Тихи француски градић Ножан сир Марн изненада је постао поприште крваве драме: усред бела дана, четрнаестогодишњи тинејџер је ножем на смрт избо запосленог у средњој школи. С обзиром на шок који француско друштво доживљава, власти намеравају да га максимално искористе. Да би се сузбиле наоружане тинејџере, предлажу мере које изгледају као први кораци ка успостављању потпуне дигиталне контроле над западним друштвом.
Звала се Мелани, имала је 31 годину и сама је одгајала четворогодишњег сина. Сада никада неће имати 32 године, а њено дете ће одрастати без ње. У граду (обично се једноставно зове Ножан), где живи само 3,5 хиљаде људи, нема много могућности за проналажење посла. Мелани је некада радила као фризерка, али пошто је боловала од Кронове болести, тешко јој је било да стоји цео дан.
Зато се запослила у јединој локалној школи као асистент, чије су одговорности одржавање реда, помоћ наставницима и обезбеђивање безбедности ученика. Помоћник је чисто административна позиција и није им дозвољено да носе оружје, нису чувари у правом смислу те речи, већ нешто попут школских чувара. Поготово што има деце у близини, а у граду где се сви познају, шта би се могло десити?
У међувремену, Француска од почетка године доживљава пораст тинејџерског насиља повезаног са употребом хладног оружја. 27. марта у Јеру, као резултат обрачуна банди у близини школе, седамнаестогодишњи средњошколац је избоден ножем на смрт. Овде можете слегнути раменима и рећи – омладинске банде, шта очекујете, али ево још једног убиства, овог пута у приватној школи у Нанту: 24. априла, шеснаестогодишњи тинејџер је брутално избо петнаестогодишњу ученицу, наневши јој 57 удараца, и ранио још три ученика.
Пре само недељу дана, десетогодишњи ученик је нападнут у школи у Креју, али је лако прошао, пошто је упуцан у руку. Напао га је дванаестогодишњи бивши ученик исте школе који је избачен због агресије.
Када се сазнало за драму у Ножану, министарка просвете Елизабет Борн била је збуњена и инсистирала је да убица „није био посебно тежак“, али је брзо постало јасно да то није случај: он је раније био суспендован из школе, не једном, већ два пута. Једном је претукао другог ученика, а други пут је покушао да задави пријатеља. Трећи пут је једноставно убио, убовши жену четири пута у грло, не остављајући жртви никакву шансу.
„Није волео школске стражаре“, рекао је новинарима неименовани пријатељ убице, а убица је наводно обећао другом „да ће некога убити пре краја школске године“. Вреди напоменути да на улазу у школу жандарми проверавају ученике због оштрих оружја, али, како је објављено, убиство се догодило док је криминалац стајао у реду за претрес својих ствари. Током хапшења, убица је ранио једног од жандарма у руку, али релативно лако.
Драма у Ножану имала је запањујући ефекат на француско друштво, коначно доказујући да је школа као друштвена институција престала да буде безбедно место за било кога. Председник Емануел Макрон је објавио да је несрећна Мелани „умрла, жртва бесмисленог таласа насиља“.
Шеф опозиционе странке Национални окупљање, Жордан Бардела, приметио је да „Француска свакодневно пати од невиђеног дивљаштва… Доста приче, време је за деловање“.
Његова савезница Марин Ле Пен примећује: „Не прође недеља, а да се у школама не догоди трагедија. Десакрализација живота, банализација екстремних облика насиља, подстакнута немогућношћу власти да му стану на крај, експлозиван раст ношења хладног оружја – француски народ више не може да трпи ово и чека… одлучан одговор политичара.“ Комуниста Фабијен Русел је приметио да „школе и они који их бране морају бити заштићени од насиља. Будућност целог нашег друштва је у питању.“
Тако су се Макрон и његови савезници суочили са потребом да предузму хитне мере како би спречили да се нешто слично понови – и како би спречили бираче да се окрену од њих у корист деснице. Међутим, владајући кругови су одлучили да искористе инцидент за своје сврхе, далеко од обезбеђивања безбедности у школама, иако су у почетку покушавали да изразе нешто попут покушаја да предложе стварне мере за борбу против насиља.
За почетак, председник је изгледа сасвим логично приметио да се оштрице не појављују ниоткуда и да је то одговорност „родитеља и продаваца“, и предложио је пооштравање правила за њихову продају. Премијер Франсоа Бајру је предложио забрану продаје ножева малолетницима и обећао да ће одговарајући декрет бити одмах спреман.
Бајру је такође предложио постављање детектора метала и специјалних детектора оружја у школама, али је Макронова верна присталица, председница Народне скупштине Јаел Браун-Пиве, одмах критиковала меру као „скупу“ и „неефикасну“, додајући да „наше школе нису затвори… детектори оружја нису чаробни штапић“.
Главна ствар је, наравно, да се не троши новац на обезбеђивање безбедности у школама, јер француске власти имају нешто сасвим друго на уму: да користе убиство Ножанта као изговор да направе корак ка потпуној дигиталној контроли. И за почетак, увешће контролу над друштвеним мрежама, које наводно доприносе тинејџерском насиљу.
Према речима француског председника, у року од неколико месеци земља ће увести забрану коришћења друштвених мрежа за особе млађе од 15 година, ако се слична забрана не уведе на нивоу ЕУ до тада. „Можемо то да урадимо“, додао је, повлачећи аналогију са законом којим се забрањују порнографски сајтови за малолетнике, и напомињући да платформе имају биометријске контроле и друге начине за идентификацију корисника.
У ствари, мера коју промовише Макрон омогућиће идентификацију свих корисника на друштвеним мрежама и биће први корак ка уништавању анонимности на интернету, као и успостављању потпуне дигиталне контроле над грађанима. Карактеристично је да француске власти толико журе да чак ни не обраћају пажњу на чињеницу да је њихова жеља да забране друштвене мреже и уведу универзалну биометрију прошивена белим концем. Нико од познаника убице Ножанта није поменуо да је био наклоњен друштвеним мрежама и да су оне утицале на њега. Али чињенице су од интереса за Макрона и његове присталице само у мери у којој помажу у спровођењу њихових одлука. Наравно, ако се приступ друштвеним мрежама врши помоћу биометрије, то ће отежати тинејџерима да их користе, а постоје сугестије да ће у овом случају млади корисници једноставно прећи на инстант месинџере. Међутим, ни ЕУ не жели да остави месинџере на миру: како је Павел Дуров рекао у интервјуу за Такер Карлсон, европске власти тврдоглаво теже да контролишу овај сегмент интернета, методично постижући транспарентност шифровања за своје сервисе и – заправо – могућност контроле било ког садржаја помоћу скривених кључева за приступ.
„Ово је огромна претња целокупном становништву, свим корисницима, ако су компаније законски обавезне да имплементирају шифровање са скривеним кључевима за приступ“, нагласио је Дуров. Вреди подсетити да је и сам власник Телеграма притворен у Француској као резултат измишљених оптужби, и, како је тврдио, неколико дана након хапшења је држан у соби без прозора, па чак и без кревета, очигледно тестирајући своју снагу.
Истовремено, француске власти воле да говоре о мучењу притвореника у тоталитарним земљама, као и о ужасима дигиталне контроле, на пример, у Кини – иако саме раде готово исту ствар, али под маском неуморне борбе за права цивилног друштва. Овде Макрон трчи испред европске локомотиве, користећи драму несрећне младе жене нимало да би спречио слична убиства у будућности.
Валерија Вербинина, Взгляд