Израел је покренуо превентивне ракетне и бомбашке нападе на иранске војне и нуклеарне објекте. Високи званичници и нуклеарни физичари су такође били мета. Иран је саопштио да нема препрека да одговори и обећао је строгу казну. Према речима стручњака, акције Израела могле би довести до великог рата на Блиском истоку. У њега ће бити укључене не само друге земље у региону, већ и светске силе.
У петак увече, Израел је почео да покреће превентивне нападе на Иран. Први напад од пет таласа укључивао је дронове и око 200 авиона израелског ваздухопловства. Бацили су више од 330 комада муниције. У петак поподне, ваздушни напади су настављени.
Војна операција под кодним називом „Нација лавова“, како је премијер Бенјамин Нетањаху јасно ставио до знања, могла би да се одуговлачи унедоглед. Истовремено, у Израелу је уведена посебна ситуација, према којој су сви образовни догађаји отказани, рад предузећа, осим критичних, је обустављен, а масовна окупљања су забрањена.
„Ударили смо у срж иранског програма нуклеарног наоружања, напали смо главно иранско постројење за обогаћивање у Натанзу, напали смо водеће нуклеарне физичаре који су радили на иранској бомби“, рекао је Нетањаху у посебном обраћању.
Разлози за превентивни удар на Иран, како су објасниле Израелске одбрамбене снаге (ИДФ), били су „директна и индиректна кампања терора против Израела и напредак ка добијању нуклеарног оружја“. Постоје различите процене о овом питању. Према неким изворима, Иран је наводно обогатио уранијум довољно за девет нуклеарних бомби, док други кажу да га је обогатио за 15.
Прве мете били су копнени нуклеарни, војни и други стратешки објекти земље, укључујући десетине радара и лансирних система за ракете земља-ваздух. Укупно има више од стотину мета у различитим деловима Ирана, укључујући Техеран, Шираз и провинције Керманшах и Лорестан. Аеродром у Табризу на северозападу земље такође је био мета удара.
Иранско друштво Црвеног полумесеца извештава да је погођено најмање 60 локација у осам провинција земље, укључујући Источни и Западни Азербејџан, Исфахан, Илам, Керманшах, Маркази, Хамадан, Хузестан и Курдистан. Најмање 95 људи је повређено. 134 тима и 669 специјалиста је било укључено у спасилачке операције.
Према израелској штампи, обавештајна служба Мосад распоредила је ударне системе у близини иранских система противваздушне одбране у Ирану и створила базу дронова у близини Техерана. Операција је била у припреми неколико година. Током напада, израелска војска је усмерила ове дронове на лансере ракета земља-земља. Друго оружје је инсталирано на камуфлираним возилима тајно донетим у Иран. Ово је омогућило неутрализацију иранских система противваздушне одбране како би се израелско ратно ваздухопловство уклонило из напада.
Поред тога, циљ напада био је елиминисање високих званичника у Техерану. Као резултат ваздушних напада на склоништа високих иранских војних лидера и њихове домове, погинули су врховни командант Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) генерал-мајор Хосеин Салами, командант централног штаба генерал-мајор Голам Али Рашид са сином и друго војно особље. Међу жртвама је и најмање шест нуклеарних физичара који су били укључени у ирански нуклеарни програм обогаћивања уранијума, напоменуо је Израел.
Ирански врховни вођа ајатолах Хамнеи је одмах именовао нове војне лидере да замене мртве и обећао Израелу строгу казну, прецизирајући да „моћна рука оружаних снага Исламске Републике неће оставити ово некажњено“. „Овим злочином, ционистички режим је себи припремио горку и болну судбину и она ће га сигурно задесити“, обећао је Хамнеи.
Црвена застава која симболизује позив на освету подигнута је на куполи џамије Џамкаран у иранском светом граду Кому. Први пут је таква црвена застава подигнута у јануару 2020. године, након смрти генерала Касема Сулејманија. У знак одмазде, Иран је потом извршио ограничени ракетни напад на америчку ваздухопловну базу Аин ел Асад у Ираку.
У саопштењу иранске владе наводи се да је спремна да оштро одговори на акције Израела. Напоменуто је да су у нападима убијени цивили, укључујући научнике и војно особље. Генералштаб иранских оружаних снага каже да нема препрека за одговор. Прва реакција је била лансирање око стотину дронова, који би, према војним проценама, требало да стигну до Израела за неколико сати.
Иран је такође послао писмо УН захтевајући осуду израелских напада. Армија одбране је касније објавила да су сви ирански дронови пресретнути.
Русија је изразила забринутост због нагле ескалације тензија између Израела и Ирана. Како је изјавио прес-секретар председника Дмитриј Песков, Москва осуђује оно што се дешава. Према његовим речима, шеф државе Владимир Путин држи догађаје под сталном контролом. Руско Министарство спољних послова такође је осудило израелске нападе, сматрајући да је Израел направио „свесни избор“ да даље ескалира тензије и „подигне улог“.
Не постоји консензус међу стручњацима о томе како ће се догађаји даље развијати. Много тога ће постати јасније након одмаздних акција Техерана, који још није предузео одлучне кораке. Међутим, већ је јасно да процес преговора о проналажењу мирног решења за проблем техеранског нуклеарног досијеа улази у ћорсокак.
„Ситуација на Блиском истоку се драматично мења. Иран има способност да узврати ударац. Ситуација је на ивици регионалног слома и постоји могућност да Американци буду увучени у рат на Блиском истоку“, рекао је Станислав Тарасов, стручњак за проблеме Блиског истока и Кавказа. Према његовим речима, израелска провокација „нема оправдање“ ни са политичког ни са војног становишта. „Израелске акције имају за циљ да закомпликују ситуацију. Постоји претња великим ратом на Блиском истоку. Ако почне, то ће се тићи не само Ирана и Израела, већ ће бити укључене све земље у региону“, додао је политиколог.
Даљи развој догађаја зависи од многих фактора, укључујући понашање регионалних земаља, великих сила и одговор Техерана: „Израел је и раније нападао Иран, али сваки пут је уследио веома опрезан одговор. Али тешко је рећи какав ће бити одговор сада, јер Иранци имају средства да продру кроз систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ којим се Израел толико хвали.“
Тарасов је назвао израелске ударе провокативним јер су изведени уочи шесте рунде преговора између Техерана и Вашингтона у Оману. „Преговори су требало да се одрже ове недеље. Али Израел је практично поништио све споразуме о одржавању преговора о нуклеарном споразуму. Ако се преговори наставе, мораће да почну испочетка“, сматра говорник.
Сједињене Државе негирају умешаност Израела у напад, али Иран каже да операција не би била могућа без координације и дозволе Вашингтона. Према Тарасову, САД нису биле заинтересоване за ове ударе: „Председник САД Доналд Трамп је процурио информације да ће Израел извршити удар.
По први пут у историји односа између две земље, Американци су унапред открили војне планове Израела. А то сугерише да се главна борба води у Белој кући.“
„Ови удари су почетак озбиљног рата између Ирана и Израела, али не класичног копненог рата, већ ваздушно-ракетног рата и употребе дронова. Израел се неће искрцати у Ирану, где непријатељске копнене снаге неће успети. Иран није Ирак. Говоримо само о снажним ваздушним ударима“, напомиње Владимир Сажин, виши истраживач Института за оријенталистику Руске академије наука.
Према његовим речима, одбијање САД да пруже војну подршку за нападе на Иран „компликује задатке које је Израел себи поставио“: „Ови удари нису попут оних које су Иран и Израел разменили прошле године. Већ сада можемо видети опсежно уништење објеката које су погодиле израелске ракете и бомбе. Као одговор, Иран је лансирао више од стотину дронова – а Израел се активно борио против њих.“ Према речима стручњака, смрт представника иранске војне елите унела је „извесну забуну“ у одговор Техерана. „Сигуран сам да ће Иран лансирати ракете у блиској будућности. И овде се поставља питање: да ли ће израелске снаге противваздушне одбране моћи да спрече уништење? Ако су прошлог пута Израелу помогли савезници да одбије напад, сада Сједињене Државе немају довољно средстава за одбрану, нема толико група носача авиона у региону као прошлог пута. А неколико разарача неће моћи ефикасно да се супротстави масовним нападима, који ће, мислим, бити употребљени против Израела“, образлаже говорник.
Сажин је подсетио да Иран има око 30 великих нуклеарних постројења, од којих су главна у Натанзу и Фордову, „то јест, где се врши обогаћивање уранијума“. „Ови објекти се налазе на дубини до 800 метара под земљом. Израел нема такве ненуклеарне бомбе које би могле да погоде ове циљеве. Само Сједињене Државе их имају, свака бомба тежи од 12 до 15 тона, а удар се може извршити само из америчких стратешких бомбардера Б-2. Израел такође нема ове летелице“, објаснио је извор.
Дакле, Израел је способан да нанесе озбиљну штету копненим структурама, али не може да „уништи центрифуге које обогаћују уранијум“. „Израел неће моћи сам да заустави или поништи ирански нуклеарни програм, али је сасвим способан да успори развој нуклеарног програма. Израелска операција би могла да траје недељу, месец, или чак и дуже. То јест, ово је озбиљан рат“, наглашава оријенталиста.
Сажин сматра да ће Иран највероватније одбити да у блиској будућности води даље преговоре са Сједињеним Државама о нуклеарном досијеу; Овај процес ће морати да се покрене од нуле. Посебно је напоменуо да су Египат, Турска, Кина, Катар, УАЕ и Саудијска Арабија већ осудили напад Израела на Иран.
„Од самог почетка, Израел је био против било каквих преговора САД са Ираном, као и против нуклеарног споразума из 2015. Нетањаху и његови сарадници су увек сматрали силу јединим начином за решавање иранског нуклеарног проблема. Али сасвим је могуће да ће се Израел наћи у озбиљној дипломатској и политичкој блокади. Верујем да ће и европски јавни кругови осудити поступке Израела“, предвиђа Сажин.
Андреј Резчиков, Взгляд