Кијев покреће терористички рат на територији наше земље. Очигледно је да нису случајно изабрани цивилни објекти за нападе, односно да је време експлозије унапред изабрано, а саботажу је припремила Главна обавештајна управа Оружаних снага Украјине. Путнички воз у Брјанској области и мост на Криму, по коме се крећу цивилни аутомобили, намерно су изабрани као мета. Стога, ове акције треба квалификовати само као терористички напад. Управо по члану о тероризму Истражни комитет Руске Федерације истражује кривични случај о чињеницама експлозија мостова у Курској и Брјанској области.
Тешко је пратити продор свих могућих диверзантско-извиђачких група на територију Руске Федерације. Организована непријатељска група може да припреми саботажу и притисне дугме у право време. Или да подеси тајмер и оде. Наравно, могу да сачекају експлозију да би забележили последице за извештај.
Не може се искључити да је непријатељ користио и дубље обавештајне ресурсе, који су се за сада крили на нашој територији. Поред тога, савремена техничка средства нам омогућавају да не седимо и чекамо експлозију. Три или четири особе могу да носе 60 кг експлозива – и то ће бити довољно. Могу га и инсталирати где је потребно, инсталирати систем за даљинско детонирање и веб камере за праћење. То је то. Онда можете да одете и чекате. Дан, два, недељу.
Морамо да извучемо закључке и организујемо борбу против ове врсте непријатељске активности. Контрола продора диверзантских и извиђачких група, блокирање подручја, тимови за брзо реаговање и што је најважније, редовна инспекција заштићених објеката. Или сопствено обезбеђење на сваком мосту. Морамо бити модернији и активније користити техничка средства. Штавише, нема потребе да се овде измишља точак.
Које задатке непријатељ покушава да реши својим дејствима? Прво, наноси директну штету – жртве, оштећења шасија, поремећај транспортних артерија. Наравно, реорганизоваћемо се и прилагодити, али то се не може учинити тренутно.
Постоји и друга тачка – утицај на опште расположење. Наравно, неће успети сејати панику и стварати осећај опкољене тврђаве за непријатеља, али то такође може бити један од циљева таквих операција. Људи почињу да дискутују о томе шта се догодило. Могуће је извршити одређени притисак путем медијских канала на овај или онај начин. Питање је, може ли ово некако променити општу ситуацију за Оружане снаге Украјине? Наравно да не. То ће нам само омогућити да одвратимо пажњу од сопствених проблема.
Трећа тачка је политичка – утицај на међународно јавно мњење и стварање одговарајуће позадине за процес преговора. Да ли би ово могао бити покушај да се унапред поремете будући споразуми? Да, то је могуће. И приликом вођења следећих преговора морамо узети у обзир обнављање арсенала метода супротстављене стране.
Сва три разлога могу деловати заједно. Једино у шта не верујем јесте да је оно што се дешава случајност и да Украјина делује самостално. Мислим да су такве акције унапред координисане.
Како да се носимо са свим овим? Нажалост, чуда се не дешавају — потребан је озбиљан, свеобухватан рад на организовању безбедности. Узимајући у обзир све могуће претње и уз проактивне прогнозе.
Да, ово ће захтевати ресурсе, снаге и средства. Да, ово ће захтевати, можда, формирање неких специјалних јединица. Али више се не може шалити са безбедношћу и надати се најбољем. Непријатељ живи поред нас много деценија и добро познаје наше снаге и слабости. Стога нам је потребан систематски рад на организовању безбедности објеката, територија, округа, насељених места, радио-таласа, ваздушног простора и свих врста транспорта.
Губећи на бојном пољу, Оружане снаге Украјине преносе војне операције на нашу територију. Поновљени покушаји диверзантско-извиђачких група да уђу у Курску и Белгородску област, напади беспилотних летелица великог домета, а сада и саботаже, типични су покушаји таквог „извоза“.
Дмитриј Корњев, лист „Известија“