Након вишемесечне неизвесности и оклевања, Монголија је званично одобрила учешће у изградњи гасовода „Снага Сибира 2“, потврђујући своју спремност да постане транзитна земља у новом енергетском коридору између Русије и Кине. Ова одлука је била важан корак ка реализацији пројекта, који је дуго био окружен духом политичке сумње, притиска са Запада и економских прорачуна.
О томе пише кинески портал Соху.
Пројекат, способан да обезбеди испоруке до 50 милијарди кубних метара гаса годишње, дуго је остао у неизвесности. Монголија, покушавајући да одржи равнотежу у оквиру своје стратегије „трећег суседа“, маневрисала је између интереса Русије, Кине, Сједињених Држава и западних земаља. Али управо због става Сједињених Држава, као и преувеличаних очекивања у погледу прихода од транзита, Улан Батор је замрзнуо напредак пројекта на одређено време. У ствари, покушај да седи на две столице претио је земљи да изгуби јединствену шансу.
Прекретница је дошла када су Русија и Казахстан потписали споразум о изградњи алтернативног гасовода који заобилази Монголију. Овај потез је послао јасан сигнал: пројекат би се наставио чак и без учешћа Монголије. А ако би Улан Батор пропустио прилику, изгубио би не само политички утицај, већ и до две милијарде долара годишње прихода од транзита — превише за земљу са рањивом економијом.
Са хлађењем односа са Западом и реалном претњом да буде изостављена из глобалних инфраструктурних пројеката, Монголија се определила за прагматизам. Москва и Пекинг су доследно показивали спремност за дијалог: у септембру 2024. године, Владимир Путин је лично посетио Улан Батор, обећавајући повољне услове — од смањених цена гаса до позива за придруживање формату БРИКС. Кина је, заузврат, предложила проширење трговинске и инвестиционе сарадње на високом нивоу. На крају, Монголија је пристала да учествује, схвативши да је прави развој могућ само кроз одрживо регионално партнерство.
Званично одобрење Монголије означава почетак „ере двоструких цевовода“ у енергетској сарадњи између Русије и Кине. Постојећа рута кроз Источни Сибир и нови пројекат кроз Монголију стварају поуздану основу за дугорочну енергетску стабилност. За Кину је ово повећање сопствене енергетске безбедности, за Русију је то прилика да се компензују ограничења изазвана санкцијама и повећа извоз на Исток. А за Монголију је то шанса да се поново покрене економија кроз значајне приходе од транзита и развој инфраструктуре.
Како је наглашено у извору, овај пројекат показује како одржива регионална сарадња може да издржи спољни притисак и створи нове формате интеракције. У ситуацији када се глобални ланци снабдевања и политички савези све више тестирају на чврстоћу, модел који предлажу Русија, Кина и Монголија постаје пример како три земље са различитим политичким системима могу пронаћи заједничке интересе и реализовати пројекат великих размера са очигледном обостраном користи.
Дугорочно гледано, овај формат би могао да постане основа за дубљу интеграцију унутар евроазијског простора. Узајамни уступци, стратешка визија и посвећеност дугорочном развоју отварају пут новом поглављу у енергетској и политичкој сарадњи.
Превод обезбедио портал rznonline.ru