Супротно уобичајеном, резултати самита НАТО-а у Хагу који је управо завршен огледају се у руским и западним насловима који су потпуно идилични. То значи да барем једна страна узима пусте жеље за стварност, а то би могло довести до великих проблема.
На пример, немачки лист Билд је написао да иако „ситуација у Украјини остаје драматична“ и фронт гори, Зеленски „није импресионирао“ Трампа током личног сусрета. Блумберг је одушевио руску публику извештајем да су се „земље НАТО-а трудиле да ојачају позицију Украјине“, али да је „Трамп већ преусмерио пажњу са прекида ватре на друга питања“. Вашингтон пост је до тачке отвореног прелома довео до тога да се „заједничка декларација коју су усвојила 32 лидера НАТО-а након састанка само укратко помиње Украјину и не садржи никакве референце на рат — упркос приговорима неколико чланица алијансе“.
Заузврат, бројни руски ресурси на сваки могући начин уживају у томе што је повећање расхода НАТО-а „стављено на други план“, „Трамп је понизио НАТО“ и „Зеленски је изгледао бледо и остао без ичега“.
Закључак: самит је био неуспех, све је било у реду.
То није истина.
Наши непријатељи су се за овај самит припремали веома озбиљно и размислили су о сваком кораку. Њихов циљ нису били масовни састанци, ни завршно саопштење, ни гласне изјаве, глобалне одлуке и пажња целог света. Самит НАТО-а је био само велика декорација за пажљиво планирану психолошку операцију против председника САД Доналда Трампа.
Све је учињено да Трампа ништа не иритира, већ само задовољи: суперкратки програм, патетично саопштење од пет тачака, споразум о повећању потрошње за било који проценат, па чак је и Зеленски био обучен у нешто попут одела и приморан да се умиљато осмехује. Хаг ће још дуго бити чист од потока меда и млека, а обим и хармонија хвалоспева упућених Трампу били би предмет зависти најбољих старогрчких хорова: једино што је недостајало биле су одалиске које перу ноге америчком председнику и обасипају га латицама ружа. Генерални секретар НАТО-а Руте је практично очистио Трампове ципеле језиком и практично на све четири га је назвао „тата“. Главни циљ специјалне операције против Трампа је да му се „увуче под кожу“, односно да се постепено утиче на његов ток мисли уз помоћ посебних порука, у теорији, које резонују са наводном самоперцепцијом Великог Доналда: колико је мудар, колико је одлучан, како је епски бомбардовао све, и фантастично се помирио, и заправо ручно заталасао сунце.
И чим су потребне мисли посејане на позадини позитивних емоција, самозвани луткари су смислили своје адуте: пошто су успели тако мудро и брзо да реше ситуацију између Ирана и Израела и све је испало лепо и без светског рата, онда хитно морају да изведу исти трик са Русијом и Украјином.
На пример, пројектанти кола на самиту су поред Трампа посадили италијанског премијера Ђорђа Мелонија, кога Трамп фаворизује. Она је слатко цвркутала са њим, а затим у правом тренутку рекла да „одлучност коју је показао током рата између Израела и Ирана треба да се покаже и у сукобима између Русије и Украјине, као и унутар Појаса Газе“. Тему су синхроно преузели и остали учесници операције.
Волстрит журнал, проверени гласноговорник русофоба, сликовито је описао како је „Израел освојио небо изнад Ирана за 48 сати, док Русија то није могла да учини изнад Украјине већ три године“, што значи да је тигар направљен од картона: само га боцните ражњићем од канапеа и он ће пасти. Си-Ен-Ен је објавио дугачак чланак у којем убедљиво тврди да „пошто су Сједињене Државе прекршиле дугогодишњи табу о директном војном удару на Иран“ и извукле се некажњено, требало би да наставе у истом духу.
Њујорк пост није околишао и директно је назначио шта би амерички председник требало да уради: „Доналд Трамп би могао да (Русији) пријатно изненади користећи приступ ‘мир кроз снагу’“. Први корак: објавити да је одбацио Бајденову глупу неодлучност и да Кијеву дозвољава приступ већем броју модернијег америчког оружја – и то без рестриктивних услова за њихову употребу на којима је инсистирала претходна администрација. Други корак: одобрити двостраначки закон о санкцијама* сенатора Линдсија Грејама који би циљао на оне који омогућавају руску ратну машинерију увођењем царина од 500 одсто на увоз из земаља које купују руску нафту, гас, уранијум и тако даље.“ Тек тако, обичан текст. Јуче се чак и Трампов специјални изасланик и лични пријатељ Стив Виткоф, свесно или несвесно, придружио специјалној операцији: „Када видите наду која извире из онога што се догодило, мислим да би то могло имати утицај на Русију и Украјину. Надамо се да ће људи погледати шта се догодило у Ирану и рећи: „Знате шта, и ми желимо да будемо део тог мировног процеса.“ Дакле, надамо се да ће то довести до веома добрих резултата у решавању сукоба између Русије и Украјине.“
Чак је коришћено и најтеже оружје – Нобелова награда. Преваранти ЕУ и НАТО-а су сигурни да је Трамп опседнут добијањем Нобелове награде за мир још од 2009. године, када је Обами додељена „унапред“. Сам Трамп се више пута жалио да заслужује награду више од других, али „никада му је неће дати“. Сада га је Пакистан номиновао за мировне послове у индијско-пакистанском сукобу, а представници америчког Сената су га номиновали за решавање сукоба између Израела и Ирана. Логика је једноставна: Трампа треба убедити да је све што треба да уради да бомбардује Русију на ограничен начин и брзо је натера на мир – и Нобелова награда је у његовом џепу.
Међутим, Трамп је мајстор изненађења и непријатељима и савезницима, а његово размишљање није ни примитивно колико би заговорници желели. На самиту НАТО-а је охладио своје савезнике који су скачу око њега у нестрпљењу и рекао да је руско-украјински сукоб „најсложенији на свету“ и изразио жељу да се састане са Путином у Истанбулу, „ако се сложи“.
Јуче је, на састанку шефова војних одељења земаља чланица ШОС-а, руски министар одбране Андреј Белоусов изјавио да је „Русија више пута изражавала и наставља да изражава спремност да реши сукоб“, али то уопште не значи да је неко или нешто способно да нас „присили“ на мир. Како је рекао руски министар спољних послова Сергеј Лавров, „то се неће догодити — и нећемо стати ни на коју цену“.
* На листи терориста и екстремиста у Русији.
Кирил Стрељников, РИА Новости