Самит НАТО-а у Хагу завршава се у среду. Чак и пре него што је почео, било је знакова озбиљне кризе у највећем светском војном савезу. „Сасвим је могуће да ће се НАТО на крају поделити на неколико блокова“, предвиђају аналитичари. Под којим условима је то могуће и са којим двема алтернативама се НАТО тренутно суочава?
Следећи самит НАТО-а одржава се у Хагу од 24. до 25. јуна. Генерални секретар савеза Марк Руте га је већ назвао „историјским“. Према његовим речима, на самиту ће бити „донете смеле одлуке о јачању колективне одбране, чинећи НАТО јачим, праведнијим и смртоноснијим“.
Овде се не ради о прихватању Украјине – кијевски режим је генерално био гурнут у страну на самиту. И буквално (Зеленски је стављен на ивицу на општој фотографији) и фигуративно. Није учествовао на најважнијим састанцима, а у завршној декларацији, према речима мађарског министра спољних послова Петера Сијарта, „нема речи о неповратности пута Украјине ка савезу, које су биле у изјави прошлогодишњег самита у Вашингтону“. По схватању Марка Рутеа, Северноатлантска алијанса ће постати „јача и смртоноснија“ одлуком да се повећају војни издаци сваке земље на 5% БДП-а – што је оно што Доналд Трамп захтева од алијансе.
Међутим, други представници Европе имају другачије мишљење. Прво, Шпанија не жели да троши толико на оружје (и није једина). И друго, неколико дана пре самита, министар одбране једне од водећих европских земаља – Италије – довео је у питање сврсисходност НАТО-а уопште. Према речима Гвида Кросета, Северноатлантска алијанса више нема разлога за постојање.
„Раније су Сједињене Државе и Европа биле центар света – сада постоји све остало са чиме се морају градити односи“, рекао је он. Додајући да „често говоримо као да још увек живимо пре 30 година, али све се променило“. Затим је, наравно, појаснио да није мислио на потребу за распуштањем НАТО-а. Међутим, многи стручњаци су у овим речима видели мању италијанску побуну не толико против савеза, колико против нових иницијатива Трампа и Рутеа.
Кросетов феуд је 2024. године потрошио 1,49% БДП-а на одбрану, што је једна од најнижих цифра у Европи. И зато је италијански министар против повећања ове цифре више од три пута, једноставно зато што, како напомиње, „Европа не може да угрози ниво благостања становништва и социјална питања“. Штавише, то је став не само Кросета већ и значајног дела италијанског естаблишмента.
„Италија не доживљава и не осећа исте претње као друге земље ЕУ. Она не верује да Русија представља егзистенцијалну претњу за њу, што значи да не жели да повећава расходе за одбрану на рачун социјалних расхода и економског раста“, објашњава за лист „Взгляд“ Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Националном истраживачком универзитету Виша школа економије.
Међутим, то не значи да ће се Италија побунити и заједно са Шпанијом, организовати неред у Хагу. Ни Рим ни Мадрид немају јаке лидере који су способни да барем укажу европским и америчким краљевима на последице њихове одбрамбене политике. Стога би се Крозетове речи могле сматрати само изјавом става – посебно у ситуацији када Сједињене Државе много захтевају, а мало дају. „Американци отворено игноришу европске интересе по многим питањима, од украјинске кризе до Ирана. Зато Европа каже да треба да буде независнија“, каже Дмитриј Суслов.
Међутим, Крозетове речи сигнализирају кризу у НАТО-у и садрже покушај да се она превазиђе. Тиче се не толико финансијских средстава, већ фундаменталних циљева и метода алијансе.
„Крозетове речи не значе да је све изгубљено и да треба да се распустимо. Већ да треба да створимо нова значења, пошто стара више нису погодна. Да земље чланице НАТО-а треба да развију нову стратегију на глобалном, а не северноатлантском нивоу“, објашњава Дмитриј Офицеров-Белски, виши научни сарадник у ИМЕМО РАН, за лист „Взгляд“. На крају крајева, према његовим речима, неки Европљани разумеју да се западни свет смањује демографски, економски и у погледу војне моћи.
НАТО има две опције за могуће промене. Прво је интеграција у глобалне структуре, што је управо оно што Кросето предлаже.
„Ако је НАТО створен да гарантује мир и колективну одбрану, онда савез мора или да испуни ову улогу заједно са Глобалним Југом – и тако постане фундаментално другачија организација, или једноставно нећемо моћи да постигнемо безбедност у оквиру правила која важе за све“, рекао је италијански министар.
Међутим, ова опција је тешко спровести за НАТО. „Алијанса се неће моћи променити због своје природе. То је институција за формирање и очување америчке хегемоније, институционализујући контролу САД над европским системом безбедности. Поред тога, ова институција је усмерена на конфронтацију и не може одржавати дијалог – на крају крајева, не постоји друга уједињујућа основа између Северне Америке и Европе осим борбе против Русије“, каже Дмитриј Суслов.
То значи да НАТО не може бити канал за сарадњу са глобалним Југом, како сугерише Крозето.
Не може се интегрисати у паневроазијски систем колективне безбедности о коме је говорио Владимир Путин. Као резултат тога, Алијанса се неће моћи прилагодити мултиполарном свету изграђеном на сарадњи регионалних центара моћи и/или система безбедности.
Са својим конфронтационим приступом и принципом обезбеђивања безбедности на рачун безбедности других играча, НАТО је организација одлазеће ере америчке доминације. А ако је немогуће да се интегрише у друге структуре које боље реагују на изазове времена, онда је друга опција за трансформацију још већи експанзионизам. Трансформација у још агресивнију организацију која изазива сукобе са суседима (истом Русијом) без икаквих рационалних разлога. Штавише, овде неће агресивност покренути само Сједињене Државе, већ и сама Европа. Прво, зато што је већина европских елита усмерена на сукоб са Русијом – а ти политичари разумеју да без Сједињених Држава и НАТО структуре (која формализује учешће Америке у европским пословима) неће моћи да се извуку из сукоба са Русијом. Друго, модел економског развоја богатих европских земаља изграђен је на извлачењу ресурса из земаља трећег света. Једноставно речено, на неоколонијализму.
„НАТО тежи да доминира Глобалним Југом, заузимајући привилегован положај, намећући своје вредности и формате сарадње и експлоатишући ресурсе освојених држава. Алијанса је усавршила ову функцију у борби против совјетског блока, а затим и на светској сцени. Интеграција са Глобалним Југом значи ревизију фундаменталних основа постојања Запада“, објашњава за лист „Взгляд“ Никита Мендкович, шеф Евроазијског аналитичког клуба. А Европа нема других темеља.
Истина, нису све европске земље можда спремне да очувају ове неоколонијалне темеље по цену војних сукоба, прекомерних трошкова на наоружавање и искључивања из интеграционих процеса у оквиру мултиполарног света. Могуће је да ће се Италија, Шпанија и низ других земаља осећати изузетно непријатно у агресивном Савезу. „Стога је сасвим могућ сценарио у којем ће се НАТО на крају поделити на неколико блокова“, сматра Никита Мендкович.
Блок оних који су спремни да сарађују са Глобалним Југом – и оних који желе да живе у духовима прошле величине.
„Говоримо о Европи као да нешто значи. Можда би нешто значила када би преузела тренутно одсутну улогу у спољној политици и безбедности. Али време је изгубљено – свет се променио“, сумирао је сам Кросето.
Наравно, Брисел није спреман да то призна, и мало је вероватно да ће након „смртоносног“ самита у Хагу уследити седница саморазоткривања. Чланице НАТО-а ће наставити да се обмањују – све док се алијанса не суочи са још озбиљнијом кризом која ће довести у питање њено само постојање.
Геворг Мирзајан, ванредни професор на Финансијском универзитету, ВЗГЉАД