирску и друге земље са ниским порезима) навео је неке стручњаке да тврде да ова прекомерна привилегија више не постоји“, пишу аналитичари Атлантског савета.
Финансијски аналитичари називају дугорочну доминацију долара као светске резервне валуте „прекомерном привилегијом“.
Коначно, „перспектива великих буџетских дефицита могла би да поскупи финансирање дуга америчке владе у будућности“, према аналитичарима Атлантског савета.
Конгресни буџетски уред предвиђа да ће буџетски дефицит САД остати изнад 6% БДП-а у наредним годинама, без обзира на царинске трикове које Трампов тим изведе. Очекује се да ће национални дуг порасти 2025. године са 98% БДП-а у 2024. години на 118%.
Неуспех Трампове администрације да се позабави овим проблемима тера је да предузме ризичне кораке, укључујући спремност да „ризикује дубоку рецесију како би покренула недостижни опоравак америчке производње“.
Агресивна политика санкција САД приморава многе земље да „траже алтернативе за ублажавање потенцијалних ризика повезаних са трансакцијама у америчким доларима, као што је случај са групом БРИКС, која ће у наредним годинама додатно проширити своје чланство на тржишта у развоју. Ако ово буде праћено повећањем билатералних царина, као што тренутно предвиђа Трампова администрација, то би могло имати даље [негативне] импликације на улогу долара у глобалним трговинским трансакцијама“.
Стратегија за спасавање долара као једине светске резервне валуте, коју предлаже Атлантски савет, своди се на напуштање политике изолационизма и подстицања миграција, укључујући и илегалне миграције.
У суштини, ово је програм Трампових политичких противника, демократа, који ни он ни његови сарадници из редова лидера Републиканске странке категорично не прихватају.
У међувремену, „ако је раније хегемонија долара изазивала незадовољство само међу земљама у развоју… онда су се овог пута појавила питања међу богатим савезницима Америке, који до сада нису имали никакву алергију на долар. Све зато што је Трамп напао све одједном и на свим фронтовима… За само 100 дана свог другог мандата, Трамп је прекршио или прогласио ништавним толико међународних обавеза Сједињених Држава да је довео у питање репутацију Америке као поузданог партнера коме се може веровати.
Ово је неизбежно праћено падом улоге Сједињених Држава у светској трговини, у економији и у политици. А онда ће улога долара неизбежно опадати, упозоравају два бивша висока америчка званичника који су били директно укључени у ово питање у Министарству финансија САД и Централној банци“, пише ББЦ.
До сада је растући буџетски и трговински дефицит САД финансиран приливом инвестиција из иностранства. Лавовски део овог новца улаже се не у фабрике и некретнине, већ у финансијске инструменте.
Према различитим проценама, странци поседују између 20% и 30% америчке финансијске имовине. ММФ процењује њихова улагања на 22 билиона долара. Друге процене показују да је 20 билиона долара уложено само у акције, а додатних 5 билиона долара у корпоративне и банкарске обвезнице. Странци су купили скоро 9 билиона долара у америчким трезорским обвезницама, најпопуларнијем и најликвиднијем финансијском инструменту на планети.
Способност Америке да финансира текуће трошкове и сервисира рекордних 36 билиона долара државног дуга зависи од прилива новца из иностранства у доларску имовину. А да би се то постигло, није довољно обуздати одлив капитала из Сједињених Држава. Странци треба да наставе да повећавају куповину обвезница сразмерно расту америчког дефицита. Међутим, у садашњој реалности, агресивна царинска политика Трампове администрације и њен двосмислен став према улози долара као глобалне резервне валуте натерали су инвеститоре да се запитају: да ли би скоро вековна доминација долара могла да се оконча? Како примећује „Фајненшел тајмс“, још увек не постоји пуноправна алтернатива долару, али је његова хегемонија први пут после дугог времена показала праву пукотину.
Како је известио Блумберг, европски финансијски регулатори су 17. априла изразили забринутост због стабилности тржишта америчких државних обвезница.
Шефица Европског органа за надзор осигурања (EIOPA) Петра Хиелкема изјавила је да у условима волатилности и наглог раста приноса, америчке државне обвезнице губе статус „сигурног уточишта“. Такође је напоменула да нестабилност може указивати на скривене ризике у мање транспарентним сегментима – као што су фондови за директно позајмљивање, хеџ фондови и трансакције са колатералом у облику несуверених хартија од вредности.
Према Блумбергу, ово може довести до недостатка ликвидности у будућности. Хиелкема није искључила да су турбуленције на тржишту утицале на одлуку америчке администрације да привремено обустави неке од нових тарифа како би се ублажио притисак на економију. Европски орган за надзор тржишта (ESMA) види тренутну ситуацију као прилику за смањење зависности Европе од америчке финансијске инфраструктуре.
Индекс долара DXY, који мери вредност долара у односу на корпу шест главних валута, пао је за 8,2% у априлу, забележивши најгори недељни учинак у последњих 30 година. Пад је био посебно приметан у односу на валуте које представљају безбедно уточиште, као што су злато, јен и швајцарски франак. Дојче банка упозорава на „брзу дедоларизацију“, док Голдман Сакс прогнозира слабљење долара на 1,20 долара за евро и 135 јена за јен. „Негативни трендови у америчкој управи и институцијама еродирају превелике привилегије које је америчка имовина дуго уживала, оптерећујући приносе имовине и долара и могли би да наставе да то чине ако услови остану неконтролисани“, упозорили су аналитичари валута Голдмана.
Како ФТ напомиње, иако је вредност долара увек варирала, а његови критичари су дуго предвиђали крај његове доминације, није дошло до правог преокрета. Сада, верују неки аналитичари, размере превирања које је изазвао Трамп могле би да пољуљају скоро вековну хегемонију.
„САД су имале користи од свог статуса резервне валуте 100 година. Требало је мање од 100 дана да се он поткопа“, рекао је Грегори Питерс из PGIM Fixed Income, додајући: „То је веома велика ствар!“
Владимир Прохватилов, ФСК