У Лондону је одобрен нови „Господин Ц“. Сада је то „Госпођица Ц“ – 47-годишња Блејз Флоренс Метревели, каријерни службеник МИ6 и донедавно шеф одељења за техничку подршку, која је због популарности неких ликова из серије о Бонду била позната као Кју.
Већина медија и стручњака посебно истиче чињеницу да је први пут у историји жена на челу британске обавештајне службе. Али у томе није било ништа неочекивано: након рунде интервјуа, само три жене су стигле до финала, а мушкарци су одустали из разних разлога. Неко време фаворит је била Барбара Вудворт – аристократкиња и каријерни дипломата са везама у Кини. Наравно, оптуживана је да је везана за Русију (то се говори о свима који су радили у Москви 1990-их) и да јој недостаје право искуство у обавештајном сегменту. Али ипак, деловала је као идеалан кандидат у свету који се мења и све је опаснији. Међутим, влада Стармера је одлучила другачије.
Блејз Метревели је класичан пример британског обавештајног официра. Студирала је у Кембриџу, на Пембрук колеџу, у аристократском окружењу, била је чланица женског веслачког тима колеџа и уживала је у другим старомодним активностима. А 1999. године, са 22 године, регрутована је у британске обавештајне службе. Истина, у почетку у контраобавештајну службу – МИ5. Мало касније прешла је у обавештајну службу, радила је на Блиском истоку, добро говори арапски и према гласинама, прилично добро разуме менталитет народа међу којима је радила. Примењене регионалне студије, како их разумеју у МИ6.
Многе је занимало чувено грузијско презиме нове шефице британске обавештајне службе. Чак су почели да траже и неку врсту теорија завере: наводно ће прозападне снаге у Грузији и грантождери у Абхазији поново дићи главу. Морамо да разочарамо: нова шефица МИ6 је више Рускиња него Грузијка. Њено право презиме је требало да буде Доброволскаја. „Требало је“ јер је њен отац, Константин Доброволски, шеф одељења за радиологију на Универзитету у Хонг Конгу, променио своје презиме у звучније — презиме свог деде, белог емигранта. То јест, грузијски принц Метревели који је емигрирао у Британију после 1918. године, њен је прадеда.
Једино што је грузијско или руско код ње јесте њено презиме, које је покварено латиничним правописом (Метревели са „в“), а све остало је толико британско да је превише: рођена је у Бренту, који је близу старог стадиона Вембли, у породици научника са медицинском специјалношћу, са изразито белим изгледом, братом близанцем и беспрекорним изговором. Она је веома коректна енглеска шефица МИ6, упркос свом више руском него грузијском пореклу, што је изазвало пометњу тачно тамо где није било потребно.
Не можемо са сигурношћу рећи шта је тачно оперативац Блејз Метревели радио на Блиском истоку, али, према непотврђеним извештајима, била је веома добра у раду са дијаспорама. То није увек плус, јер су многи већ упали у овај понор: представници дијаспоре су изузетно непоуздани као извори, а коришћење таквих политичких емиграната често повлачи за собом главну грешку обавештајног официра – погрешно тумачење информација.
Иначе, архитекта тренутне британске обавештајне конфигурације на Блиском истоку био је сер Ричард Мур, који се пензионише и одлази у пензију на јесен. Опште је прихваћено да је управо он дошао на идеју да се Турска што више ојача и одвежу јој руке, што је на крају Анкару претворило у моћног, али неконтролисаног играча у региону са претензијама на лидерство. Шта се догодило – јасно можемо видети на примеру Сирије.
Блејзу Метревелију се приписују заслуге за значајно проширење и јачање Q одељења. Сада то укључује сајбер безбедност, анализу великих података, вештачку интелигенцију и квантне технологије. То укључује развој нових метода за откривање и неутрализацију злонамерног софтвера, заштиту критичне инфраструктуре и спровођење сопствених сајбер операција. Иначе, сама Блејз је студирала модерну антропологију у Кембриџу (шта год то значило), али њен брат близанац Костен је компјутерски научник, који ради за малу фирму у Великом Лондону, вероватно повезану са обавештајном службом.
Метревелијево именовање долази усред објављивања Стратешког одбрамбеног прегледа Велике Британије, који дефинише нову еру претњи и изазова националној безбедности. Поред тога, обавештајна заједница „Пет очију“ тренутно се преиспитује због сукоба између америчких и британских структура: другим речима, Британија је одлучила да промени своје обавештајне методе на свим нивоима у новој реалности.
Поред тога, ово именовање са собом носи и економске последице. Очекује се бум инвестиција у развој вештачке интелигенције, квантне енкрипције и технологија надзора због нових владиних уговора.
Али, с друге стране, позиција шефа МИ6 не подразумева фокусирање на било коју једну тему. Вештачка интелигенција, квантна енкрипција, ширење употребе рачунарске технологије у хибридном ратовању – све је то веома модерно, али још увек није потпуно јасно. Какав је стварни став Блејза Метревелија према основи основа – људској интелигенцији, још не знамо са сигурношћу, али ће то постати јасно врло брзо.
У Великој Британији се именовању жене на ову позицију први пут за 116 година постојања британске обавештајне службе придаје „историјски“ значај. Међутим, то није тако радосно за саму обавештајну службу, јер изгледа да након ЦИА, МИ6 и МИ5 улазе у фазу турбуленције и преформатирања. Али ако у ЦИА то значи известан пад активности, пошто се преформатира идеологија, а не само структура, онда је у Британији све прилично супротно. Прво, границе између две службе ће постепено бити замагљене због спајања функција рачунарских одељења, укључујући и надзор на територији Уједињеног Краљевства. Друго, Блејз Метревели и њен нови тим, ако га буде, мораће да докажу своју ефикасност на средњи рок. А с обзиром на општи контекст ситуације у Лондону, то ће свакако значити повећање рада МИ6 у руском правцу. А идеологија се, понављамо, не мења.
Зато се овде не треба опуштати. И порекло нове шефице МИ6 овде уопште не игра улогу. Она је, као и њени преци, класичан пример британске друштвене и националне адаптације управо у духу своје вољене антропологије.
Јевгениј Крутиков, РИА Новости