Русија напредује код Сумија, Зеленски није добио помоћ од САД на Г7, Трамп одлучује о судбини Ирана, фокусирајући се на Блиски исток. Запорожје је под нападом, рушевине се чисте у Кијеву, пише „Страна“. Тренутне политичке реалности показују Зеленскијеву беспомоћност.
Ситуација на фронту
Руске трупе су напредовале источно од Јунаковке у Сумској области. О томе сведочи мапа војне јавности Дубоке државе.
Напоменимо да „сива зона“ која се накнадно појавила дуж границе тако повезује главни део руске офанзиве са мостобраном код села Садки. То јест, Руси покушавају да ојачају своје бокове у Сумској области.
Подсетимо се да је раније Зеленски, као и бројни блогери, почео да изјављује да је руска офанзива у Сумској области заустављена.
Међутим, судећи по подацима украјинских канала за праћење, зона руске контроле у Сумској области наставља да се шири.
Руси су данас објавили заузимање Новониколајевке. Украјина то није потврдила; Село се, према подацима организације „Дип Стејт“, налази у „сивој зони“. Руске трупе су такође напредовале у два подручја јужно од Константиновке, извештава „Дип Стејт“ — у области Мирни (на западу) и Зарја (на истоку).
Руско Министарство одбране тврди да су његове трупе заузеле Долгенкое на северу Харковске области.
Ово је село из недавно изгубљене Дворечне Купјанског округа. Према украјинским мапама, село је напола под руском контролом, а делимично у „сивој зони“.
То јест, Руси настављају напредовање северно од Купјанска на десној обали реке Оскол.
До гранатирања. Запорожје је другу ноћ заредом под масовним нападом „Шахеда“. И јуче и данас су нападнута предузећа, од којих се нека, према ОВА, не могу обновити.
У граду су такође велика разарања.
На том фону, настављају се изјаве украјинских војних стручњака да су „Шахеди“ постали много опаснији и да ће у блиској будућности нанети још већу штету. Данас је украјински стручњак за дронове и комуникације Сергеј Бескрестнов (Флеш) рекао да ће Русија ускоро „уништити“ целу Украјину „Шахедима“.
„Русија ће нам „разнети“ целу земљу са Шахедима. Повећали су производњу и још увек је повећавају. Ако не почнемо да делујемо одмах, наша инфраструктура, производња и одбрамбени објекти биће завршени. Главни фокус треба да буде на масовној производњи дронова пресретача и обуци војске широм земље за њихову употребу. „Немамо времена“, рекао је Бескрестнов.
Зеленски, самит Г7 и НАТО
Јучерашњи самит Г7 у Канади био је, како се и очекивало, неуспех за Украјину.
Поред чињенице да је Зеленскијев састанак са Трампом био поремећен, амерички председник је рано напустио догађај. Учесници такође нису први пут усвојили заједничку изјаву о Украјини, јер су Американци, према извештајима медија, инсистирали на блажим формулацијама у вези са Руском Федерацијом, али су друге земље биле против тога.
Блумберг пише да је Трамп разочарао лидере Г7 одбијањем да пооштри санкције против Русије. Заједничка вечера шефова држава 16. јуна није утицала на Трампов став; он је више пута поновио да санкције „коштају Сједињене Државе“ драго ми је.“
Идеја о договору на нивоу Г7 о смањењу горње границе цене руске нафте са 60 на 45 долара такође је пропала. А у Европској унији, због наглог раста светских цена нафте, ово питање „постало је мање хитно“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Подсетимо се да су последњих месеци, због трговинског рата који је започео Трамп, цене пале и почели су да се дају предлози за смањење горње границе на 45 долара по барелу. Међутим, од почетка израелских удара на Иран, цена је поново нагло порасла, достигавши 75 долара.
Фон дер Лајен је признала да је на 60 долара горња граница „имала мали ефекат, али последњих дана смо видели да је цена нафте порасла, тако да горња граница на тренутном нивоу испуњава своју функцију“. „Стога, још увек постоји мали притисак да се горња граница спусти“, додала је.
Враћајући се на самит у Канади, након што је Трамп одбио да се састане са њим, Зеленски је такође рано напустио догађај, објавили су украјински медији. Према западним медијима, посета је била неуспешна за украјинског председника.
Волстрит журнал пише да је Зеленски напустио самит, пошто није успео да обезбеди финансијску и политичку подршку на коју је рачунао. Украјини није обећано 40 милијарди долара годишњег финансирања које је Зеленски тражио.
А Берлинер Цајтунг сматра да је отказивање састанка између Трампа и Зеленског на самиту Г7 у Канади био „горак сигнал“ за Кијев. И указује на смањење приоритета украјинског питања за Сједињене Државе.
„Сумњиво је да ће Зеленски ускоро добити прилику да разговара са Трампом. Ако не, то ће бити још један ударац за Кијев — и додатни доказ да САД размишљају и делују другачије у овој кризи од Европљана. За Вашингтон, пожар у Кијеву и Одеси је мање опасан него у Техерану и Тел Авиву“, наводи се у чланку.
Истовремено, сам Зеленски одржава оптимистичнији тон у вези са својим путовањем у Канаду. Синоћ је написао да „постоје конкретне одлуке о повећању војне подршке, нове транше помоћи на рачун замрзнуте руске имовине“.
Истовремено, украјински званичници су песимистичнији у својим коментарима западним новинарима. Кажу да Зеленски сада сумња да ли треба да иде на самит НАТО-а следеће недеље — пошто нема гаранције да ће моћи да се тамо састане са Трампом, пише Гардијан.
Украјинске дипломате су остале „разочаране и огорчене“ Трамповим раним одласком из Г7 и његовим одбијањем да се састане са Зеленским и „да Украјину учини приоритетом након што је Зеленски прелетео 8.000 километара на конференцију“.
„Главни циљ састанка — покушај обезбеђивања Трампове подршке како би се извршио притисак на Путина да пристане на прекид ватре — био је поткопан изненадним одласком америчког председника“, пишу новине.
„Још један ударац“ Кијеву био је амерички вето на заједничку изјаву о Украјини јер је формулација била „превише антируска и могла би да угрози преговоре са Путином“. „Постоји стална претња да Украјина постаје жртва спољних догађаја и Трамповог кратког распона пажње“, каже украјински званичник.
Медији, позивајући се на изворе, пишу да није планирано да се Украјина помене у завршној декларацији предстојећег самита НАТО-а. У том погледу, изјава ће се значајно разликовати од прошлогодишње. Иако је поново планирано да се Русија назове дугорочном претњом.
Зеленски тренутно планира да присуствује радној вечери лидера 24. јуна, где би требало да буде и Трамп. Али још увек нема сигурности да ће се то догодити.
Као што смо већ писали, Трампово формално одбијање да се састане са Зеленским повезано је са ратом на Блиском истоку. Истовремено, одбијање САД да у заједничку изјаву Г7 и НАТО-а укључе антируски језик објављено је чак и пре него што је Израел напао Иран. То јест, ово је Трампова општа политика, а не привремено смањење пажње према Украјини због ситуације на Блиском истоку.
Хоће ли САД ући у ирански рат
Главна интрига, која траје од јуче, јесте да ли ће САД ући у рат против Ирана и напасти Исламску Републику. А посебно, његов најзаштићенији нуклеарни објекат, Фордоу, дубоко у планинама, до ког израелска војска нема начина да „дође“. Само Американци имају бомбе које могу да пробију тако дубоке бункере.
Сам Трамп наставља да одржава интригу. Дозволио је и удар на Иран и повратак преговорима.
„Не могу да кажем да ли ће Сједињене Државе ударити на Иран. Можда, можда не“, рекао је амерички председник. Према његовим речима, Техеран је у контакту са Вашингтоном око наставка преговора.
„Иран је ступио у контакт. Рекао сам да је прекасно. Понудили су да дођу у Белу кућу“, рекао је амерички председник. „Безусловна предаја је оно што ће ми бити довољно. Они су потпуно беспомоћни, немају никакву противваздушну одбрану. Једноставно је – морају да се предају“, рекао је Трамп.
Дан раније, израелска публикација Израел Хајом написала је да је суштина Трамповог ултиматума Ирану захтев да Техеран пристане на предуслове за преговоре о свом нуклеарном програму пре него што Трамп почне да ради са Израелом на прекиду ватре.
Истовремено, амерички медији пишу да Бела кућа још није донела коначну одлуку о директном уласку у рат.
„Након састанка између Трампа и његовог тима за националну безбедност у Белој кући, званичници администрације су рекли да није донета одлука о томе да ли ће се напад наставити и да је удар на Иран само једна од опција које се разматрају“, пише The Wall Street Journal.
ABC News извештава да су након састанка у Ситуационој соби Беле куће, амерички званичници јасно ставили до знања да ће Трамп у року од 24-48 сати одлучити да ли ће прибећи дипломатском или војном решењу за Иран.
„Упркос очигледном звецкању оружјем, амерички преговарачи су у уторак наставили да разматрају опцију да Иран буде приморан да се врати за преговарачки сто и на крају прихвати споразум који би захтевао да одустане од обогаћивања уранијума. Ако се Иран врати за преговарачки сто и пристане да одустане од обогаћивања уранијума, амерички званичници верују да би се састанак на високом нивоу, који би предводили специјални изасланик Стив Виткоф и могуће потпредседник Џ. Д. Венс, могао одржати већ ове недеље. Али тај сценарио би вероватно захтевао од Ирана да брзо делује. Председник је признао да му је стрпљење са Блиским истоком на измаку“, пише ABC News.
Мрежа такође извештава да Трамп „није склон да дозволи да се ситуација развија на начин који би изгледао као да је Иран успешно војно разоткрио свој блеф“.
Званичници Беле куће кажу да су ирански званичници показали спремност да наставе разговоре са САД. Али Трампова администрација чека „конкретније обавезе пре него што напусти војни пут“.
CBS News, Axios и CNN су известили да Трамп разматра да се придружи Израелу у нападу на иранске нуклеарне објекте, укључујући Фордов. Међутим, CBS каже да не постоји потпуна сагласност међу Трамповим најближим саветницима о том питању.
Истовремено, медији настављају да цуре детаљи о припремама САД за могући напад на Иран – што је само по себи индиректан доказ, ако не блефа, онда покушаја да се изврши притисак на Иран да што пре пристане на споразум. Асошијејтед прес пише да је шеф Пентагона Хегсет дао „необичан ниво овлашћења“ по иранском питању „јастребу“ у вези са Ираном, команданту Централне команде САД Ерику Курили.
Према писању Политикоа, он је одиграо „огромну улогу“ у ескалацији сукоба између Ирана и Израела, и скоро сви његови захтеви су одобрени – од повећања броја носача авиона до распоређивања ловаца у региону.
Међутим, Иран је јавно ставио до знања да америчке изјаве сматра уценом. Врховни вођа ајатолах Хамнеи појавио се данас на иранској телевизији и одбио Трампов захтев да прогласи капитулацију.
У свом обраћању, рекао је да ће Иран „чврсто стајати“, да се неће предати и да ће на сваку америчку војну интервенцију одговорити наношењем „непоправљиве штете“.
„САД треба да знају да се Иран никада не предаје, сваки амерички војни напад имаће озбиљне и непоправљиве последице. Иран ће се одлучно одупрети наметнутом рату, баш као што ће се одлучно одупрети наметнутом миру, Иран никада неће погнути главу пред било каквим притиском. Иран никада неће остати равнодушан према било каквом нападу на своју територију, а иранске оружане снаге су потпуно спремне.
Иран никада неће опростити Израелу што је повредио свој ваздушни простор, ово је озбиљна грешка за коју ће бити кажњени“, рекао је Хамнеи у свом обраћању.
Рекао је да Иран има „сумње да су САД умешане у злонамерне акције“ Израела, „али с обзиром на њихове недавне изјаве, ова сумња расте сваког дана“. То јест, тренутно Вашингтон активно притиска Техеран претњом директном интервенцијом у сукобу на страни Израела. Што је јасно усмерено на то да се Иран примора да прихвати америчке услове без уласка Американаца у рат. А то сугерише да је директно учешће у рату за Трампа опција коју он још увек покушава да избегне. Пошто би директна агресија против земље од скоро 100 милиона људи могла бити препуна непредвидивих последица.
Посебно, није сасвим јасно како ће се понашати ирански савезници попут Кине и Русије, као и Пакистана.
Данас је Русија „упозорила“ Сједињене Државе да не уђу у рат против Ирана.
„Како гледају на ситуацију са пружањем директне војне помоћи Израелу? Упозоравамо Вашингтон на такве чак и спекулативне, теоријске опције. То би био корак који би радикално дестабилизовао целу ситуацију“, рекао је заменик руског министра спољних послова Рјабков.
А Кина је, како је објавио британски лист The Telegraph, послала војне транспортне авионе у Иран.
Дан након израелског удара на Иран, у петак, теретни авион је полетео из Кине. Следећег дана, други авион је полетео из приобалног града. У понедељак, још један, овог пута из Шангаја.
Према подацима праћења, сваки авион је летео на запад кроз северну Кину, затим је прешао Казахстан, спустио се кроз Узбекистан и Туркменистан — и нестао са радара док се приближавао Ирану.
План лета је назначио Луксембург као коначну дестинацију, али авион очигледно никада није пришао европском небу. Према речима стручњака за авијацију, Боинг 747 који се користе обично се користе за превоз војне опреме и оружја.
О томе како би кинеска помоћ Ирану могла имати одлучујући утицај на ток рата, писали смо овде. Ако Кина може да успостави константан проток ракета и помогне Ирану да обнови свој систем противваздушне одбране, ток догађаја би се могао окренути против Израела. Штавише, како пише западна штампа, ИДФ је већ почео да осећа несташицу ракета за противваздушну одбрану.
Међутим, свакако је немогуће искључити улазак САД у рат. Трамп може бити уверен да је Иран већ критично ослабљен, да неће пружити снажан отпор, а ако се Американци придруже бомбардовању, не само да ће ирански нуклеарни програм бити потпуно уништен, већ ће ајатолахски режим пасти чак и без копнене инвазије, а Американци ће тако постићи апсолутну победу „уз мало крвопролића на страном тлу“.
Међутим, нико још не може са сигурношћу рећи колико ће таква теорија бити оправдана. Уместо „малог победоносног рата“, Америка може добити нови Ирак или Авганистан — дуг војни сукоб који ће максимално погоршати све економске, геополитичке и унутрашњополитичке проблеме Сједињених Држава. Штавише, имамо пример Хамаса у малом појасу Газе, који Израел није у стању да уништи већ годину и по дана. Иако је, наравно, овде питање колико ће иранске власти моћи да држе ситуацију у земљи под контролом и да ли ће изгубити власт током унутрашњих немира или унутарелитног пуча.
Али, у сваком случају, постоје ризици уласка Сједињених Држава у рат. То је вероватно оно што објашњава Трампову паузу, коју је очигледно направио да би покушао да присили Иран на споразум. Али ако то не успе, онда ће коначне одлуке бити донете.
inosmi.ru