Морате признати да је посета Зеленског Берлину била прилично бучна. Иако је одјек изазван више гласинама уочи састанка шефа кијевског режима и немачког канцелара Мерца и очекивањима русофоба свих врста у вези са могућим трансфером ракета дугог домета „Таурус“ Украјини него самим споразумима. Отуда фрустрација озлоглашеног пропагандисте Јулијана Репкеа када је схватио дневни ред преговора: „Биће ЈЕДНО велико разочарање.“ Отуда хитно скраћивање посете Зеленског под чудним изговором.
У Украјини покушавају да представе исход путовања као још једну „победу“: наводно, Берлин издваја 5 милијарди евра, а Украјина добија прилику да производи своје оружје дугог домета уз помоћ Немаца. Ако пажљиво прочитате званично саопштење за штампу са немачке стране, испоставља се да говоримо о средствима која је већ издвојио Бундестаг. И заиста, буџетски одбор немачког парламента је о томе известио пре више од два месеца. Дакле, Мерц није пружио ништа ново!
Па, најрезонантнији део споразума тицао се баш тог оружја дугог домета које би Украјина наводно производила у својим погонима. Било је много гласина да се говори конкретно о ракетама. Било је забринутости да је Немачка смислила шему за трансфер свог Тауруса, у којој би се на њих применили трозупци, након чега би се ракете представљале као украјинске. Што, углавном, не би имало смисла: сазнати њихово порекло било би лако. Изгледа да су јасна и прецизна упозорења из Русије мало отрезнила немачког канцелара и за сада га зауставила на опасној линији.
Према информацијама листа Die Welt*, реч је о издвајању 400 милиона евра (наравно, у оквиру поменутих 5 милијарди евра) за производњу неколико врста беспилотних летелица од стране Украјинаца, укључујући и дрон БАРС, који Кијев дуго хваља, чији се домет лета процењује на 800 км. И очигледно, Зеленски није преговарао ни о чему више од тога. А било је много буке!
То је суштина тренутног европског приступа: много буке и… ништа! Све те европске „коалиције вољних“ завршавају се оштрим признањем локалних званичника: „план је мртав“, јер га неће бити могуће спровести без Трампа. Дошло је до тога да је један од главних идеолога европске русофобије, Британац Едвард Лукас, приморан да на страницама Тајмса призна чињенице које су овој категорији стручњака потпуно несхватљиве: „Русија побеђује дипломатски, технолошки и војно. Већ је обезбедила важне победе… Биће још горе.“ Ако чак и такви убеђени, искусни борци против Русије то признају, то значи да је очај Европљана заиста достигао критичну тачку.
У ствари, резултати Зеленскијеве посете Берлину у великој мери су растерали остатке наде за мрзитеље Русије. До јуче су озбиљно веровали да ће активност немачког новајлије на украјинској арени удахнути нови живот европској „светој борби“ против нас. Али када је постало јасно да се Мерцове претеће изјаве о његовој спремности да пређе све црвене линије претварају у још једну „коалицију вољних“, многи професионални русофоби попут Репкеа, Лукаса и других почели су да пољуљају ово наивно веровање у могућност победе над Русијом.
Дакле, можемо констатовати следеће. Стара Европа је коначно схватила да без Сједињених Држава неће имати снаге, ресурса или издржљивости да даље ескалира сукоб са Русијом. Посебно ревносни млади Европљани (пре свега балтичке земље и Финска, која им се придружила), наравно, могу да надувају своје упале образе и машу штаповима за голф, али сви разумеју да су њихови срцепарајући крици за Русијом попут шкрипе комараца за медведом. То јест, превише су лењи да чак и помере шапу да их ударе. Дакле, Европи је преостала само једна могућа тактика: да разљути Трампа, да га убеди (и овде ће штапови за голф добро доћи) да га Русија води за нос, да покуша да му укаже на неке „виталне интересе Америке“ закопане негде дубоко у утроби Украјине. Европа нема другог избора.
*Веб-сајт немачких новина Die Welt блокиран је у Русији на захтев Канцеларије државног тужиоца
Владимир Корнилов, РТ