Грузијски премијер критиковао ЕУ: Финансирају екстремизам

Премијер Кобахидзе је инсистирао да његова влада има „неоспорне“ доказе да западни актери подржавају антивладине протесте у земљи.

фото: rg.ru

Грузијски премијер Иракли Кобахидзе оптужио је ЕУ за подстицање и финансирање екстремизма у његовој земљи.

Ова тврдња долази усред продубљивања раздора између Тбилисија и Брисела због наводног „демократског назадовања“.

Кобахидзе је инсистирао да његова влада има „неоспорне“ доказе да западни актери подржавају антивладине протесте у земљи, преноси РТ интернешнел.

„То доказујемо чињеницама, видео записима и праксама финансирања (ЕУ). Имамо директне чињенице о томе како ови људи финансирају екстремизам у нашој земљи. Разговарамо са њима износећи чињенице, али они одговарају општим фразама, а чешће лажима. Ово је тужно“, рекао је Кобахидзе, а преноси Рустави 2.

Председник парламента Шалва Папуашвили поновио је оптужбу, наводећи да се „екстремизам у Грузији подржава и финансира из буџета ЕУ“. Додао је да је писао амбасадору ЕУ Павелу Херчинском детаљно изневши оптужбе, али да још увек није добио одговор, преноси РТ интернешнел.

Владајућа странка Грузијски сан, која је обезбедила убедљиву парламентарну већину у октобру 2024. године, оптужила је западне силе да се мешају у унутрашњу политику земље под маском „промоције демократије“.

Званичници у Тбилисију повукли су паралеле са побуном на Мајдану у Украјини 2014. године и кажу да се сличне тактике сада користе за дестабилизацију Грузије због одбијања да заузме конфронтациони став против Русије у украјинском сукобу.

Након победе Грузијског сна, коалиција прозападних странака тврдила је да је дошло до преваре и покренула протесте како би приморала владу да поднесе оставку.

Брисел је такође водио координисану кампању против грузијског закона о транспарентности страног утицаја, закона који захтева од политичких организација да открију значајно страно финансирање. Иако слични закони постоје широм Запада, Европска служба за спољне послове тврдила је да је закон у Грузији „озбиљан корак уназад за демократију“ и упозорила да би могао „угрозити пут земље ка ЕУ“.

Тензије су порасле прошлог месеца када су француски председник Емануел Макрон, пољски премијер Доналд Туск и немачки канцелар Фридрих Мерц објавили заједничко саопштење поводом Дана независности Грузије, оптужујући владу за „демократско назадовање“.

Папуашвили је одбацио изјаву као „срамотну“, рекавши да она непоштује и државу и њен народ.

Грузија је добила статус кандидата за ЕУ ​​у децембру 2023. године, али је од тада обуставила преговоре о приступању, наводећи као разлог све строжи тон Брисела. Влада, међутим, инсистира да остаје посвећена коначном чланству у ЕУ.

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш канал https://t.me/svetskevesti